Albanski narko-terorizam kao kolumbijski sindrom širi se Balkanom ali i Evropom. To ima znatno drugačiju dimenziju ako su glavni narko-bosovi ujedno i sadašnji ili zvanični predstavnici republike Kosovo takozvane nove države koju su priznale upravo one države gde albanska mafija vodi glavnu reč pa se čak time i hvali.
Stvarnost demantuje sve pokušaje Vašingtona i Brisela da predstave Kosovo, kako kaže Barak Obama, kao multietničku, nezavisnu i demokratsku tvorevinu. Obamu prate evropske birokrate, koje tvrde o postignutim uspesima i progresu demokratizacije na Kosovu. Sve je uzalud: albanske kriminalne strukture punom parom se kreću ka albanizaciji Balkana uz perspektivu daljeg drobljenja država regiona u ujedinjavanja albanskih zemalja. Ideja je daleko šira: ona podrazumeva transformaciju Balkanskog poluostrva u citadelu albanske narko-mafije, koja će kontrolisati puteve isporuke narkotika u Evropu i širenje na kontinentu svih oblika kriminalnih aktivnosti albanskih grupacija.
U poslednje vreme moćna politička, vojna, diplomatska i finansijska podrška prištinskim vlastima od strane SAD i EU omogućila je albanskim kriminalnim klanovima da izađu na nov nivo demonstrativnog izazova pravnom poretku. U Engleskoj uzima maha još jedan skandal, povezan sa delatnošću albanski emigranata. Banda Albanaca – profesionalnih ubica otvoreno je ponudila svoje usluge britanskoj prestonici na sledeći način: bilo koji cilj – 5 000 funti, bilo kojim oružjem – hladnim ili vatrenim. London dejli njuz je nazvao Albance, koji su se nastanili u Londonu (pretežna većina njih su bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova – OVK) najsposobnijim plaćenim ubicama u britanskom glavnom gradu. Jedan od čelnika albanske kriminalne grupacije izjavio je u intervjuu: Mi znamo da rukujemo oružjem, mi kontrolišemo prostitutke u Sohou i time investiramo u London. Nikoga se ne bojimo, i zakon ne može da nas zaustavi.
Mnogobrojne albanske izbeglice sa Kosova našle su pribežište i sferi primene svojih sposobnosti u mnogim zemljama Evrope. A u suštini oni nemaju veze sa izbeglicama, već sa razgranatom mrežom globalne kriminalne organizacije, čiji je magistralni pravac proizvodnja i isporuka heroina i kokaina u evropske i druge zemlje sveta. Prema različitim procenama, albanska mafija kontroliše oko 75% heroina koji stiže na zapadnoevropsko tržište i oko polovine ukupne količine heroina koji se prodaje u SAD. Albanski narko-kartel Kamila spada u prvih pet najjačih narko-kartela sveta. Za isporuke heroina u Evropu odgovara oko 30 albanski narko-klanova, svaki od kojih kontroliše svoju deonicu narkotrafika.
Za narkotrafik se koristi gotovo cela teritorija Kosova, koje je postalo glavna tranzitna magistrala za isporuku narkotika u Evropu. Jedna od ključnih karika te magistrale je drenički potez koji obuhvata Prizren, Klinu i Istoki povezuje Kosovo sa Crnom Gorom i Makedonijom. Osnovni izvor prohoda dreničke grupe, osim heroina, čini šverc oružja, kradenih automobila, cigareta i alkohola, kao i trgovina belim robljem. Albanski kriminalni klanovi povezani su sa makedonskim, bugarskim i češkim mafijaškim strukturama i blizu su da uzmu pod kontrolu niz evropskih prestonica – pre svega London, Berlin i Prag.
Albanski klanovi na Kosmetu svakog meseca realizuju od oko 4 do 6 tona heroina, godišnji promet samo heroina iznos oko 2 milijarde dolara. Peru novac za više od 200 privatnih banaka i menjačnica, koje pripadaju albanskim narko-klanovima, a takođe za mrežu bjuti-salona, parfimerija, prodavnica i kafića u Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji i drugim evropskim zemljama.
Albanski narko-klanovi iz kojih stoje dve američke vojne baze na Kosmetu (Bondstil i Mali Bondstil), kao i ukupna podrška SAD i Evropske unije, od medijske do vojne, osećaju se sasvim bezbedno. Recimo, nakon razmeštanja NATO-snaga, svi albanski kriminalci koje je potraživala Albanija našli su na Kosovu sigurno utočište. Albanske mafijaše je lako prepoznati: voze, uglavnom, crne mercedese ili džipove bez tablica sa zatamnjenim staklima. KFOR ne obraća pažnju na automobile bez tablica, ali lokalno stanovništvo zna da su to kradena vozila, švercovana na Kosovo. Osumnjičeni za zločine neće biti predati čak ni Albaniji jer KFOR nema sa Albanijom potpisan sporazum o ekstradiciji.
Posle Kosova, sledeći udar biće usmeren na jug Srbije – Preševo, Bujanovac, Medveđu – uz perspektivu da uzmu pod kontrolu strateški pravci, koji povezuju Kosmet, Makedoniju, Srbiju i Bugarsku sa izlazom na Grčku i Centralnu Evropu.
Apetiti albanskih narko-kriminalnih struktura su veliki. Kontrolišući kvazi-državu Kosovo, oni već pristupaju realizaciji projekta podele Makedonije uz prelazak njenog većeg dela pod kontrolu albanskih klanova. Tako zapadni deo Makedonije i deo Kosova kontroliše Tačijev klan. M. Tači, predsednik makedonske Demokratske partije Albanaca neposredno je povezan sa mafijom, koja kontroliše promet heroina, kokaina i automobila. Pariska grupa za borbu protiv narkotika još je pre bombardovanja Jugoslavije 1999. Godine obnarodovala podatke, shodno kojima albanska narko-mafija Makedonije i Kosova prodaje heroin i snabdeva oružjem svoje sunarodnike na Kosmetu. Narko-baze, prema njenim podacima, nalaze se u Skoplju, Skadru i Prištini, narkotici stižu u Švajcarsku, Nemačku, Italiju i Grčku. U Makedoniji, pored Kumanova, nalazi se i jedna od najvećih fabrika za proizvodnju heroina.
U suštini, ceo region – Albanija, Kosovo i Zapadna Makedonija “ predstavlja veliko skladište narkotika. Reč je o tonama heroina, prihod od prodaje meri se milijardama dolara. Ali, kao što nije bilo, tako nema praktično ni sada podataka o hapšenju albanskih narkobarona.
Albanski separatistički pokret u Jugoslaviji od samog početka se zasnivao na delatnosti narko-mafijaških struktura. Ali, do početka 1980-h, problem albanskog šverca narkotika pojavljivao se tek ponekad. Tad su Albanci bili tek kuriri, najamnici turske narkomafije i bugarskih kriminalnih struktura. Sa porastom albanskog separatizma na Kosmetu počele su da se formiraju samostalne albanske mafijaške grupacije, uključene u realizaciju projekta Velika Albanija.
Do korenite promene položaja albanskih narko-klanova došlo je krajem 90-h, kada je Stejtdepartment SAD pristupio realizaciji svojih geo-strateških ciljeva. Kao jedan od instrumenata izabrane su albanske kriminalne grupacije. Pomoć Albancima bila je pružena svestrana, sve do bombardovanja Jugoslavije tokom 78 dana. Osim toga, dеmokratska administracija Bila Klintona snosi odgovornost i za stvaranjе na sеvеru Albanije logora za diverzantsko-terorističku pripremu Albanaca na Kosmetu i Makedoniji. Uz pomoć SAD albansko narko-kriminalno podzemlje na početku 21. veka transformiše se u državu u državi, čiji su glavni politički argumenti heroin i oružje.
Lideri kosovskih Albanca – Tači, Hradinaj, čeku – nisu samo čelnici albanskih nezakonitih oružanih formacija, već su i bosovi albanske narkomafije, koja je finansirala albansku terorističku vojsku OVK (danas transformisanu u Kosovske bezbednosne snage). Narkokapital, stečen u raznim regionima sveta, vraća se na Kosovo – u vidu investicija u separatizam Republike Kosova (zovu je još i Heroinska republika).
U Albaniji je najuticajniji klan Beriša, koji obuhvata i deo Metohije. Ništa manju opasnost predstavljaju: narko-klan porodice Kula, koji kontroliše narkotrafik iz Turske, isporuke oružja i ilegalnih migranata; klan Abazije (narkotici i prostitucija u saradnji sa italijanskim kriminalom); klan Brokaj (njegovu okosnicu čine bivši saradnici specijalnih službi i politike, njihova je sfera narkotrafik, oružje, prostitucija).
Oko 80% mađarskog tržišta heroina je u rukama albanske mafije. Osnovni prihod od narko-biznisa ide za potrebe Kosova, pri tome veći deo novca se troši u Italiji, gde se kupuje oružje. U Italiji, za kratko vreme, albanska narko-mafija je uspela da potisne tursku. Od običnih kurira Albanci su postali organizatori narko-mreže i partneri sicilijanske Koza nostre, napolitanske Kamore i kalabrijske Ndragente. Italija predstavlja jednu od glavnih baza albanskih kriminalnih struktura, kroz čije ruke prolazi oko 50 kilograma heroina dnevno. Milano je biznis-centar, a Kalabrija centar trgovine nrakoticima i oružjem.
Na granici Italije i Švajcarske narko-trafik je takođe pod kontrolom Albanaca. Važna baza u Evropi je i Švajcarska. Centri crne berze trgovine oružjem nalaze se u Bernu i Bazelu. Za vreme poslednje posete srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića Švajcarskoj bile su preduzete mere bezbednosti četvrtog stepena, izazvane otvorenom pretnjom fizičke likvidacije od strane albanskih kriminalnih struktura. Kao glavni osumnjičeni pominje se klan Osmani, čiji je vođa čazim (Feliks). Klan ima finansijsku podršku najvećeg albanskog biznismena Bedžeta Pacolija.
U Švajcarskoj i Norveškoj kosovski Albanci kontrolišu 80% narko-trafika, oni su i glavni distributeri na grčkom tržištu kokaina, heroina i marihuane. Grčki transfer Albanci koriste za prebacivanje u Evropu ilegalaca iz Turske, Pakistana, Šri-Lanke, Kine i sl. koji se koriste i za prevoz narkotika. Isti takav koridor predstavlja i Jadransko more, koje spaja obale Italije i Albanije.
Prema podacima slovačke policije, skoro 100% heroina u Slovačku stiže iz Avganistana balkanskim trafikom preko Kosova, Makedonije i Albanije. U poslednje vreme albanske grupacije preuzimaju rumunske luke.
FBA, Interpol, Europol jednodušno svedoče da je albanska mafija postala najozbiljnija kriminalna organizacija u Evropi. Ona brani svoje interese do poslednjeg, a za SAD i države Evropske unije pretvorila se u pretnju samim osnovama njihove nacionalne bezbednosti.
