Svi se svakodnevno suočavamo sa stresom, ali kada taj stres preraste u burnout? Povodom predstojećeg meseca svesti o stresu (april), stručnjaci su objasnili šta burnout zapravo znači i kako može uticati na mozak, ali i podelili korisne savete kako se osloboditi začaranog kruga iscrpljenosti.
Šta je burnout?
Dr Elizabeta Burki, psihijatrica i šefica istraživanja u Parasymu, objašnjava da je burnout „sindrom, odnosno skup simptoma“, a Svetska zdravstvena organizacija ga definiše kao profesionalni fenomen, piše Independent.
„Ako razmišljate o burnoutu na poslu, pomislite na osobu koja se oseća emotivno iscrpljeno, otuđeno od svojih zadataka i sa percepcijom smanjene efikasnosti u radu.“
Simptomi su slični onima kod hroničnog stresa. „Kada dobijemo zahtev od šefa, telo može reagovati kao kod borbe ili bekstva – akutnog stresa koji nam pomaže da se prilagodimo okruženju. Ali kada se to ponavlja iznova i iznova, ta korisna reakcija postaje štetna po zdravlje i druge oblasti života“, objašnjava Burki.
Dr Met Rouet, neuropsihijatar i regionalni medicinski direktor za neuropsihijatriju u Cygnetu, dodaje: „Hronično povišen nivo kortizola slabi imuni sistem i čini ljude podložnijim infekcijama, gripu i prehladama. U najgorem slučaju, hronični stres povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i infarkta.“
Pet ključnih načina na koje burnout utiče na mozak
- Uticaj na kognitivne funkcije
„Kada smo preopterećeni stresom, misli usporavaju i ono što smo ranije mogli da uradimo paralelno, sada je teško. Na primer, rokovi i kvalitet rada počinju da opadaju“, kaže Rouet.
Burki dodaje: „Burnout može otežati fokusiranje i donošenje odluka – to je ono što se popularno naziva ‘moždana magla’. Takođe, postoji osećaj otuđenosti, kada se manje osećate prisutno.“ - Uticaj na pamćenje
„Hronični stres može uticati na autobiografsko pamćenje – sposobnost da se setimo događaja iz svog života. Na primer, možda možete da zapamtite činjenice, ali ne i šta ste radili na prošlom rođendanu, jer burnout utiče na medialni hipokampus, ključan za pamćenje“, objašnjava Rouet. - Uticaj na emocionalnu regulaciju
„Povišen kortizol i hronični stres utiču na frontalne režnjeve, koji kontrolišu emocionalnu regulaciju, motivaciju i pokretačku snagu. Osoba koja je bila smirena može postati nestrpljiva i emotivno reaktivna“, kaže Rouet. - Uticaj na mentalno zdravlje
„Burnout može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje. Ako ga osoba i okolina ne prepoznaju, razvija se začarani krug osećaja neuspeha i depresije“, upozorava Rouet. „Pojavljuju se negativne misli, gubitak zadovoljstva, problemi sa snom, apetitom, razdražljivost i narušeni odnosi. Ako se ne interveniše, može doći i do suicidalnih misli.“ - Uticaj na san
Mozak treba obnavljajući san da se oporavi od emotivne i kognitivne iscrpljenosti, ali burnout stvara negativan ciklus – iscrpljenost ometa san, što produbljuje burnout. „San je neophodan za obradu sećanja i iskustava, a stres ometa sposobnost da zaspite“, objašnjava Rouet.
Kako prevazići burnout
Biti svestan problema
„Prepoznavanje burnouta je prvi korak jer ljudi često imaju simptome, a ne shvataju da im je potrebna pomoć. Što ranije reagujete, oporavak je uspešniji“, kaže Burki.
Ugradite brigu o sebi u rutinu
„Briga o sebi nije luksuz, već potreba“, kaže Rouet. „Može biti nešto jednostavno, poput čitanja knjige ili trčanja.“
Prioritet spavanju
„Dobar san je deo brige o sebi. Uključite opuštajuće aktivnosti poput toplog kupatila da pripremite telo za odmor.“
Praktikujte mindfulness aktivnosti
Meditacija, joga, gledanje filma, slušanje muzike ili kreativni hobi mogu pomoći da se pobegne od stresa na kratko.
Razmotrite savetovanje
„Savetovanje pruža prostor da se razgovara sa sigurnom osobom. Ako imate negativne misli, otvorite se savetniku da dobijete tačniji pogled na situaciju“, savetuje Rouet.
