Jedan krov za rasejanje

Radna grupa za pripremu Skupštine dijaspore u Austriji izradila je finalni predlog završnog dokumenta o organizovanju Skupštine dijaspore u Austriji, na koji se do 10. septembra mogu dati primedbe.
Ovaj dokument sadrži smernice za rad buduce Skupštine dijaspore u Austriji, zemlji u kojoj živi preko 300.000 naših gradana. Zbog zainteresovanosti naših ljudi u ovoj zemlji, a i drugih u dijaspori, za organizovanje i konstituisanje Saveta objavljujemo integralni tekst predloga ovog dokumenta.
– Skupština dijaspore je demokratsko izabrano telo dijaspore u zemlji prijema ciji je zadatak da omoguci svim organizovanim i neorganizovanim strukturama dijaspore da identifikuju probleme sa kojima se suocavaju u svim segmentima i na svim nivoima odnosa sa maticom, a zatim ih, kroz svoje predstavnike u Glavnoj skupštini dijaspore i Savetu dijaspore, razrade, uoblice i kao predloge rešenja prenesu vladi i/ili svim relevantnim organima i institucijama u SRJ – kaže se u predlogu.
Skupština dijaspore je istovremeno mesto na kome se srecu delegirani predstavnici svih registrovanih organizacija dijaspore u zemlji prijema da bi sa predstavnicima neorganizovanih struktura (izabranim na slobodnim demokratskim izborima) razgovarali o problemima u zemlji prijema koji tište dijasporu, zauzimali zajednicke stavove i predlagali nacin rešavanja istih u odnosu na relevantne organe zemlje prijema.
Skupština dijaspore je takode i mesto na kome se planiraju zajednicke akcije svih organizovanih struktura dijaspore na svim poljima na kojima, po zakonu zemlje domacina, ovakve organizacije mogu biti aktivne.
Skupština dijaspore je telo dijaspore, ciji je zadatak i da ocuva srpski korpus van matice, promoviše pro-evropsku politiku zemlje, pomaže ekonomski procvat matice, ocuva i neguje kulturu, jezik, tradiciju i duh srpskog naroda i ostalih koji Srbiju i SR Jugoslaviju smatraju svojom maticom, odgovor je na pitanje “Šta je Skupština dijaspore” u završnom predlogu.

Bez uticaja politike

“Svaka organizacija clanica Skupštine dijaspore je nezavisna u kreiranju i sprovodenju svojih programskih aktivnosti. Skupština dijaspore nije nadredena nijednoj organizaciji clanici u segmentima delovanja koja se ticu dosadašnjeg (i buduceg) rada i aktivnosti organizacije clanice, ali je svaka clanica odgovorna Skupštini dijaspore za sve dogovorene zajednicke aktivnosti i obaveze preuzete tim povodom”, objašnjava se odnos Skupštine dijaspore i postojecih organizacija dijaspore.
“Skupština dijaspore je potpuno nezavisno telo cije funkcionisanje ne zavisi od politickih i državnih organa matice ili diplomatsko-konzularnih predstavništava. Službenici diplomatsko-konzularnih predstavništava ce, shodno težnji matice da ostvari najviši i najbolji moguci oblik saradnje sa dijasporom, pomagati rad Skupštine u svim elementima i domenima za koje proceni da su od interesa za državu i maticu i koje im mandat u zemlji prijema omogucuje.

Sastav delegata

Prema sadašnjoj situaciji Skupština dijaspore trebalo bi da ima 37 delegata (SPC, KSU, Srpski forum, Srpski centar, Austrijsko-jugoslovensko udruženje, Jugoslovensko-austrijski pokret solidarnosti, HUMANITAS, Klub privrednika, Klub srpskih studenata, Savez srpskih zajednica, Romani Bec, Udruženje vojvodanskih Madara, Savez srpskih klubova u Forarlbergu i Srpsko udruženje kulturno-sportskih klubova u Becu daju po jednog delegata, 9 pokrajinskih zajednice klubova, takode, po jednog, a osam pokrajina po jednog nezavisnog delegata, uz Bec koji daje 6 nezavisnih delegata) – objašnjenje je o broju delegata.

Svojim prisustvom, interesovanjem i kontaktima ce promovisati rad Skupštine dijaspore kod organa i institucija zemlje domacina i, po potrebi a u zavisnosti od projekata i aktivnosti Skupštine dijaspore, pomagati ostvarivanje kontakata sa organizacijama i institucijama u zemlji. Skupština dijaspore ce istovremeno pomagati aktivnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava koje imaju za cilj promovisanje strategije SRJ, koja ide u pravcu što bržeg ukljucivanja zemlje u EU i medunarodne organizacije. Uloga diplomatsko-konzularnih predstavništava je primarno savetodavna i nema za cilj nametanje bilo kakvih kadrovskih ili drugih rešenja”, kaže se u dokumentu vezano za odnos Skupštine dijaspore i države.
“Delegati u Skupštini dijaspore mogu biti svi oni ljudi za koje, prema poreklu, državljanstvu, opredeljenju ili definiciji, Srbija i SRJ predstavljaju zemlju maticu. Delegati u Skupštini dijaspore mogu biti i strani državljani nejugoslovenskog porekla, ali samo ako ih delegiraju mešovite organizacije dok u protivnom mogu biti pocasni clanovi bez prava glasa.
Skupština se sastoji od jednog predstavnika Srpske pravoslavne crkve, po jednog delegata iz svake postojece organizacije dijaspore u Austriji ukljucujuci predsedništvo Saveza srpskih zajednica u Austriji, po jednog delegata iz svake pokrajinske zajednice klubova u Austriji, po jednog nezavisnog na demokratskim izborima izabranog, predstavnika neorganizovane strukture dijaspore iz svake pokrajine, s tim da Bec daje 6 nezavisnih predstavnika. U sadašnju Skupštinu dijaspore ulazi i predstavnik Kongresa srpskog ujedinjenja (KSU) koji nije registrovan u Austriji, ali cije je prisustvo u Skupštini od velike važnosti s obzirom na ulogu i funkciju KSU u dijaspori.
To znaci da broj clanova Skupštine nije ogranicen cime se ostavlja mogucnost prijema novoformiranih registrovanih organizacija, o cijoj validnosti ce odlucivati Skupština dijaspore.

Crkva šalje delegata

“Srpska pravoslavna crkva svog predstavnika u Skupštini dijaspore delegira prema svojim normativnim aktima. Sve ostale organizacije biraju svoje predstavnike u Skupštinu u okviru clanstva tajnim glasanjem. Nezavisni kandidati se biraju na demokratskim izborima koje organizuje Skupština dijaspore. Potencijalni nezavisni kandidati iz pokrajina i Beca se, uz prilaganje svojih programa, registruju u centralnoj i izbornoj komisiji pokrajine i sami organizuju svoju izbornu kampanju. Nezavisni kandidati ne bi trebalo da budu clanovi nijedne organizacije, ali po principu prava da biraš i budeš biran, svako ko ispunjava uslove u smislu pripadnosti dijaspori, a smatra da je njegov/njen program obecavajuci, ima pravo da se kandiduje.

Predsedništvo Skupštine

Skupština ima Predsedništvo koje se sastoji od tri clana, od kojih je jedan predsednik, a dvojica zamenici. NJih biraju clanovi skupštine dijaspore tajnim glasanjem i njihov mandat traje 4 godine sa pravom jednog reizbora (ne obavezno uzastopno). Uloga Predsedništva je da saziva sastanke Skupštine, priprema dnevni red, vodi sastanak, vodi zapisnik koji potpisuju tri delegata (uvek drugi), kontroliše tekuci rad organa direktno podredenih Skupštini dijaspore (formiranih od strane Skupštine) i o tome podnosi mesecni izveštaj ostalim clanovima Skupštine dijaspore.

Skupština dijaspore ce se prvo konstituisati bez nezavisnih kandidata, a zatim ce delegati iz pokrajinskih zajednica klubova (uz pomoc ostalih delegata i izborne komisije) organizovati izbore za nezavisne predstavnike u pokrajinama iz kojih dolaze.
Izborna komisija koju ce oformiti Radna grupa koja usvoji ovaj dokument ce napraviti plan aktivnosti u vezi sa izborima nezavisnih kandidata, a u smislu medijske propracenosti dogadaja i ankete. Istovremeno, ista komisija ce biti u kontaktu sa organizacijama koje su dužne da sprovedu izbore medu svojim clanstvom a za svoje delegate”, kaže se dalje u dokumentu u kojem se istice da mandat delegata traje 4 godine, ali i da Skupština ima pravo da, u situaciji kada smatra da je to neophodno, a na predlog dve trecine delegata, raspiše nove izbore na svim nivoima.
“Odlukom dvotrecinske vecine delegata Skupštine dijaspore, oduzima se mandat delegatu bez obzira da li je isti nezavisan ili je delegiran iz neke organizacije. Organizacije koje delegiraju delegate imaju pravo da samostalno oduzmu mandat svom delegatu, a prema svojim normativnim aktima. Uslovi pod kojima se može oduzeti mandat delegatu ce biti bliže obradeni u posebnom pravilniku Skupštine dijaspore”, kaže se u delu posvecenom gubitku prava na mandat delegata Skupštine.
“Savet dijaspore predstavlja restruktuirani Savet dijaspore ciji clanovi pomažu u formiranju Skupštine. Danom konstituisanja Skupštine dijaspore, Savet dijaspore u Austriji prestaje da postoji, a novoizabrano rukovodstvo zadržava registraciju i menja naziv organizacije, dok zadržava bankovni racun. Predsednik Saveta dijaspore je dužan da novoizabranom telu preda cist bankovni racun. Grupa strucnjaka ce izraditi statut Saveta dijaspore koji ce biti u skladu sa zakonima Austrije”, dodaje se vezano za pravnu regulativu.
Ovaj predlog završnog dokumenta trebalo bi da bude dostavljen postojecim organizacijama u svim pokrajinama, a preko medija sa njim treba da se upozna i šira javnost u Austriji.