Mnogi od nas su to radili, ali to ne znači da je ispravno, kažu stručnjaci.
Jedne večeri prošle nedelje, Tom i njegova supruga Džensi su se posvađali. Sledećeg jutra i dalje je bila besna. Zato ga je ignorisala — što je bio „tretman ćutanja“.
Za one koji nisu upoznati s tim pojmom, „tretman ćutanja“ podrazumeva situaciju kada osoba namerno odbija da komunicira s vama — ili vas čak u potpunosti ignoriše. To je prilično česta taktika u različitim vrstama odnosa, kaže Kipling Vilijams, profesor emeritus psiholoških nauka sa Univerziteta Perdu, koji više od 30 godina proučava ovaj fenomen, piše Njujork tajms.
Istraživači sa Univerziteta u Sidneju nazivaju to „bučnom tišinom“. To je kada osoba na očigledan način pokazuje drugome da ga ignoriše — na primer, teatralno izlazi iz prostorije čim druga osoba uđe.
Tomova supruga je sledećeg dana njemu samo uputila oštar pogled i demonstrativno zalupila vrata.
„Tretman ćutanja“ može delovati primamljivo jer kratkoročno može da pruži osećaj zadovoljstva — naročito kada vidite da se druga osoba oseća neprijatno, objašnjava Erin Engl iz medicinskog centra Njujork Prezbiterijan Kolumbija. Ipak, dugoročno može ostaviti ozbiljne posledice na odnos.
Stručnjaci savetuju šta uraditi — bilo da ste na strani onoga ko ignoriše, ili onoga ko je ignorisan.
Ako imate poriv da nekoga ignorišete…
Neki ljudi misle da je ovo blaži način rešavanja konflikta, kaže Gejl Salc, klinička profesorka psihijatrije u bolnici Njujork Prezbiterijan.
Međutim, to nije tačno. „Tretman ćutanja je oblik kažnjavanja“, kaže ona — bez obzira na to da li to sebi priznate ili ne.
Osoba koja je ignorisana često doživljava anksioznost, strah i osećaj napuštenosti. To može pokrenuti čitav niz negativnih misli — sumnju u sebe, osećaj krivice i samokritiku.
Uz to, ovakvo ponašanje zaista boli. Istraživanja Kipling Vilijams pokazuju da ignorisanje i isključivanje aktiviraju iste centre u mozgu kao fizički bol. Dakle, nije samo „kao da boli“ — mozak ga registruje kao stvaran bol.
Ako ste preplavljeni emocijama, bolje je da zatražite pauzu. Možete reći: „Ne mogu sada da razgovaram, previše sam uznemiren/a. Prošetaću i vratiću se za sat vremena.“
Važno je da jasno kažete kada ćete se vratiti i nastaviti razgovor, naglašava Džejms Virt, profesor psihologije koji proučava društveno isključivanje. Neizvesnost je upravo ono što ovu taktiku čini posebno štetnom.
Takođe, iako vam može dati osećaj kontrole, „tretman ćutanja“ zapravo iscrpljuje. Zahteva dosta mentalnog i emocionalnog napora da se takvo ponašanje održava.
Ako ste vi na drugoj strani…
Ne postoji mnogo istraživanja o tome kako najefikasnije prekinuti ćutanje, kaže James Wirth. Ipak, osnovna preporuka je — prekinuti ga.
Ako možete, pokušajte da napišete poruku ili se direktno obratite osobi, umesto da produžavate tišinu.
Da biste ponovo uspostavili kontakt, pokušajte da probudite empatiju, savetuje Gejl Sajlc. Iako to nije lako — jer često pomislimo: „Zašto jednostavno ne razgovara sa mnom?“
Ali situacija možda nije tako jednostavna. Osoba koja ćuti možda je i sama preplavljena emocijama. „Nije ni njima lako“, kaže ona.
Preporučuje sledeći pristup:
„Imam osećaj da ne možemo da krenemo dalje dok me ignorišeš. Želim da razumem šta se dešava s tobom. Ne želim da budeš uznemiren/a. Želim da popravimo stvari između nas, ali mi treba više informacija da bih to mogao/la.“
Iako svi povremeno koristimo ovu taktiku, ako se ona koristi često i postane glavni način rešavanja konflikta — to se može smatrati emocionalnim zlostavljanjem.
U mirnom trenutku, pokušajte da zajedno pronađete zdravije načine za rešavanje sukoba. Ako to ne ide, može pomoći i odlazak na terapiju — kako biste naučili efikasnije načine nošenja sa nesuglasicama i jakim emocijama.
Ako partner ne želi terapiju, možete otići i sami — kako biste bolje razumeli sopstvenu ulogu u odnosu i naučili kako da se nosite sa ovakvim situacijama.
