Rimski imperatori dođeni u Srbiji (Arhiva instituta za arheologiju).
Od 5. do 7. oktobra jubilarni 50. Međunarodni sajam turizma na Novosadskom sajmu biće u evropskom epicentru ne samo turizma, već kulture, nauke i civilizacije zahvaljujući Izložbi „Putevima rimskih imperatora” (Itinerarium Romanum Serbiae i Viminacijom). Ovo je juče (ponedeljak, 4. septembar) na Press konferenciji na Novosadskom sajmu saopštio dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu i autor Izložbe koja je već oduševila posetioce u Južnoj Americi, SAD i Evropi.
Učesnici Press konferencije.
O najavi Izložbe i sajamskim dešavanjima LORIST (Lov, ribolov, turizam,sport) koji će se održavati od 2. do 8. oktobra govorili su još: generalni direktor Novosadskog sajma mr Slobodan Cvetković, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za kulturno nasleđe dr Milan Micić i član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević.
dr Miomir Korać.
Kao što je, manje-više poznato, na prostoru današnje Srbije rođeno je 18 rimskih imperatora (!),a samo u današnjoj Sremskoj Mitrovici (Sirmiumu) čak – 7. Ovih 18 rimskih careva su vladali Carstvom Rima u vreme najdubljih kriza. Od druge polovine III veka, pa do sredine IV veka.
Izuzetno interesovanje medija.
Osnovna ideja projekta Arheološkog instituta “Putevima rimskih imperatora po Srbiji“ da se sva carska mesta na teritoriji Srbije, koja su od nemerljivog istorijskog i arheološkog značaja povežu u jednu celinu, kakva je postojala dok je Rimsko carstvo bilo na obalama Dunava. Putevi rimskih imperatora treba da povežu sva mesta s bogatim antičkim nasleđem u kulturnu rutu dugačku više od 600 kilometara kako bi bila iskorišćena za razvoj kulturnog turizma, jer to je nasleđe ne samo Srbije nego cele Evrope i sveta. Da podsetimo: Rimsko carstvo je ustanovilo svoju granicu – limes. Ova utvrđena granica prostirala se od severne Engleske, od granice sa Škotskom preko Nemačke, Austrije, Mađarske, Srbije, Rumunije i Bugarske do Iraka i Irana, uključujući prednju Aziju sa Turskom i ceo submediteranski deo severne Afrike. Veoma značajna je činjenica da su najelitnije rimske trupe u kasnoj antici regrutovane upravo sa ovih srpskih prostora. Za vojskom, koja je razgranatom putnom mrežom lako stizala iz udaljenih azijskih i afričkih provincija u najudaljenije delove zapadnog dela Rimskog carstva, pošli su i trgovci i zanatlije – tako su brzo nikli gradovi duž svih važnih komunikacija. Gornja Mezija i Donja Panonija, od sredine III veka, za nešto manje od dve stotine godina su od marginalnih pograničnih provincija postale središte zbivanja u Carstvu. Najnovija arheološka istraživanja na Viminacijumu (Viminacium), glavnom gradu rimske provincije Gornje Mezije – u kasnoj antici Prve Mezije – ukazuju na to da je ovaj veliki grad bio značajna tranziciona tačka između Zapada i Istoka. Bogatstvo materijala nađenog poslednjih godina na Viminacijumu to potvrđuje, i to naročito nalaza iz prvih decenija IV veka. Rimski imperatori rođeni u bogatim gradovima na limesu ili u vrletima zaleđa, promeniće lice sveta kakav je do tada postojao.
. Detalj sa izložbe na Malti (Arhiva instituta za arheologiju).
Imajući u vidu da 18 rimskih imperatora rođenih na teritoriji današnje Srbije predstavljaju petinu ukupnog broja svih rimskih careva i najveći broj rimskih imperatora rođenih van Italije, pod rukovodstvom Arheološkog instituta i dr Miomira Koraća, pokrenut je projekat Itinerarium Romanum Serbiae ili Putevima rimskih imperatora po Srbiji.
– Izložba je do sada gostovala u najeminentnijim kulturnim institucijama, galerijama i muzejima širom Evrope i sveta: Prag, La Paz, Santa Kruz, Lima, Santjago de Čile, Brazilija, Asunsion, Buenos Aires, Montevideo, Valeta, Rim, Njujork, San Francisko, Budimpešta, London, Čikago, Boston, Vašington. a nakon ovih prestonica, i u prestonici kulture Novi Sad za 2021. godinu biće domaćin ovoj izložbi na 50. Sajmu turizma – rekao je dr Miomir Korać. Prema njegovim rečima, posetioci izložbe moći će da vide replike bista 18 rimskih imperatora i maketu Logora Viminacijuma. Dr Korać je juče uvek isticao značaj državnog ulaganja u kulturu i nauku jer se to višestruko isplati, a posebno jer je to ulaganje u buduće generacije.
. Fotoreporterka Aleksandra Čubranović u društvu s dr Koraćem.
– Ja uvek ističem da sve ovo što radim, činim to zbog dece – zbog naše budućnosti i dodajem da smo mi poslednja „loša generacija“, konstatovao dr Korać pola u zbilji-pola u šali.
-Veoma je bitno što će ova izložba biti prikazana u Novom Sadu i to na Sajmu turizma jer su danas kultura i turizam neraskidivo povezani. Prema pojedinim istraživanjima 2020. godine skoro 40% svetskih putovanja imaće kulturne elemente. Prošle godine Turistička organizacija Srbije radila je istraživanje ponašanja stranih turista i pokazalo se da strani turisti koji dolaze u Srbiju na prvo mesto stavljaju kulturno – istorijsko nasleđe kao razlog dolaska, rekao je Milorad Radojević.
Novi Sad već sada hvata „groznica“ dolaska na Sajam turizma ove izložbe koja do sada gostovala u najpoznatijim kulturnim institucijama. Izložba u Novom Sadu će se takođe pridružiti obeležavanju 70-godišnjice rada Arheološkog instituta u Beogradu.
Na 50. Sajmu turizma, od 5. do 7. oktobra, biće izloženi i suveniri Arheološkog parka Viminacijum, kao i replike rimskih predmeta, a posetioci će moći da vide i probaju rimsku modu, pa čak i da probaju jela po recepturi iz tog doba. Zaokruživanje upoznavanja sa istorijatom arheoloških istraživanja i samog lokaliteta Viminacijum biće uz projekcije nekoliko filmova.
Tekst: Radomir Čubranović
Fotografije: Aleksandra Čubranović
The post IZLOŽBA ”PUTEVIMA RIMSKIH IMPERATORA” NA JUBILARNOM 50. SAJMU TURIZMA U NOVOM SADU appeared first on .
