KONGRES 320 INTELEKTUALACA SRBIJE TEKST DEKLARACIJE

55

27.02.2013. za FBR urednik Biljana Diković, učesnik Kongresa
1. Suočeni smo sa dubokom ekonomskom, socijalnom, moralnom i političkom krizom – kojoj se ne nazire kraj. Srbski intelektualci ovom Deklaracijom upućuju narodu, vlasti i celokupnoj javnosti ozbiljno upozorenje o dubini krize u kojoj se nalazi Srbija i celokupno društvo. U pitanju je otvorena veleizdaja Srbkih nacionalnih interesa i besprimerno kršenje Ustava Srbije od strane svih struktura vlasti, i Predsednika RS, Vlade RS, Skupštine RS i Ustavnog suda. Sadašnja vlast nastavlja manipulaciju evrointegracijama po cenu odricanja jednog velikog dela sopstvene države, našeg Kosova i Metohije. Spremna je na sve ucene i ustupanja, u zamenu za datum početka pregovora koji nema stvarnu težinu, jer se ulazak u EU ne može očekivati pre 10-15 god, a verovatno nikada. Mi Srbski intelektualci NE PRISTAJEMO na te ucene iz prostog razloga što se EU i NATO neće zaustaviti samo na otimanju KiM, već imaju za cilj potpuno rasparčavanje Republike Srbije, kako bi se totalno oslabila moć i snaga Srbskog naroda kao tradicionalno najjačeg potencijalnog saveznika Rusiji.
2. Strateški državotvorni interesi i ciljevi su potisnuti od strane separatističkih i uskostranačkih interesa. Opšti interes se demontira i odnosi u stranke pretvarajući kapital u grupno-privatni posed. Svedoci smo procesa rasprodaje društvenog bogatstva, razaranja države i rušenja suvereniteta države. Proces se odvija sistematski pod parolom demokratije, slobodnog tržišta i ljudskih prava i sloboda.
3. Privatizacija je provedena kao obična pljačka uz masovne stečajeve preduzeća i radnike na ulicama. U socijalni program u poslednjih osam godina nije uložen ni jedan dinar. Stvarni vlasnici preduzeća ostali su bez svog kapitala i postali najamni radnici. Tajkuni i oni bliski vlasti su se enormno obogatili na neviđenoj pljački radničkog kapitala, dok je najveći deo nacije odveden u siromaštvo i golo preživljavanje. Učvršćuje se oligarhijski politički kapitalizam, dok mase ostaju na periferiji, sve siromašnije i bolesnije.
4. Ubrajamo se u najstarije nacije u Evropi. Stanovništvo se naglo smanjuje, a nema nikakve nacionalne populacione politike. Demografska politika ne postoji, a nacija nam ubrzano nestaje i stari.
5. Nezaposlenost je postala najveći problem privrede i društva kao posledica pogrešnog i pogubnog modela razvoja i makroekonomske politike. U poslednjoj dekadi ostalo je bez posla u privredi 545 hiljada radnika. Stvarna stopa nezaposlenosti nije 23%, već gotovo 29%. U uslovima produžene krize, zastoja, pada proizvodnje, slika se ubrzano pogoršava. Posebno je pogođena školovana mlada generacija, bez perspektive. Najveći deo namerava da napusti Srbiju. Kakav je to nacionalni gubitak? Kakva je budućnost nacije?
6. Plate i penzije su već gotovo tri godine zamrznute, dok inflacija oživljava i spada među najviše u Evropi. Životni standard se stalno snižava, a kvalitet života pogoršava.
7. Poljoprivreda, tretirana kao strateška oblast, gotovo je prepuštena stihiji i preživljavanju, a u određenim granama pravom propadanju. Nema sigurnosti u cenama i otkupu, nikakve dugoročne strategije razvoja, bez redovnih isplata proizvoda, bez prave kreditne i fiskalne politike podrške. U poslednjih deset godina razvijala se po prosečnoj stopi od 0,9%, sa ogromnim godišnjim oscilacijama, kao posledica velike neizvesnosti i sistemske neuređenosti. Pogrešnom uvoznom i zaštitnom politikom dodatno se guši. Postoji namera za uvoz GMO, čemu se društvo mora oštro suprostaviti.
8. Zaduženost u inostranstvu i sada autonomni rast spoljnih dugova, prelaze sve dozvoljene granice, uz uvlačenje društva u dužničku krizu. Radimo samo za deo obaveza iz spoljnih dugova. Godišnje obaveze iz dugova su dva-tri puta veće od prirasta bruto domaćeg proizvoda. Otplata dugova se vrši preko novog zaduživanja, smanjenjem domaće potrošnje i standarda, a sada i padom deviznih rezervi. Teret dužničkog ropstva je sve veći kroz politiku nekontrolisanog inostranog zaduživanja. Ne postoji koncept, vizija i politika novog zaduživanja.
9. Spoljnotrgovinski deficit u prošloj dekadi iznosi preko 80 milijardi dolara, a rezultat je izabranog neoliberalnog modela razvoja. Ne postoji nikakva koncepcija spoljnotrgovinske politike, ali ni nužna zaštitna politika privrede. Domaća privreda i proizvodnja su ugušene, a tržište preplavljeno stranom robom, dok je kupovna moć građana srozana. Postali smo samo prošireno strano tržište.
10. Budžetski deficit je sve veći i autonomno se povećava. Nastali gigantski budžetski deficit je tri puta veći od zvaničnog – koji se prikazuje. Sve je teže i skuplje njegovo finansiranje, posebno preko novog zaduživanja.
11. Banke su predate u ruke stranom kapitalu i ne pomažu razvoj i modernizaciju privrede i likvidnost preduzeća. Monetarna politika koju provode banke nije u funkciji razvoja privrede i likvidnosti, već krupnog stranog i privatnog bankarskog kapitala i pokrića budžetskog deficita, produbljujući pri tome recesiju i nelikvidnost.
12. Otvoren je proces narastanja ekonomsko-finansijskog kolonijalizma. Glavni zastupnici liberalnog kapitalizma su i dalje na sceni i provode politiku deindustrijalizacije, destrukcije privrede i društva. Istovremeno je neoliberalni model u svetu doživeo potpuni slom.
13. Restriktivna monetarna politika, čiji je osnovni cilj stabilnost cena, uz enormno visoke kamate, praktično je opustošila i onesposobila preduzeća za razvoj. Potreban nam je potpuno drugi model i generalni zaokret u vođenju monetarne politike, a ne preuzeti model koji nama ne odgovara i koji uništava privredu. Dugo vođenom politikom precenjenog kursa dinara došlo je do prave eksplozije nekontrolisanog uvoza i gušenja domaće proizvodnje. Model razvoja baziran na nekontrolisanom uvozu i neproizvodnoj javnoj potrošnji doživeo je potpuni slom.
14. Na pogrešnom modelu razvoja i stabilizacionoj politici, ekonomski rast se usporava i ne omogućava otplatu spoljih dugova. Stvoreni su svi uslovi za produžavanje i produbljivanja krize. Uvedeni smo u prezaduženosti i namakli dužničku omču na vrat i veliki teret na leđa budućim generacijama. Kako će se vraćati spoljni dugovi? Iz čega će se formirati domaća štednja za finansiranje investicija i kako će se pokrenuti proizvodnja i razvoj?
15. Socijalno raslojavanje društva je ogromno, uz stvaranje uskog sloja izuzetno bogatih i ogromnog dela osiromašenog stanovništva. Socijalne grupe samo brinu za svoje pozicije i prava, postajući potpuno ravnodušne prema društvu u celini. Mase su dovedene do golog preživljavanja i sve veća odricanja, a obogaćeni slojevi na sve veću gramzivost i kriminal. Srednja klasa je nestala, zajedništvo se lomi, solidarnost nestaje. Društvo ubrzano kreće ka potpunom otuđenju.
16. Uništavaju se kapitalne vrednosti društva. Svemoć novca je prodrla u svest i određuje ponašanje gotovo svih struktura i pojedinaca. Na rušilačkom talasu su se našli svi vitalni stubovi društva, država i nacija.
Destrukcijom i rasprodajomprivrede, slabljenjem armije, sudstva, školstva, zdravstva i drugih stubova društva, naši lideri stvorili su osnovu za buduću banana republiku u kolonijalnom položaju prema zapadnom kapitalu i interesima.
17. U opštoj komercijalizaciji nastala je destrukcija obrazovnog sistema, nauke, sudstva i zdravstva. Komercijalizacija razara sve moralne norme i vrednosti.
18. Sudstvo i provedena reforma će tek doći na dnevni red ovog društva. To je, kao i armija, jedan od stubova društva. U kakvom su stanju poznato je javnosti.
19. Nacionalni i državni interesi su podređeni sopstvenim ili grupnim-stranačkim interesima i krupnom finansijskom kapitalu. Stanovništvo je pretvoreno u običnu glasačku mašinu u nemaštini i beznađu. Na izborima se nastoje kupiti i kupuju se bezvredne stvari i velika lažna obećanja. Dokle? Narodna Skupština je pretvorena u partijsku arenu, punu sukoba stranačkih, a ne državnih i javnih interesa.
20. Formirana je partijsko-oligarhijska država koja razbija državu i sve njene potencijale svela je na feude. Sve poluge razvoja i socijalne politike preuzeli su nosioci stranog i domaćeg finansijskog kapitala. Narasla je suprotnost interesa rada i kapitala. Kapital se odvojio od rada, suprostavlja mu se i ulazi u sferu finansijskih spekulacija, a ne u realno investiranje i razvoj. Nosioci kapitala pri tome korumpiraju sve kontrolne državne institucije čime je i država okovana i premrežena lancima interesa krupnog finansijskog kapitala i partijske birokratije. Uz pomoć privilegija zgrću se ogromni profiti na pljački i ekonomskom propadanju Srbije.
21. Politička oligarhija i stranke na vlasti, međusobno povezani interesima, uvukli su privredu i društvo u duboku krizu i ogromnu prezaduženost. Spoljni dug je prosto eksplodirao. I dalje se juri za stranim kreditima, posebno za popunjavanje ogromnog budžetskog deficita. Nastala je dužnička spirala – uzimaju senovi zajmovi da bi se vraćali dospeli. Nastao je proces automatskog povećanja dugova. Nemamo nikakvu kontrolu zaduživanja, upotrebe i efekata korišćenja kapitala. Stvarni dužnički tereti se skrivaju od javnosti. Novi efikasni sistem može da se gradi samo na potpunoj kontroli novčanih tokova kapitala, promeni odnosa rada i kapitala, promeni odnosa prema radu i kvalitetu čoveka.
22. Kriminal je prosto ekplodirao i prodro u sve pore sistema, dok je korupcija postala sastavni deo svih operacija kapitalom i normalnih na zakonu zasnovanih prava građana. Zaposleni, nezaposleni i izdržavani okovani su lancima korupcije i kriminala.
23. Zadominirao je finansijski kapital, tajkunizam društva i duboka sprega novokomponovanih finansijskih mahera i političara. Privredu i državu vode kadrovi bez znanja, ideja, vizije i koncepta razvoja. Sadašnji rukovodeći patrijski kadrovi nisu dorasli ogromnim finansijskim, socijalnim i razvojnim problemima. Samorepordukcija političkih kadrova vodi produžavanju i produbljivanju ovako složene krize. Treba li nam taj splet interesa, gušenje razvoja i uništavanje države i nacije? Diletantokratija pod skutom partijske oligarhije odbija sve kvalitetne, kreativne i sposobne kadrove. Dugoročni razvojni ciljevi su zamenjeni kratkoročnim destruktivnim potezima pljačkaških struktura. Moral je postao misaona imenica, a demokratija za socijalno ugrožene, gladne i nezaposlene obična demagoška parola.
24. Stvarnih reformi nema ni na jednom segmentu, ali nema ni vizije ni strategije kako i kuda dalje – posle talasa destruktivnog neobuzdanog kapitalizma. Debakl ekonomije i društva vodi u novi ekonomsko-finansijski kolonijalizam, praktično je izvršena velika državna i nacionalna veleizdaja. Dovedeni smo u položaj potpune zavisnosti od stranog kapitala.
25. Srbija mora da vrati svoj dignitet i dostojanstvo kao država, da pojača i popravi institucije sistema.
26. Zalažemo se za temeljno menjanje naših društvenih odnosa, za novi odnos rada i kapitala u funkciji rada, društva i razvoja, potpuni zaokret kak privrednom sektoru, uz potpunu kontrolu monetarnih, fiskalnih i platnobilanskih tokova.
27. Građani traže pravdu, više jednakosti, uslove za bolji život i efikasnu borbu za iskorenjivanje korupcije i kriminala. Na pomolu je civilizacijska pobuna protiv neizdrživog stanja. Socijalna slika društva pokazuje da je ono u pravom predinfarktnom stanju. Lažna i frizirana statistika pokušava da prikaže stanje boljim od ovog koje narod vidi i doživljava svakodnevno.
28. Sledi novo pogoršavanje uslova poslovanja, porast kamata, porast rizika i suzdržavanje banaka u kreditiranju privrede. Kriza će se produbiti, a nelikcidnost privrede u visokoj inflaciji postati prava pandemija. U takvim odnosima prozvodnja se ne može oporaviti. Privredni rast iz tromog prelazi u stagnantan i recesiju.
29. Svesna ozbiljnosti današnjeg trenutka Srpska inteligencija pruža punu podršku svim Srbima severno i južno od Ibra koji su se oduprli tiraniji i nastavili da žive na KiM uprkos svim teškoćama. U tom cilju kao sastavni deo ove Deklaracije smatraju i Deklaraciju Srba sa severa KiM koja je jednoglasno usvojena na masovnom skupu građana 30.01.2013. u Kosovskoj Mitrovici, a potvrđena na Sretenjskom Saboru na Sretenje 2013.god kod spomenika Voždu Karađorđu u organizaciji inicijative Nikad granica – Kosovo je Srbija.
(u prilogu Deklaracija iz Kosovske Mitrovice).

30. Sloboda štampe je ograničena i ugušena, a druga sredstva prikrivaju pravo stanje u privredi i društvu. Kritička misao je postisnuta i marginalizovana.
31. Ne smemo ostati nemi posmatrači opšteg tonjenja u krizi, bespomoćni i u očekivanju da neko drugi ponudi izlaz iz ove kompleksne krize. Istovremeno političke elite i stranke na vlasti ne vide i ne nude nikakva rešenja za izlazak iz krize. Okrenuti su sebi i svojim interesima. Potpuno je zapostavljen opšti i državni interes. Niko ne sme ostati nezainteresovan, pasivan, rezigniran, bespomoćan – dok se kriza produbljuje, kada opšti slom postaje izvestan.
32. Razotkrili smo do samih temelja dramatično stanje u društvu i privredi i u traženju puteva za izlazak iz sveopšte krize, izradili program koji predstavlja potpuni zaokret u odnosu na ovo što nude i sprovode stranke na vlasti. Spremni smo da ga stavimo na raspolaganje naciji i državi.
U Beogradu, 23.02.2013. god.
KONGRES INTELEKTUALACA SRBIJE

http://facebookreporter.org/%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B0/

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.