Od vremena kada je u svakom i manjem mestu u Bavarskoj postojao bar jedan klub građana iz bivše Jugoslavije, stiglo se u vreme kada je najveći broj klubova ugašen, a preostali vode tešku bitku za opstanak. Potvrđuje to i nekoliko primera iz Bavarske.
Klub „Jedinstvo“ iz Garhinga postoji 26 godina, danas ima 70 članova i nema nikakvih problema da izmiri mesečne i godišnje obaveze za prostorije, osiguranje, struju, grejanje, vodu, telefon. Predsednik kluba Slavko Knez kaže da je tajna uspešnosti da se radi kao u porodici.
– Ponekad ne nailazim na razumevanje članova kluba kada ih opominjem da se štedi struja ili da se nešto drugo ne troši domaćinski. Ali, zato nam se od pretplate za struju i grejanje na kraju obračuna vraćaju pare. Klub je kao domaćinstvo i tako bi trebalo da se svaki član ponaša. Mi imamo šank od koga se ipak zarade solidna sredstva, iako su cene minimalne, pivo je 1,5 evra, a kafa evro. Godišnja članarina je samo 10 evra i ona je, zajedno sa zaradom od šanka i učešća na akcijama koje organizuje grad, dovoljna da pokrije godišnje obaveze od 2.600 evra. Mi od grada nikada ništa nismo tražili u smislu finansijske podrške – ističe Knez uz napomenu da je za šest godina „predsednikovanja“ klub smatrao kao svetinju i svojom velikom obavezom.
Da se ne ugase
Za vikend se u klupskim prostorijama SKC „Mladost“ u Landshutu okupi svega desetak najupornijih članova. Malo se pogleda TV, odigra koja partija šaha i karata, popije koje pivo – i to je sve. Od toga se teško može sakupiti 220 evra mesečno za stanarinu. Zdravko ćulum, koji je od 1. juna preuzeo da vodi SKC, kaže da je cilj novoizabrane Uprave da se ne ugasi klub i ne izgube prostorije, ali sve je manje onih koji ih podržavaju u tome.
Danas „Jedinstvo“ ima kuglašku sekciju, šahiste i ekipu za mali fudbal. Kuglaška ekipa je po rečima predsednika Kneza kao profesionalna – Klub kupuje opremu, plaća salu za treninge, učešće ekipe na takmičenjima i sve troškove putovanja. To klub godišnje košta 1.800 evra. Za sada nema opasnosti da se izgube klupske prostorije, a verovatno ni u budućnosti toga neće biti.
– Naša želja je da u klub dolaze mladi, da oni postepeno preuzimaju od nas starijih njegovo vođenje i brigu o svemu. Verujem da ćemo i u tome uspeti kao i u svim drugim namerama. Dakle, ne brinem za budućnost „Jedinstva“ – optimista je Slavko Knez.
Sasvim drugačija situacija je u Traunrojtu gde od 1969. godine postoji klub Jugoslovena „Jedinstvo“ koji je nekada imao više od 200 članova. Danas to ime nose dve kuglaške ekipe sa oko 30 članova „na spisku“ i one su ostale kao uspomena na vreme kada je „Jedinstvo“ imalo sedam kuglaških, tri fudbalske ekipe i folklornu sekciju sa 20 članova.
Stanko Pijetlović jedan je od najupornijih članova koji su rešili da se ne ugasi ovaj klub, kaže da su tri puta imali prostorije i svaki put su ih gubili.
Domaćin
Pored SD „Jastrebac“ u Minhenu, prostorije ima samo SK Banjaluka RS. Dve godine su dvojica članova svojim novcem i angažovanjem nevelikog kruga članova održavali ovaj prostor. Onda im je postala prevelika obaveza mesečna stanarina od 1.890 evra i 220 evra za struju i grejanje svaka dva meseca. Kako nisu imali podršku drugih u klubu, rešili su da potraže nekog ko bi preuzeo vođenje prostorija i organizovanje života u njima. Zlatan Radetić je preuzeo ne samo vođenje prostorija nego će i formalno pred nemačkim organima zastupati klub SK Banjaluka RS, ali ne kao privatnik, nego je on izabrao Upravu koja je registrovana i upisana u registar.
– Prvi put bilo je to 1991. godine kada su se raspali država i naš klub. Drugi put smo iznajmili prostorije i uspeli da ih držimo tri-četiri godine, a onda zbog slabe finansijske situacije ponovo otkazali. Treći put je to bilo pre godinu i po dana kada smo uspeli da nađemo prostorije koje su koštale 680 evra mesečno. U početku broj članova je bio zavidan, ali se vremenom smanjio. Ostala je grupa najupornijih koji su posle godinu dana bili prisiljeni da otkažu prostorije, iako smo imali ponudu da ih plaćamo upola cene. Ni to nismo mogli da obezbedimo – kaže Pijetlović.
Od grada Traunrojta stizala je pomoć pre rata, a od raspada SFRJ donacije su zatajile. Ekonomska kriza i odlazak velikog broja ljudi u penziju i povratak u zavičaj razlozi su što je i klub sve slabije materijalno stajao. Danas svojim novcem grupa od desetak kuglaša kupuje opremu i finansira takmičenje dve ekipe u nemačkoj ligi i jedne ekipe u Ju-Bajern ligi.
– Ugasio nam se folklor koji je bio počeo da radi, a još preživljavamo mi kuglaši zahvaljujući tvrdoglavosti nas nekoliko najupornijih. Šta će biti kada i mi dignemo ruke od svega ili odemo? Bojim se da će se sve to ugasiti, jer mi ćemo možda izdržati još godinu-dve. Mlade ovo sve ne interesuje mnogo – rezignirano konstatuje Stanko Pijetlović iz Traunrojta.
