Događaj za strahopoštovanje, Jesenji likovni salon u Parizu održan je 119. put, od 21. do 23. oktobra.
Preko 900 umetnika iz preko 40 država sa svih kontinenata na 6000 kvadratnih metara izložilo je preko 1000 radova svih likovnih disciplina.
Videlo ih je 30000 posetilaca. Danas počasnu, a dugi niz godina legendarnu direktoricu ovog salona pitamo da li joj sve ove cifre stvaraju tremu.
„Ne, ne, naprotiv, to je ono što je dobro. Ova avantura je počela 1903. godine i još uvek je živa pa sa zadovoljstvom očekujemo 120. rođendan, to je predivno“, kaže direktorka Salona, Silvi Koklin.
Biti zapažen u ovoj masi je realan uspeh. Opet za našu slikarku Jarmilu Vešović i samo njenu kobaltno plavu iz serije „Zvezdane amplitude“, tako nešto je već stvar navike. Ona se ovde iz godine u godinu nastavlja. Zašto?
„Da se vidi ta celovitost i povezanost, kao neki lajt motiv ili neki lični izraz kome težim. Težim da moje slike i moj lični pečat i trag, po kome će se videti da su to moje slike“, kaže naša slikarka.
Među slikarima mlađe generacije, posebnu pažnju izazvala je Jelena Gvozdenović, delom velikog formata, 2.90 sa 1.40 metara, a delo se zove „Između raja i pakla“.
„Na toj slici sam predstavila i pokušala da predstavim sav taj kulturni šok koji se desio kada sam došla u Pariz i mnogo mi je draga, a čini mi se da dobro odgovara i vremenu danas, jer na toj slici možete da nađete svašta, samo zavisi odakle ćete da krenete“, kaže Jelena.
119. Jesenji likovni salon u Parizu dao je sasvim lažnu i utoliko neophodnu sliku sveta u kome živimo. Sa ruskim umetnicima koji izlažu sa ukrajinskim, saradnjom srpskih i hrvatskih slikara i umetnicima iz Trećeg sveta, često dominiraju nad onima iz bogatih zemalja, ova manifestacija je jasno pokazala zašto je neupitna dvanaest decenija.
