Može vas podstaći da uradite pravu stvar — ali može i da vas povuče nadole. Krivica.
U toku dana možete je osetiti više puta, bilo zato što propuštate nešto – važan rođendan prijateljice, niste uzvratili poziv roditelju i nećete možda stići na roditeljski ili slično.
“Ako ste imalo nalik meni, krivica može biti „svakodnevno iskustvo“, kaže dr Dženifer Rid, autorka nove knjige „Bez krivice: Kako da povratite život od nerealnih očekivanja“.
Ova složena, ponekad bolna emocija može nas podstaći na pozitivne promene — da, recimo, budemo ekološki osvešćeniji (ako je to uzrok) ili popravimo narušen odnos. Ali krivica ume da bude preterana i nezdrava. Čak i kada nije, dodaje dr Rid, može izazvati anksioznost i ljutnju, piše Njujork tajms.
Kako se nositi s njom kada počne da nas opterećuje?
Usmerite pažnju na postupak, ne na sebe
Ponekad, kada uradimo nešto zbog čega se osećamo krivim („Danas nisam uradilo/la ništa korisno“), to pretvorimo u osobinu ličnosti („Lenj/a sam“). Takvo preterano uopštavanje spada u kognitivne distorzije — netačne obrasce mišljenja koji mogu negativno uticati na mentalno zdravlje.
Ako osećate krivicu zbog nečega što ste uradili, kaže dr Rid, zadržite fokus na postupku.
„Zaboravili ste prijateljičin rođendan“, objašnjava ona. „To nije isto što i reći sebi: ‘Ja sam loš prijatelj.’“
Vežbajte samosaosećanje
Krivica je „lepljiva“ emocija — ume da se zadrži i da preraste u naviku, kaže dr Rid, klinička docentkinja psihijatrije na Univerzitetu Pensilvanija. Ipak, možete joj se suprotstaviti tako što ćete utišati unutrašnjeg kritičara.
Zapitajte se da li su očekivanja koja ste sebi postavili bila realna i pravedna. (Nedavno je, priznaje dr, i sama proverila sebe jer je osećala krivicu što su joj deca tokom snežnog dana više vremena provela pred ekranima.)
Pokušajte i da sa sobom razgovarate kao što biste tešili prijatelja. Umesto: „Sve sam upropastio/la“, možete reći: „Nije ispalo kako sam planirao/la, ali dao/la sam sve od sebe.“
A kada je krivica naročito jaka, izdvojte nekoliko minuta da se podsetite šta ste tog dana uradili dobro, savetuje psihološkinja Dejla Etkins. „To nije protivotrov za krivicu“, kaže ona, „ali je dobar pratilac — jer umanjuje unutrašnju napetost.“
Prihvatite da će neko biti razočaran
Podsetite se da, ako ispunjavate očekivanja u jednoj sferi života — na poslu, u porodici, među prijateljima — verovatno ćete nekoga razočarati u drugoj, kaže dr Rid. Možda sestra želi da vas vidi ovog vikenda, ali vas je posao iscrpeo i potreban vam je odmor.
„Pokušajte da se pomirite s tim da je nemoguće izbeći da nekoga povremeno razočaramo“, kaže ona. „Jednostavno nemamo dovoljno vremena da u svakoj ulozi budemo podjednako prisutni.“
Umesto da panično pokušavate da izbegnete tuđa povređena osećanja, preuzmite odgovornost za svoju odluku i ostavite prostor za emocije druge osobe. Svaki put kada to učinite, smanjujete sopstveni osećaj krivice, jer razočaranje postaje nešto normalno, a ne opasno.
„Razočaranje je samo signal da nismo dobili ono čemu smo se nadali. I ništa više od toga“, kaže dr Rid.
Budite otvoreni u vezi s onim što realno možete da pružite, dodaje dr Etkins:
„Možete reći: ‘Volela bih da mogu više, ali trenutno je ovo ono što mogu da uradim kako treba.’“
Pretvorite krivicu u konkretan potez
Ako primetite da se krivica polako uvlači — recimo, niste vežbali cele nedelje i osećate se loše — zapitajte se: Šta mogu da uradim da ovu krivicu ublažim, a da to ima smisla za mene?
Smislite jednu konkretnu, izvodljivu stvar, kaže dr Rid. „Na primer, možete odlučiti da sutra ujutru prvo izvedete psa u šetnju.“
Poenta nije da sebe kaznite ili da preterate u nadoknađivanju, već da napravite mali korak napred, umesto da se “vrtite” u onome što je već prošlo.
