Izraelske dileme u ofanzivi na Gazu: Civili, taoci, pobeda ili odnosi sa Amerikom

izraelske-dileme-u-ofanzivi-na-gazu:-civili,-taoci,-pobeda-ili-odnosi-sa-amerikom

Dve nedelje nakon što su Izraelske odbrambene snage otpočele kopnenu ofanzivu na pojas Gaze, četiri divizije sa oko 10 hiljada vojnika nalazi se u enklavi. Neke od jedinica se probijaju u centar grada Gaze, dok druge operišu u okolnim gradovima koji su sada uglavnom prazni, tražeći ulaze u Hamasove tunele. Piše The Economist.

Podrška Zapada izraelskoj kampanji je nestabilna. Francuski predsednik Emanuel Makron je 10. novembra pozvao na prekid vatre u Gazi, rekavši da, iako podržava pravo Izraela da odgovori na Hamasov teroristički napad 7. oktobra, tamo i dalje ima mnogo dece, žena i starih koji stradaju.

Najbliži saveznik Izraela, Amerika, i dalje nije eksplicitno zahtevala prekid vatre, tako da IDF pokušava da to vreme maksimalno iskoristi. Izraelska vojska je, međutim, u svojoj ofanzivi dostigla tačku u kojoj su zacrtani ciljevi u Gazi (da uništi vojnu infrastrukturu Hamasa i da spase 239 talaca) sve neizvesniji.

Poslednjih dana velika pažnja bila je usmerena na bolnice u centralnoj Gazi, posebno na najveću al-Šifu. Bolnice su postale neka vrsta prihvatnih centara ne samo za ranjene i bolesne nego i za civile koji su ostali nezaštićeni. Izraelske obaveštajne službe veruju da se ispod njih nalaze neki od glavnih štabova Hamasa i da bolnice koriste kao zaštitu.

IDF je 12. novembra objavio da otvara put za evakuaciju civila iz al-Šife. Izraelski zvaničnici kažu da naredba o pokretanju konačnog napada na bolnice još nije stigla, dok je istog dana Džejk Salivan, američki savetnik za nacionalnu bezbednost, rekao da njegova zemlja „ne želi da vidi borbe u bolnicama gde borave nevini ljudi i pacijenti”.

Kabinet polaže nade u to da će se postići dogovor sa Hamasom o oslobađanju većeg broja talaca. Izrael je postavio minimum od njih 100 da bi se uopšte razmatralo puštanje Hamasovih zatvorenika ili povećanje humanitarne pomoći Gazi. Indirektni pregovori su u toku u Kataru i Egiptu, ali završnu reč će imati šef Hamasa u Gazi Jahja Sinvar, koji je glavna meta Izraela.

Međutim, i dalje nije izvesno da li bi bilo kakav dogovor oko talaca sprečio IDF da uništi Hamasove objekte u blizini ili ispod bolnice. Kako se napeti pregovori nastavljaju, Izrael pokušava da što više civila iz Gaza sitija podstakne da krenu na jug.

Odbijanje izraelske vlade da se obaveže na palestinsku kontrolu nad Gazom nakon rata, dovodi do osipanja međunarodne podrške. Članovi krajnje desničarske koalicije čak pozivaju Izrael da ponovo okupira Gazu i obnovi naselja koja su uništena u napadima 2005. godine. Netanjahu je negirao da postoje planovi za to, ali je takođe insistirao da Izrael zadrži „ukupnu bezbednosnu kontrolu”. On je takođe odbacio mogućnost povratka Palestinske vlasti, koju je Hamas zbacio u puču 2007. godine, rekavši da Hamas „obrazuje svoju decu da mrze i ubijaju Izraelce”.

Bajdenova administracija je već jasno izrazila želju da palestinska uprava preuzme kontrolu nad Gazom kada se borbe završe. Netanjahu, čija je javna podrška opala, deluje zabrinutiji za podršku izraelskih nacionalista, nego za budućnost pojasa Gaze. Svesni da on neće zauvek voditi vladu, čelnici Izraela već sada pripremaju teren za prepuštanje Gaze palestinskoj upravi, što je uostalom i želja SAD.

Post Views: 281

Originalni tekst