ISPOVEST BOBANA MILENKOVIćA IZ VRANJA, ZAROBLJENIKA CIA
ROBIJAO SAM U MANHAJMU
• Zarobljenik sa Košara kao pripadnik Vojske Jugoslavije proveo pod torturom 10 dana u logorima u Albaniji, a potom i 35 u nemačkom zatvoru
Posle Šefka Tairovića iz Niša, za koga je tokom 2006. godine bilo potvrđeno da je u proleće 1999. godine bio zarobljenik najpre OVK, a potom i NATO-a, a koji je prošle jeseni izneo svoju ispovest o vremenu provedenom u logorima u Albaniji i tajnom zatvoru CIA u Nemačkoj, juče je o torturi koju je preživeo i traumama koje nosi skoro osam godina, progovorio i Boban Milenković iz Vranja. Boban je bio srpski zatvorenik koji je pao u ruke šiptarskim teroristima.
– Zarobljen sam na redovnom zadatku 13. aprila 1999. godine. Od karaule na Košarama krenuo sam do položaja naše vojske, kada sam presretnut u zasedi šiptarskih terorista. Napadnut sam s leđa, oboren i odmah vezan. Sa povezom preko očiju i usta, sa rukama vezanim na leđima i vezanih nogu, ubačen sam u neko vozilo, pretpostavljam u kamionet, i odveden u nepoznato. Odmah je počelo iživljavanje Šiptara nada mnom. Šutirali su me dok sam ležao na podu kamioneta, tukli kundacima pušaka, motkama… Odveden sam do nekog podruma, gde sam gurnut i ostavljen vezan. Sutradan, tada sam još mogao da računam vreme, ubačen sam opet u neko vozilo i posle skoro osam sati vožnje bukvalno, jer više od batina nisam mogao da hodam, iznesen i strpan u neki podrum. Mnogo kasnije saznao sam da sam već bio u Albaniji. Tu su me mučili i maltretirali pet dana, tukli me svim i svačim, a saslušavali po desetak sati dnevno. Za tih pet dana nisam dobio ni koru hleba, ni čašu vode. Pored Šiptara saslušavali su me i iznurivali i drugi. čuo sam oko sebe, jer su mi oči bile pokrivene povezom, engleski, nemački i druge jezike – priča svoju dramu Milenković.
Posle torture u Albaniji, avionom je prebačen u Nemačku, o čemu svedoči:
– I dalje sam bio u lancima, jedva disao, jer su mi usta bila pokrivena nekom tkaninom, a oči takođe. Oko dva sata leteli smo avionom, a onda sam vozilom prebačen u zatvor. Tek tada mi je skinut povez sa usta i očiju. Bilo je, ipak, humanije, dali su mi da jedem, redovno davali vode. Ali, saslušavanja su nastavljena, menjali su se ljudi koji su me ispistivali. Tražili su od mene da odam brojno stanje jedinice u kojoj sam bio na Kosovu, kakvo oružanje posedujemo, šta su planovi vojske i moje jedinice, ko komanduje. Desetog dana u posetu su mi došli predstavnici Međunarodnog Crvenog krsta i dok su oni bili kod mene jedan od prevodilaca, Makedonac, rekao mi je da smo u Manhajmu, u Nemačkoj. Predstavnici Crvenog krsta obećali su da će obavestiti moje roditelje, ali nisu to učinili. Tog dana upoznao sam i Šefka Tairovića, koji je doveden u moju ćeliju, saznao da je i on zarobljen i mučen. Ispitivanja su nastavljena, sve do 18. maja, kada mi je rečeno da vratim zatvorsko odelo koje sam dobio i kada mi je data nazad moja vojnička uniforma. Odvezli su nas na aerodrom i potom avionom do Budimpešte, a odatle vojnom kampanjolom do srpske granice gde smo predati našim vojnim organima. Dva dana posle toga proveo sam u Beogradu, a onda mi je kupljena autobuska karta i krenuo sam za Vranje – priča Milenković.
Posle skoro osam godina, s obzirom na to da je u Evropskom parlamentu u Strazburu formirana posebna Komisija za tajne zatvore CIA u Evropi, na čijem je čelu italijanski poslanik Klaudio Fava, Boban Milenković je odlučio da progovori i, naravno, potraži pravdu. I zbog zgaženih, kaže, ljudskih prava i turture i trauma koje je doživeo. Zatražiće pravdu i pred Međunarodnim sudom.
