Mape o zaštićenoj svetskoj kulturnoj baštini, na kojima je navedeno da su manastiri na Kosmetu srpsko nasleđe, neki su panično sklanjali, a jedno pismo govori da se o njima brine parlament Kosova
Još jedan napad na naša kulturna dobra na Kosovu i Metohiji ovih dana, kao što smo juče pisali, uspešno je odbijen. Naša četiri velika kulturna dobra – Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, koji su na listi zaštite Uneska – nisu preimenovani u srednjovekovne spomenike Kosova, bez ikakvog imena srpskog.
Da se to ne desi, naša delegacija, na čelu sa Slađanom Pricom, zamenicom pomoćnika ministra za multilateralu, dve nedelje je vodila pravi mali diplomatski rat, u Parizu, na 35. redovnom godišnjem zasedanju Komiteta za svetsku baštinu Uneska. Baveći se ovim slučajem, koji znatno prevazilazi okvire kulture, Politika otkriva i niz zanimljivih detalja o tome kako je tekla ova borba, pred očima javnosti, kao i iza diplomatske pozornice.
U pomenutom komitetu, gde se odlučivalo o sudbini velikih srpskih kulturnih dobara, nalazi se 21 država članica Uneska, čijoj je Konvenciji za svetsku baštinu pristupilo ukupno 187 zemalja. Srpska delegacija uspela je svojom diplomatskom akcijom da za našu stranu pridobije dovoljan broj glasova i tako spreči donošenje jedne po nas krajnje nepovoljne odluke. Potrebna dvotrećinska podrška predlogu Francuske, kao i još nekoliko zemalja, nije prošla, jer deset zemalja taj predlog nije podržalo. Isto je pokušano pre dve godine u Sevilji, lane u Braziliji, sada u Parizu, a već se zna da će po redovnoj proceduri to biti razmatrano i iduće godine, na 36. zasedanju Komiteta u Sankt Peterburgu.
Govoreći o ovoj diplomatskoj akciji, Slađana Prica nam kaže:
– Najpre sam hitno obavila razgovore s generalnom direktorkom Uneska Gerinom Bokovom, iz Bugarske, povodom naših pitanja: da li Unesko poštuje odluke Saveta bezbednosti i Rezoluciju 1244 iz 1999. godine, kao i činjenicu da je država Srbija potpisala i ratifikovala ovu konvenciju očuvanja svetske baštine; da li Unesko i njegov komitet za svetsku baštinu poštuju sopstvene ranije odluke i činjenicu da je Srbija ova četiri manastira uvela u listu svetske baštine 2004. i na listu svetske baštine u opasnosti 2006? Na sva ova pitanja i od generalne direktorke Bokove i od pravnog tima Uneska, kao i od drugih čelnika organizacije, dobila sam potvrdne odgovore. Apsolutno su nam davali za pravo jer su u njima decidno navođeni stavovi da je Unesko statusno neutralna organizacija i da je dužna da u potpunosti poštuje Rezoluciju 1244.
Glavni pregovori vođeni su s delegacijom Francuske, često i u prisustvu predstavnika SAD, među kojima je bilo i eksperata, istoričara, diplomata i stručnjaka za međunarodno pravo, sa zadatkom da se bave samo ovom odlukom. S druge strane, kako saznajemo, podršku smo dobijali i zahvaljujući ličnim pozivima ministra inostranih poslova Srbije Vuka Jeremića upućenim ne samo kolegama iz država koje nisu priznale, već i onima koje su priznale Kosovo.
Nije tajna da se udiplomatskoj borbi ponekad oružje protivnika koristi protiv njega samog. Tako je, u Parizu, došlo do jednog incidenta sa delegacijama Francuske i Albanije. Naime, reč je o propagandnom materijalu, mapi nazvanoj Svetska baština 2010–2011. godina, štampanoj na više jezika, sa spiskovima zemljama i njihovih zaštićenih kulturnih dobara. Na ovoj mapi su, pored ostalih spomenika, i naši manastiri, tačno navedeni kao kulturna baština Srbije. Naša sagovornica kaže da joj je taj materijal, odštampan u stotinama hiljada primeraka, poslužio kao kontrargument. Shvativši da će tako jedna istinita informacija raditi protiv njihovih predloga, pomenute delegacije su, i uz pomoć ambasadorke Albanije, obezbedile da činovnik sekretarijata Komiteta počne panično da sklanja te mape u kutije i da ih odnosi. Slađana Prica oštro je reagovala na to.
– I drugi incident poslužio mi je u prilog onoga što sam tvrdila. Saznali smo da se ambasador takozvanog Kosova u Parizu pismom obratio delegacijama, kao i generalnoj direktorki Uneska Bokovoj. Dobila sam to pismo, i pre nego što je stiglo do nje, shvatila sam da sve te detalje mogu da upotrebim u našu korist. Tako sam i postupila. Nepažnjom, neznanjem ili nemanjem argumenata, autor pisma netačno navodi da je reč o kosovskim spomenicima, za koje oni iz budžeta Kosova daju ogromne iznose, da bi ih sačuvali. Navodeći, pri tom, da je to sve činjeno preko takozvane komisije za obnovu srpskih srednjovekovnih verskih objekata na KiM. Ta komisija koju je 2005. godine, na predlog tadašnjeg generalnog sekretara Saveta Evrope Terija Dejvisa, ustanovio upravo Savet Evrope, a u vreme kada sam bila ambasador Srbije pri Savetu Evrope, od tada do danas bavi se obnovom naših spomenika, uvek striktno poštujući da je sve u skladu s Rezolucijom 1244.
– Netačnost navođenja da je parlament Kosova, u tom cilju, odobrio šest miliona evra od 2004, svakome je jasna jer su i druge države, a naročito EU preko ove komisije Saveta, dostavljale novac za obnovu. Ambasador takođe sasvim netačno tvrdi da su srpske snage, u periodu od 1998. do 1999. godine, uništile više od dve stotine džamija na Kosovu. Mnoge delegacije su, čitajući ovo pismo,shvatile da je pre svega reč o politizaciji. Ovakvi incidenti uobičajeni su za slične sastanke, ali bilo je važno imati sve informacije ranije i biti u prilici da se deluje preko svih drugih diplomatskih kanala ka onima koji nas podržavaju, objašnjava naša sagovornica, dodajući još i da smo tokom ovog dvonedeljnog diplomatskog rata imali izuzetno veliku podršku zemalja koje nisu članice ovog Komiteta, čak i nekih koje su priznale Kosovo ali nisu spremne da zarad toga dozvole ovako flagrantno kršenje pravila procedure, međunarodnog prava, pa i kršenje istorije.
Zanimljiv je i podatak da je predstavnik Vatikana, veoma uticajan u Komitetu, apsolutno uvažavao srpske argumente i zagovarao obavezu da se poštuje evropsko hrišćansko nasleđe. Inače, u kuloarima je bilo vrlo ozbiljnih reakcija i predstavnika arapskih zemalja, koji su odbijali da prihvate da Francuska, a posebno Švajcarska, kao zemlje koje ne poštuju njihova verska prava, zabranom minareta i nošenja burki, dokazuju preko Srbije podršku muslimanima.
Epilog ove naše diplomatske priče trajao je samo jedan minut. Desio se posle dve nedelje pregovora i lobiranja, završnom debatom. Sam kraj i zaključak da nema izmene naziva kulturnih dobara podrazumevao je da predsedavajuća, potpredsednica Komiteta s Barbadosa, ponudi reč članicama Komiteta, ali i predstavniku države strane ugovornice, što je u ovom slučaju jedino Srbija.
– Bilo je pokušaja da mi se uskrati mogućnost da se obratim – kaže Slađana Prica. – Ali to im nije uspelo jer bi značilo da Komitet ne poštuje sopstvena pravila. Imala sam pravo da se u jednom minutu obratim. Iskoristila sam mogućnost da plediram da Komitet ne sme da politizuje svoj rad, da nije pozvan da donosi odluke koje nisu u njegovom mandatu, i u ime delegacije i svih aktera u državi Srbiji nagovestila sam da ćemo preispitati svoju buduću direktnu saradnju sa Komitetom za svetsku baštinu, ali ne i sa Uneskom u potpunosti.
——————————————————————-
Lakše o Jerusalimu nego o Kosovu
Mi nismo bili jedina politizovana tema. Već godinama, pored spomenika na KiM, to je i Stari grad Jerusalim i njegove zidine, kao i sporni hram na teritoriji Kambodže, za koji Tajland tvrdi da njima pripada. Lakše se došlo do kompromisne odluke o zaštiti Starog grada Jerusalima nego odluke o našim manastirima na Kosovu. U prilog stavovima Kambodže, a bez poštovanja tajlandskih stavova, rezultat je, nažalost, bio napuštanje delegacije Tajlanda.
Šta s ruskom pomoći
Ono što je dodatno unosilo tenzije je činjenica da je nedavno i Vlada Ruske Federacije sa Uneskom sklopila sporazum o finansijskoj pomoći za očuvanje pravoslavnih svetinja na Kosovu ( u skladu s Rezolucijom SB 1244). Ako bi se preinačio naziv ovih dobara i ako bi se ona tako nazivala u svim budućim dokumentima to bi značilo da Ruska Federacija daje dva miliona dolara za obnovu spomenika Kosova. Što nije tačno i daleko je od svake namere te vlade.
Marina Vulićević Muharem Šehović
