Ima jedna narodna izreka koja kaže da je „čovek bez domovine kao slavuj bez vrta“. Poučeni time naši ljudi rasejani po svetu, sa sobom nose i svoje običaje, trudeći se da ne zaborave maticu i put do nje. Istina, ništa od otadžbine ne preslikava se samo od sebe, već se treba udružiti i raditi, za šta se u svakoj sredini, kao predvodnik, nađe poneki vešti entuzijasta.
U Parizu i okolini nekad je bilo više naših klubova. Sada, posle deoba i ratova, mnogi su krenuli iznova, oživljavali ugašeno, omasovljavali rasuto. Tu sliku naše zbilje doživotni počasni predsednik Zajednice srpskih i crnogorskih udruženja u Francuskoj Aleksanadar Marković ovako opisuje:
– Današnji KUD-ovi, udruženja i klubovi moraju sami sebe da finansiraju. Pronađu salu za aktivnosti, organizuju manifestacije, zarađuju od prodaje pića, roštilja. Jedino je „Kozara“ u nešto lakšoj situaciji, jer imaju odlične kontakte sa svojom opštinom.
Od bivših subvencija za rad Saveza klubova nije ostalo ništa, sve su slavine zatvorene. Svake godine pravi se zahtev FAS-u, ali oni uvek traže dodatne papire i na kraju ne bude ništa. A najteže je kad treba da se putuje, mora se obezbediti novac za autobus, za hotel… članovi uglavnom sve sami plaćaju.
Na francuskom
Predsednik Marković ističe da KUD-ovi imaju probe dva-tri puta sedmično. Mladi pristižu, voljni su da rade ali, zamera im Marković, međusobno govore samo francuski.
– Veliki sam protivnik toga ali, nažalost, na to više niko ne obraća pažnju. Jedina mi je uteha da veći broj dece posećuju nastavu Dopunske škole na srpskom jeziku, nešto će im ostati.
– Morali bismo pronaći, kupiti ili zakupiti zajedničku salu za sve naše klubove, pa da se tu radi prema programu. Danas imamo preduzetnika Krstana Kesića koji svima izlazi u susret, dajući svoju salu. Puno mu hvala, dobar je čovek, ali bismo na tom zajedničkom problemu svi morali poraditi.
A o perspektivi naših Društava Marković kaže:
-Važno je da se radi kontinuirano i da nema osipanja članstva. Priča se da će nam pomoći Ministarsvo dijapore. Eto, nadamo se da se sve ne završi na priči.
A kako je u našim najboljim francuskim KUD-ovima?
KUD „Mladost“iz Pariza osnovan je 6. maja 1979. godine.Danas broji 65 članova u kategorijama „mali“ i „veliki“:
– Sami se finansiramo kroz zabavno-folkorne večeri, dajemo koncerte po Francuskoj, a godišnja članirana iznosi 60 evra. U oskudici smo. Na primer, učešće na Evropskoj smotri folklora koštalo nas je 10.000 evra. Plaćali smo iz svojih džepova. Nikakve pomoći od opštine i bilo koga. Nismo ni tražili, jer nam je rečeno da energiju ne trošimo uzalud. A od sekcija imamo: folklor, dramu, poeziju, hor, šah, fudbal, likovnu, uz napomenu da kad se neko učlani može da radi u svakoj sekciji – informiše predsednica Mladosti Letica Živković.
„Biseri“ za primer
Kako se dobro može raditi stiže iz Kreteje i tamošnjeg KUD „Biseri“:
– Sami se finansiramo, subvencije nemamo, duga je to priča. Prikupljamo članarinu, organizujemo igranke. Deca su nam uključena u folklor i Dopunsku školu, dok za tradicionalno godišnje takmičenje Interkluba izvodimo brojne sekcije, za sve ima nadarenih. Ovih dana smo veoma ponosni, nagrnuli su novi članovi, te smo oformili tri grupe: od 5 do 9, godina, od 9 do 14 godina i starije od 14 godina, sa kojim rade tri koreografa. Osim toga, povezali smo se sa Opštinom Dransi, naišli tu na puno razumevanje, cene nas, postali smo njihova deca – priča predsednik „Bisera“ Mile Jablanović, društva koje već tri decenije deluje i sada broji 200 članova. NJih čeka gostovanje u Novom Sadu i Kanadi.
Društvu je veliki problem i ekonomat. Nemaju gde da drže nošnje, pa su one sada smeštene kod jednog roditelja.
KUD „Kozara “ iz Montreja osnovana septembra 1975. godine. Ima 80 članova, dece i roditelja.
– Obavezne su članarine, a i zasučemo rukave na igrankama. Ranije smo se udruživali sa drugim klubovima, onda je svako otišao na svoju stranu. Nikakve ovdašnje dotacije nemamo, nema šanse da ih dobijemo. A delatnosti su nam kroz foklor, mali teatar, šah i fudbal. Istakla bih i lepo druženje i zajedničke nastupe sa španskim i portugalskim udruženjima. Opština nam je naklonjena, imamo na raspolaganju salu za probe, sastanke i priredbe, ne žalimo se – saopštava predsednica Kozare Vera Karan.
*SKUD „Polet“ iz Oberviljea okuplja 95 članova i postoji već 26 godina.
– Snalazimo se finansirajući se posredstvom članarina i igranki. Prošle godine smo sarađivali sa Franko-jugoslav klubom „Pjerfit“, a za tekuću sezonu nismo ništa odredili. Jedino znamo da od zemlje domaćina nećemo dobiti nikakvu pomoć – analizira predsednik „Poleta“ Mikica Andrejić.
U Društvu rade sekcije foklor, pevanje, harmonika i klavijatura, sash, mali fudbal. Deca na nadmetanjima osvaju dobra mesta i pehare.
– Godišnje damo tri do pet koncerata, a među želje ubrajao bih potrebu većeg angažovanja roditelja, dobru salu i da se u našim okupljanjima govori samo srpski jezik, kaže Andrejić.
Klub „Prijateljstvo“ iz Sen Denija u svojopj 17. godini postojanja broji stotinak članova. Osnova finansiranja je članarina i dobrovoljni rad.
– Prionemo na posao za vreme priredbi, često kuvamo naše specijalitete, pa prodajemo, nabraja Mirko Jovičić predsednik „Prijateljstva“
Klub se u svojim akcijama ponekad udruži sa „Poletom“ i „Mladosti“, ali većinom se sami bore za svaki novčić. A nije lako plaćati koreografa, koreogafije, kostime, putovanja, salu…
– Tražili smo mi subvencije, ne isplati se: treba voditi silnu dokumentaciju da bismo dobili 100 evra. Od sekcija imamo folklor, likovnu, dramsku, šahovsku, muzičku, fudbalsku i molimo Boga da za sve to imamo zainteresovane dece. Inače, najveći problem nam je prostor u kojem bi čuvali nošnje.
A program koji „Prijateljstvo“ ima je bogat: na svečanosti Sen Denija, od 7. do 9. oktobra; takmičili su se u nacionalnoj kuhinju, 5. novembra je priredba u Bondiju, sledi doček Nove godine, na proleće gostovanje u Holandiji, u Hamburgu, Evropska smotra je u Beču….
