Kosmet je najskuplji projekat međunarodne zajednice
Uložene četiri milijarde dolara, a ne samo da nema vidljivih rezultata, nego je situacija gora nego 1999. godine
Beograd bi trebalo da pozove u posetu predsednika SAD Džordža Buša i predsednika Rusije Vladimira Putina. Njihovi domaćini konačno bi liderima dve velesile mogli da iznesu „na sopstvenom terenu” uverljive argumente u prilog odlučne odbrane stava da Kosovo i Metohija treba da ostane u sastavu Republike Srbije, smatra predsednik Foruma za nacionalnu strategiju i Srpsko-američkog centra dr Svetozar Stojanović.
Stojanović predlaže da naše državno rukovodstvo „odmah pozove u posetu, razume se odvojenu”, dvojicu vodećih svetskih lidera, dodajući tako još jedan predlog podužoj listi konkretnih ideja, iznetih na nedavnom zasedanju Foruma u Kragujevcu, koje je bilo posvećeno temi „Srpsko i albansko pitanje – kako rešiti problem Kosova i Metohije?”.
Kosovo i Metohija je najskuplji projekat međunarodne zajednice po glavi stanovnika u koji je uloženo četiri milijarde dolara, što ne samo da nije dalo vidljive rezultate, nego je situacija u svim segmentima gora nego 1999. godine, naglasio je dr Nenad Popović.
Ekonomske strategije nema, nedostaje statistika na kojoj bi ta strategija bila zasnovana, nezaposlenost je ogromna, kadrovski vakuum stvoren progonom Srba ne može da se popuni u narednih 30 godina. Bezbednost je osnovni problem kosmetske ekonomije. Bez osiguranja pravnog okvira bezbednosti i uklapanja u strategiju razvoja srpske privrede, pre svega u rudarstvu, energetici i poljoprivredi, nema oporavka privrede na Kosmetu, rekao je dr Popović.
Takvo stanje je diktirano i konstelacijom svetske moći.
U komunikaciji sa svetom, pogotovo zapadnim, Srbija i dalje ima „veliki problem”, a negativna slika Srbije u zapadnim medijima i upravljačkoj eliti, ocenio je Dušan Proroković, može se menjati samo oblikovanjem ustanova pravne države.
Po njegovim rečima, Srbija još nije formulisala put kojim treba da ide, a u slučaju Kosmeta Beograd treba jasno da kaže šta hoće i da ponudi plan prihvatljiv i za Albance. Zato se Proroković založio za pomnu analizu iskustva Distrikta Brčko, uz tvrdnju da bi nešto slično bilo primenjivo i na Kosovo i Metohiju.
Negativni stereotip o Srbiji je snažan, složio se dr đorđe Vukadinović, dodajući da u regionu postoji prava antisrpska histerija. Ukazujući na odgovornost naše elite što nije našla mesto na novoj, unipolarnoj geopolitičkoj karti sveta, on je upotrebio sportsku metaforu da se Srbija loše postavila na početku igre, krajem osamdesetih, a naknadno hvatanje priključka za magistralni tok igre nije uspelo.
Srbija je činila ono što međunarodna zajednica od nje traži, ali negativan stereotip nije razbijan, niti je stečeno poverenje u zapadnim centrima moći. Zbog toga treba baciti pogled i na druge vozove, jer je očito pomeranje centara moći ka istoku. Da li se tu može napraviti prolaz za politiku Beograda prema Kosovu i Metohiji, ali bez senzacionalnih poteza, racionalno, sistematski i odlučno, upitao je Vukadinović i upozorio da „pretnja” Beograda promenom orijentacije podrazumeva konsenzus u ovdašnjoj upravljačkoj eliti.
Opaska dr Vojislava Stanovčića da se naša kašnjenja valjano ogledaju u izreci da zovemo lekara kada treba zvati popa, a popa kada treba zvati lekara, ipak ga nije sprečila da konstatuje da u slučaju Kosova i Metohije i dalje treba insistirati na načelu prava i pravednosti, ma koliko sila i moć ne poštovali pravo, pogotovo ne međunarodno pravo.
