Ulice Islamabada su se ispraznile zbog iznenadnog dvodnevnog državnog praznika, koji je proglašen kako bi se sprovela stroga bezbednosna blokada u pakistanskoj prestonici.
Iza barikada, diplomatske aktivnosti teku punom parom dok svet drži dah u iščekivanju ovog vikenda, kada će se održati ključni pregovori o primirju između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Pakistan, zemlja koja češće dospeva na međunarodne naslovne strane zbog povećane militantnosti i klimave ekonomije, domaćin je prvih direktnih razgovora između Vašingtona i Teherana, sa ciljem da se okonča višenedeljni rat koji je odneo hiljade života i izazvao šokove širom sveta.
Ovo je zapanjujući preokret za zemlju koja se istorijski posmatrala kroz prizmu dubokih bezbednosnih briga. Proboj naglašava koliko se odnos Islamabada sa Belom kućom promenio od prvog mandata predsednika Donalda Trampa, kada je on optuživao Pakistan da Vašingtonu daje „samo laži i obmane“, piše CNN.
Potpredsednik Džej Di Vens, zajedno sa Trampovim specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom i zetom Džaredom Kušnerom, očekuje se da prisustvuje pregovorima ovog vikenda, pri čemu je Vens najviši američki zvaničnik koji posećuje Pakistan od 2011. godine.
Analitičari ovu transformaciju pripisuju kombinaciji geografskih potreba, spretne diplomatije i promenljivih regionalnih saveza. Zajedno, ovi faktori pretvorili su Pakistan u nezaobilaznog medijatora, podižući profil zemlje na globalnoj sceni.
„Činjenica da je Pakistan uspeo da postigne ovaj diplomatski proboj u poslednjem trenutku definitivno mu donosi mnogo kredibiliteta“, rekla je Farva Aamer, direktorka Inicijativa za Južnu Aziju pri Institutu za azijsku politiku.
„Proaktivni napori Pakistana da olakša pregovore i njegov uspeh stavljaju ga na mapu kao aktera koji pokazuje inicijativu“, dodala je Aamer, uspostavljajući Islamabad kao „aktivnog učesnika u oblikovanju budućnosti šireg regiona“.
Od sumnje do poverenja
Do prošle godine, Pakistan se uglavnom smatrao nepouzdanom američkom partnerkom, koja je pružala podršku Vašingtonu tokom rata u Avganistanu, dok je navodno istovremeno podržavala talibane.
Ubistvo Osame bin Ladena 2011. godine od strane američkih specijalnih snaga, koji je pronađen skrivajući se oko jedne milje od Pakistanske vojne akademije u Abotabadu, izazvalo je veliko posramljenje pakistanske vojske. Takođe je izazvalo značajnu kritiku mnogih američkih političara zbog vojne podrške Vašingtona Islamabadu, uključujući i Trampa, koji je često optuživao pakistansku vojsku da pruža utočište lideru Al Kaide.
Trampov prethodnik Džo Bajden nikada nije pozvao nijednog od dvojice pakistanskih premijera koji su služili tokom njegovog mandata.
„Pakistan je zaista bio neka vrsta parijskog stanja“, rekao je politički naučnik Akil Šah sa Škole za strane službe Edmund A. Volš na Univerzitetu Džordžtaun. „Administracija Bajdena se zaista nije uključivala; nije postojalo konkretno strateško interesovanje.“
Ali Tramp 2.0 je promešao šemu američke diplomatije, prevrnuo prijateljstva i doveo neprijatelje u svoj predsednički krug – ako imaju nešto da ponude.
Pakistanske tvrdnje da poseduje trilione dolara vrednih retkih zemalja i kritičnih minerala izazvale su interesovanje u Vašingtonu. A nakon kratkog sukoba sa glavnim rivalom Indijom prošle godine, Islamabad je brzo javno pohvalio Trampa zbog njegovih napora da zaustavi sukobe.
„Mislim da je postojala vrlo realna želja u Pakistanu da pokuša proširiti odnos sa Vašingtonom“, rekao je Fahd Humajun, docent političkih nauka na Univerzitetu Tafts. „Pakistan je izašao iz sukoba sa Indijom nešto suzdržanije jer je vrlo javno priznao da je za deeskalaciju i priznao ulogu Trampove administracije u tome.“
Od tada su pakistanski zvaničnici osigurali sporazume o retkim zemljama, nominovali američkog predsednika za Nobelovu nagradu za mir i pridružili se Trampovom Odboru za mir.
Tramp je čak nazvao moćnog pakistanskog vojnog šefa Asima Munira svojim „omiljenim feldmaršalom“, a njegovo priznanje uloga koje su odigrali najviši zvaničnici Islamabada tokom objavljivanja primirja u sredu nije prošlo nezapaženo.
Ali Islamabad ima i svoje razloge za želju da rat završi.
Pakistan je bio naročito pogođen energetskim posledicama iranskog pritiska na Hormuški moreuz, jer uvozi veliki deo nafte i gasa iz Bliskog istoka. Islamabad je takođe prošle godine potpisao sporazum o uzajamnoj odbrani sa Saudijskom Arabijom, i da je rat izmakao kontroli, mogao bi da primora Pakistan da stane u odbranu Rijada.
„Mislim da je Pakistan imao ogroman ulog, verovatno veći nego bilo koja druga zemlja istočno od Irana u ovom sukobu“, rekao je Humajun. „I još jedna stvar koju treba imati na umu je da Pakistan nikada zapravo nije bio deo anti-iranske koalicije koja je počela da se formira.“
Osetljiva neutralnost
Pakistan deli nestabilnu granicu od 900 kilometara sa Iranom, region definisan duboko ukorenjenim vezama između etničke balohi zajednice sa obe strane, koje su dugo bile nezadovoljne što ih vode lideri u Teheranu i Islamabadu. Takođe je dom jedne od najvećih populacija šiitskih muslimana van Irana.
Za razliku od drugih islamskih zemalja u Zalivu, Pakistan ne domaćini nijednu američku vojnu bazu i nije bio meta iranskih raketa i dronova. Iran je takođe dozvolio pakistanskim brodovima da zaobiđu njegovu blokadu u Ormuskom moreuzu.
„Pakistan se našao u jedinstvenoj poziciji sa dobrim odnosima i sa Teheranom i sa Vašingtonom“, rekla je Aamer iz Instituta za azijsku politiku.
Ova balansirajuća igra dodatno je ojačana bliskim odnosima Islamabada sa još jednom globalnom silom: Kinom. Ovo „partnerstvo za sve vremenske prilike“ utemeljeno je na njihovoj uzajamnoj sumnji prema Indiji i višemilijardnom Kinesko-pakistanskom ekonomskom koridoru.
Pakistanski ministar spoljnih poslova Išak Dar posetio je Peking prošle nedelje na razgovore sa vrhunskim kineskim diplomatom Vang Ji-em, dijalog koji je, kako analitičari kažu, imao značajnu težinu.
„Mislim da je jedna stvar koja je verovatno imala uticaja to što je Pakistan takođe uspostavio kanal sa Kinom“, rekao je Humajun, dodajući da je „spoj pakistanskog manevrisanja i kineskog uključenja morao napraviti razliku za Irance.“
Krhko primirje
Danima pre veoma očekivanih „pregovora u Islamabadu“, bezbednost u pakistanskoj prestonici je znatno pojačana.
Vlada je rezervisala hotel Serena, jedan od najdekorativnijih objekata u gradu, poznat po rezbarenim drvenim panelima i lusterima boje ruže. Trenutni gosti su zamoljeni da napuste objekat i biće obeštećeni za preseljenje.
Ali čak i dok diplomate i zvaničnici rade na pripremi terena za pregovore, mlado primirje je već stavljeno na probu.
Iranski Islamski revolucionarni gard tvrdi da je transport kroz kritični Ormuski moreuz zaustavljen nakon onoga što je nazvao izraelskim kršenjem primirja u Libanu, koje je odnelo više od 180 života.
Pakistan, koji ne priznaje državu Izrael, osudio je agresiju. „Izraelske akcije potkopavaju međunarodne napore da se uspostavi mir i stabilnost u regionu“, rekao je premijer Šehbaz Šarif u saopštenju.
U Islamabadu se hoteli brzo popunjavaju dok novinari žure da podnesu zahteve za vize kako bi izveštavali o istorijskim pregovorima. Usred žurbe, postavljene su pozornice za značajnu promenu strateškog značaja Pakistana.
„Sve ove stvari se jednostavno poklapaju na način koji je omogućio Pakistanu da se vrlo strateški pozicionira u ovom trenutku“, rekao je Humajun.
