Dr Nebojša Jojić, zajedno sa bratom Vladimirom, mentorom dr Dejvidom Hekermanom i drugim članovima istraživačkog tima „Majkrosofta“ u Sijetlu, na pragu su senzacionalnog otkrića, za koje se u američkoj štampi tvrdi da je najveći korak u pronalaženju vakcine protiv virusa side.
„Vesti“ su pisale o velikom poduhvatu dr Jojića i njegovog tima, a sada su zahvaljujući ljubaznosti ovog stručnjaka naši čitaoci u prilici da iz prve ruke čuju dokle se stiglo u njihovom pokušaju da pronađu lek protiv opakog virusa.
• U čemu se ogleda otkriće Vašeg tima?
– U „Majkrosoftovim“ laboratorijama mi smo otkrili algoritamski kod koji je prilagođen optimizaciji imunogena koji sadrži patern, dovoljno raznovrstan da pokrije različite vrste virusa side. Vakcina je sada na ispitivanju u Sijetlu, Bostonu, na Harvardu i na Univerzitetu u Vašingtonu.
• Koliko radite na projektu i da li je reč o novom metodu?
– Na ovom projektu radimo već dve godine i moj brat Vladimir je od početka u ovom poslu, imamo sreću da radimo u Sijetlu, koji je svetski centar za bioinženjering, a želeli smo da dokažemo kako veštačka inteligencija može da nađe svoju primenu i u medicini. Koristili smo metodu kompjuterske vizije i predložili model koji reprezentuje raznovrsnost u virusu side. To dokazuje da sekvence mogu da budu statističke, a ne samo determinističke. Na osnovu kratkih paterna u podacima stvorili smo praktično novi metod za stvaranje vakcine – patern stimuliše imunitet. Novost je i korišćenje EPITOM-a, sažete sekvence, verzije podataka o virusu. Jer, svi znamo da virus side toliko mutira, pa vakcina za jednu njegovu verziju nije dovoljna. Dakle, znali smo da mora biti napravljena vakcina koja je koktel raznovrsnih elemenata. Sve ovo je deo istraživanja koji smo radili analizom podataka, a pošto vakcina mora da ima i metod kojim će biti ubačena u ćeliju, sada je neophodan rad sa biolozima, pa će oni nastaviti istraživanje na tom polju.
Dvojac bez kormilara
• Da li kao stariji brat vodite projekat i jeste li nadređeni Vladmiru, trenutno doktorantu, pitamo u šali.
– Ne, nikako, istraživanja podrazumevaju saradnju, svi članovi tima ravnopravno doprinose projektu. Moj brat je veoma stručan i naučno orijentisan, pa ja volim da kažem da smo mi dvojac bez kormilara. Neophodno je pomenuti i Dejvida Hekermana, zatim Univerzitet u Vašingtonu i DŽima Malinsa i Sajmona Malala. Sve oblasti se prepliću i ukrštaju, to je zajednički rad na veštačkoj inteligenciji, u biologiji, laboratorijama.
• Uništavanje virusa side još uvek je za naučnike nerešiva enigma, kakvo dejstvo vaše vakcine očekujete?
– Ako bismo želeli da pojednostavimo stvari, mogli bismo reći da je patern softver u vakcini, a da je mehanizam za predaju vakcine u ćeliju – njen hardver. Za tu predaju virusa koristi se drugi, bezazleni virus, koji se u organizmu promeni. Velika novost u ovom postupku je i to da smo se mi okrenuli uništavanju inficiranih ćelija, jer znamo da je virus side van ćelije zaštićen šećerom i da je na njega tada teško delovati. Dakle, za ovu vakcinu je neophodno da virus uđe u ćeliju, onda on u organizmu mutira toliko da je na granici haosa sa svojom mutacijom, pa zato i pronalazi put za izbegavanje imunog pritiska. Tu mi radimo metodama za analizu sekvenci virusa, u nastojanju da izračunamo optimalizaciju vakcine.
Pet godina u timu
Dr Nebojša Jojić je već pet godina u „Majkrosoftovom“ istraživačkom timu. U holu zgrade gde radi stoji velika mapa sveta sa zabodenim čiodama, koje označavaju stručnjake iz celog sveta zaposlene u ovom svetskom centru.
• Dugo verujete da evolutivni model može da pomogne i zbog toga ste se orijentisali na proučavanje virusa side.
– Model raznovrsnosti iz kompjuterske vizije bio je mnogo bolji, slika se razbije na mnogo parčića koji se preklapaju, pa se od nje pravi nova slika koju zovemo EPITOM. To direktno odgovara ponašanju virusa side kada se on ekspresuje u ćeliji, on svoje delove prezentuje na površini. Ustanovili smo i važnost delova virusa koji su bitni za imuni sistem, zato je veoma važna klasifikacija, prepoznavanje paterna.
Zalečio nostalgiju
– Školovanje u Americi mi nije bilo nimalo teško. Ja sam iz Beograda otišao sa odličnom podlogom i znanjem iz Matematičke gimnazije i sa Elektrotehničkog fakulteta, magistrirao u Ilinoisu i posle ovih 10 američkih godina mogu da kažem da sam napravio pravi izbor. Trudim se da zbog velikih obaveza ne zapostavim svoju porodicu, suprugu Ivanu, sa kojom sam još od Matematičke gimnazije, ćerku od četiri godine i sina od godinu i po. Ponekad je to teško, jer mnogo putujem, i po Americi i po svetu, ali nekako se uspostavi neophodna ravnoteža. Ponekad mi nedostaju i rodno Užice i Beograd, ali i nostalgiju nekako zalečimo.
• Da li verujete da će vakcina protiv virusa pronaći svoju primenu u najoptimalnijem roku?
– Svaki naučnik ima nadu, zato se i ulazi u eksperimente i projekte. Sada su na redu laboratorijski eksperimenti, koji će trajati od šest do 12 meseci, a kasnije će uslediti eksperimenti na miševima, zatim na majmunima, a posle uobičajenog toka testiranja sigurnosti i na ljudima. Ja verujem da će se sve rešiti u periodu od pet do 10 godina. Veoma je važno znati da ova tehnika koju smo mi otkrili može da se koristi i za druge paterne, recimo za analizu gena
