Knjiga bivših službenika Unmika
Spektakularne greške na Kosovu
Britanci Ijan King i Vit Mejson oštro kritikuju međunarodnu zajednicu i tvrde da na Kosmetu nikada neće biti multietničkog društva
Međunarodna zajednica je na Kosovu doživela neuspeh – iako je potrošila 25 puta više novca i poslala čak 50 puta više vojnika po glavi stanovnika nego u Avganistanu. To ocenjuju Ijan King i Vit Mejson, Britanci koji su svojevremeno radili za Unmik, a nedavno su objavili knjigu „Mir po svaku cenu: Kako je svet izneverio Kosovo”. U njoj objašnjavaju zašto, uprkos ulaganju ogromnih sredstava, Kosovo i Metohija nije i neće biti multietničko.
Kako prenosi Bi-Bi-Si na srpskom, njih dvojica ne sumnjaju da će Kosovo steći nezavisnost, ali ono, tvrde, sigurno neće biti multietnička država u kojoj vladaju red i zakon, što je ishod kojem se nada međunarodna zajednica.
Krivac za to je – ista ta međunarodna zajednica, koja je, ističu autori knjige „Mir po svaku cenu”, na Kosovu napravila čitav niz „spektakularnih grešaka i propusta”. Autori ne dovode u pitanje opravdanost međunarodne vojne intervencije na Kosovu, koja je, ističe Ijan King, sprečila smrt više stotina, možda i hiljada ljudi.
Međutim… „Prvu veliku grešku učinio je NATO. Kada je ušao na Kosovo, u junu i julu 1999. godine, nije preduzeo ništa kao bi sprečio osvetničke napade u kojima je širom pokrajine stradalo više stotina ljudi, uglavnom Srba. Na pitanje zašto to nije učinjeno, komandanti NATO-a, i visokog i niskog ranga, listom odgovaraju: bojali smo se da će Milošević pogaziti obećanje i vratiti vojsku na Kosovo. Međutim, to što NATO nije izašao na ulice značilo je da nije bilo nikoga ko bi sprečio prebijanja i ubistva staraca i starica koja su se dešavala širom Kosova celog tog leta”, kaže Ijan King i intervjuu za srpsku redakciju Bi-Bi-Sija.
Drugu veliku grešku su, po oceni Ijana Kinga, napravile UN i civilni sektor – jer su na Kosovo stigli prekasno: „Devet meseci po okončanju rata, na Kosovu je bilo svega tristotinak ljudi iz međunarodnih organizacija i agencija, koji su imali zadatak da upravljaju teritorijom na kojoj živi oko dva miliona stanovnika! Od njih tristotinak, većina nije učestvovala u upravljanju Kosovom, već je bila zauzeta dočekivanjem i ispraćanjem visokih gostiju i pisanjem izveštaja.”
King je prilično pesimističan u pogledu budućnosti Kosova koje će, smatra, sasvim sigurno steći nezavisnost. „Mislim da će na Kosovu svakako vrlo dugo morati da budu prisutne međunarodne organizacije koje će osigurati bezbednost manjina. Mislim, takođe, da će morati da se uloži dodatni napor kako bi se uspostavila vladavina zakona. To se može obezbediti prepuštanjem vlasti lokalnim strukturama, ili kroz međunarodno prisustvo. Ja mislim da je prepuštanje vlasti bolje rešenje. Mora, međutim, da postoji sistem podsticaja i kazni istih tih struktura – podsticaj bi bio perspektiva pridruživanja EU, a kazna – oduzimanje ovlašćenja u slučaju njihove zloupotrebe”, kaže Ijan King.
———————————————————–
Mediji i škole u službi nasilja
King nudi i jedan primer, kako kaže, spektakularnog neuspeha međunarodne zajednice na Kosovu: „U neredima iz marta 2004. godine, Albance su u ubilačkom pohodu predvodili direktori škola, podstaknuti medijima koje je osnovala međunarodna zajednica. Ti su mediji emitovali lažne izveštaje o navodnom ubistvu trojice albanskih dečaka! Najviši predstavnici novih obrazovnih institucija su dakle, na podsticaj novih medija, pokrenuli rulju, spremnu da ubija. To je za mene bio kristalno jasan primer totalnog neuspeha međunarodne zajednice da izgradi funkcionalno društvo. Da je na bolji način pristupila glavnim oruđima za oblikovanje javnog mnjenja – obrazovnim institucijama i medijima – mogla je da postigne mnogo više u promeni uvreženih stavova”.
———————————————————–
Ko su autori
Ijan King je radio za Unmik od aprila 2000. do decembra 2003. Tokom poslednje godine u Prištini bio je šef za planiranje. Sada je direktor programa u Vestminsterskoj zadužbini za demokratiju, koja radi u srednjoj i istočnoj Evropi i podsaharskoj Africi. Učestvovao je u mirovnom procesu u Severnoj Irskoj.
Vit Mejson je tokom 2001. radio za Međunarodnu kriznu grupu. Potom je od maja 2002. do januara 2004. bio pisac govora pri službi za informisanje Unmika. Sada je nezavisni politički analitičar i savetnik.
