Po oglasu koji se „vrteo” ovih dana na adresi njnjnj.kosovo.com, svi zainteresovani će moći da pošalju svoje e-mail ponude do 9. maja 2006. godine, do 7 uveče, za ovu „prestižnu lokaciju u srcu Interneta”. Bilo bi zanimljivo videti kome je i koliko do sajber Kosova.
Još jesenas je ar srpske zemlje u okolini Peći vredeo pet hiljada evra, a u centru je išao do 50 000 evra. Ar. I pitanje je da li je još ostalo šta da se proda. Albanci ne pitaju za cenu. Pa neće da pitaju ni izvesnog Željka Boškovića pošto će da im proda Internet adresu njnjnj.kosovo.com. Posebno ne sad kad iščekuju kosovsku nezavisnost. Posle svega, bilo bi nepromišljeno od njih da najprestižniji domen na Internetu o Kosovu prepuste Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Još manje protosinđelu Savi Janjiću iz manastira Visoki Dečani, koji je još pre rata na Kosovu, čuven kao „sajber Sava”, bio jedini ozbiljan srpski medijski ratnik – preko Interneta je slao u svet vesti o Kosovu i Metohiji. Na portalu kosovo.com je to činio od 1998, zahvaljujući Željku Boškoviću koji mu je velikodušno ponudio svoj domen, a u toku rata ga i održavao. Kasnije je hostiranje preuzeo Kongres srpskog ujedinjenja, organizacija srpske dijaspore u Americi. I tako sve do februara ove godine kad je Željko Bošković obavestio oca Savu da hoće da proda domen.
NIN je pre nekoliko meseci doznao da su Boškoviću Albanci navodno nudili 50 000 dolara za njnjnj.kosovo.com, ali su neki od aktera apelovali da se zbog „novinarske senzacije” ne upropašćuju „pregovori od nacionalnog značaja” između Kongresa srpskog ujedinjenja, SPC i Željka Boškovića koji tad samo što su počeli. A onda je SPC preko svojih prijatelja pokrenula arbitražu u Americi. Kako na svom sajtu obaveštava Bošković, 6. februara 2006. pokrenut je sudski postupak pri Američkom sudu kojem je bio cilj da se „domen preuzme bez nadoknade od sadašnjeg vlasnika”. Međutim, otac Sava tvrdi drugačije: „Zamolili smo ga da to ne prodaje. Predložili smo da otkupimo domen od njega, ali po ceni koju je on plaćao. Predložili smo da mu nadoknadimo troškove koje je imao svih ovih godina. A to je nekoliko stotina dolara. On je tražio mnogo veće sume. Reč je o nekoliko desetina hiljada dolara. Taj novac mi nemamo, a nismo mogli ni od koga ni da tražimo tako nešto. Narod ovamo gladuje a mi da tražimo toliki novac za Internet adresu, ne ide.”
Gde je tu Vlada Srbije, ministarstva, tajkuni? Ko god da ih pita, kažu da nisu bili obavešteni o situaciji.
I tek pošto pregovori nisu uspeli, pokrenuta je arbitraža i Bošković je, naravno, 7. aprila dobio na sudu, jer je, razume se, vlasnik domena. Od 9. aprila, KiM info-služba ostala je bez svog višegodišnjeg domena, sa kojim je bila na vrhu liste Gugl pretraživača kad ukucate reč Kosovo.
Bošković koji istovremeno prodaje još neke vrlo zanimljive i politički aktuelne Internet portale kao što su njnjnj.podgorica.com, njnjnj.cetinje.com, njnjnj.crnagora.com, kaže da je posle toga usledila medijska hajka, linč, i da njemu i njegovoj porodici sa svih strana sveta stižu pretnje kivnih Srba. A čovek je samo rešio da dobro unovči domene koje je kupovao za male pare devedesetih. Tako je početna cena na Internet aukciji za njnjnj.crnagora.com
25 000 evra, za njnjnj.podgorica.com 10 000 evra, a za njnjnj.cetinje.com, 5 000 evra. Već je prodao njnjnj.tivat.com i njnjnj.budva.com, a trenutna ponuda za njnjnj.herceg-novi.com je 8 000 evra.
Do utorka, 2. maja, na Internet aukciji je zvanično bio i sporni kosovo.com domen, i po oglasu koji se „vrteo” ovih dana na toj adresi zainteresovani će moći da pošalju svoje e-mail ponude do 9. maja 2006. godine, do 7 uveče, za ovu „prestižnu lokaciju u srcu Interneta”. Bilo bi zanimljivo videti kome je i koliko do sajber Kosova. Ali, prodaja će se očigledno odvijati mimo Internet aukcije jer su psovke i pretnje zasule Boškovićevo elektronsko sanduče. Pa nećemo moći da je pratimo.
I Željko Bošković za NIN potvrđuje da će se aukcija odvijati tajno, zbog zlostavljanja koje je pretrpeo u poslednjih mesec dana. Ponude mu uveliko stižu, ne otkriva početnu cenu, niti čije su ponude, kaže da mu se ne žuri, i da se nije dogovarao sa Albancima. Da je to laž. Iz Bara je poreklom, ali ga referendum ne zanima, neće, kaže, doći na glasanje. Samo će dobro zaraditi na crnogorskim Internet lokacijama.
Po uveravanjima Željka Boškovića, njegova je kompanija „spremna da domen ustupi bilo kojoj zvaničnoj instituciji u Srbiji uz dva uslova: 1) javno izvinjenje vlasniku domena korišćenjem istih medijskih sredstava koja su korišćena za pokretanje medijske kampanje; 2) pokrivanje troškova suđenja i štete koja je učinjena sudskim procesom i medijskom kampanjom”. Međutim, do 2. maja, do kada je ovo saopštenje Željka Boškovića postojalo na spornoj adresi, „nijedna organizacija iz Srbije ili srpske dijaspore nije kontaktirala vlasnika niti dala ponudu za otkupljivanje domena”. To je zasad tačno, bar što se Kongresa srpskog ujedinjenja tiče, jer Slavka Drašković-Jovanović, direktor beogradske kancelarije KSU, kaže za NIN da su oni hteli da spreče licitaciju, da se nagode sa njim pre toga, a ne da učestvuju u aukciji jer „ako bismo učestvovali u tome samo bismo mu digli cenu”. Ona još kaže: „Znali smo da nemamo velike šanse da dobijemo tu arbitražu jer je taj čovek tj. njegova firma vlasnik domena. I to je privatno vlasništvo. Ipak, uspeli smo da za to vreme koliko je trajala arbitraža zaustavimo prodaju. On nije mogao da proda domen dokle god je arbitraža bila nerešena. Nama ja bilo važno da sve podatke prebacimo na drugi domen kosovo.net, i to smo učinili. Bilo nam je važno da nam oduzimanjem adrese ne uništi sadržaj sajta. Sve smo sačuvali.”
I Sanda Rašković–Ivić, šefica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, licitaciju smatra ucenom: „Istina jeste da je to od nacionalnog značaja, jeste da je to veoma bitno ali konkurencija što se cene tiče, može da ide nebu pod oblake. Potpuno je jasno, iz iskustva koje nije od juče, da je jako teško ići u finansijsko takmičenje sa Albancima, posebno kad je reč o kupovini nekretnina, sajtova i drugih bogatstava.” E sad, zašto je teško ući u finansijsko takmičenje sa Albancima, i zašto uvek u Srba sve ima cenu i sve je na prodaju, drugo je pitanje.
I tako, Srbi su, bez borbe, izgubili još jednu medijsku bitku
