Sedam godina od šoka i pogroma, vojne invazije koalicije voljnih u Iraku, prošle sedmice je na svetlo dana izašao najavljivani Irački dosije, četiri stotine hiljada tajnih izveštaja američke vojske, fascinantna, ali i mračna hrestomatija ratnih zločina, ubistava civila, mučenja zatočenika i masovnih egzekucija
Samo nekoliko meseci pošto je iznela pred svetsku javnost onih 90 hiljada tajnih beleški o prestupima i ratnim zločinima američkih okupacionih snaga u Avganistanu, istraživačka grupa Vikiliks, iznosi sada na svetlo dana Irački dosije koji, zajedno sa avganistanskim, dokumentuje, crno na belo, da su lažni apostoli ljudskih prava ubijali SISTEMSKI, kao deo okupacione politike i izvan skrupula međunarodnog legaliteta.
OKEAN KOMPROMITUJUćE GRAđE
Irački dosije je mali okean kompromitujuće građe. Za Pentagon i američku upravu, uključujući i ovu Baraka Obame, reč je o argumentovanoj priči koju londonski Gardijan naziva primerom zapanjujuće indiferencije sa kojom su okupatori bagatelisali živote Iračana.
Gardijan je jedan iz sindikata nekolicine svetskih glasila, kojem je Vikiliks omogućio da simultano objave iračku priču. Iz do sada probavljenog materijala, iskrsava da jedan deo počinjenih ratnih zločina otpada i na britansku stranu. Javnost na Ostrvu je zapanjena otkrićima. Grupa Pravnika za opšti interes već je pokrenula proces pred sudom u 142 slučaja u kojima su, kako se vidi iz Dosijea, Britanci zarobljene Iračane predavali u ruke kolaboracionih iračkih specijalnih jedinica, uprkos znanju da većina iračkih policijskih stanica i zatvora nisu bili ništa dugo, nego komore za mučenje i likvidacije (Gardijan). Vikiliks u ovom delu priče prilaže dokumente koji pokazuju da je britanska vojna i obaveštajna komanda prala ruke od faktički počinjenog zločina, postupajući po takozvanom Aktu broj 242, gde se ne samo dozvoljava, nego i specifično nalaže operativcima na terenu, da zatvore oči pred prestupima koje britanski vojnici nisu svojom rukom počinili.
Ma koliko da u Ministarstvu odbrane nastoje da relativizuju, kao i u slučaju Avganistana, najnoviji paket Vikiliksa, pritisak i ogorčenje javnosti je toliki, da već iduće sedmice kreće pred Višim sudom u Londonu proces u kome je predmet tortura i ubistva iračkih civila od strane britanskih trupa. Grupa advokata, u ime svojih iračkih klijenata, prilaže nekoliko hiljada dokumenata o sistemskim problemima u srcu britanske vojne strukture, koji zahtevaju posebnu sudsku istragu o našoj politici prema zatvorenicima u Iraku. U dokumentaciji dostavljenoj Sudu – via Tužilaštvo – govori se o surovom fizičkom nasilju, upotrebi stresnih pozicija i mučenju zatvorenika lišavanjem sna, seksualnom zlostavljenju…
Fil Šajner, predstavnik grupe pravnika koji pokreću sudsku istragu, pojavio se prošle sedmice na konferenciji za novinare u Londonu zajedno sa rukovodiocem i osnivačem Vikiliksa đulijanom Asanžom, tvrdeći da njegova grupa ima dokaze o seriji nezakonitih ubistava koje su počinili britanski vojnici u Iraku i da stoga, sledi njihovo suđenje pred britanskim sudovima.
Američki deo zločina je, međutim, neuporedivo veći. Vikiliks nam u Iračkom dosijeu otkriva, tako, preko 15 hiljada novih slučajeva ubistava civila, o kojima je evidencija do sada bila skrivana ili, pak, o njima nije vođena, shodno jednom zvaničnom navodu iz Pentagona da naš posao nije da prebrojavamo mrtve. Mrtvi su, međutim, i te kako prebrojavani, ali je statistika skrivana. Vikiliks sada objavljuje kopije američkih internih izveštaja sa terena, upućenih višim instancama, iz kojih se vidi da su obe komande – američka i britanska – imale evidenciju o ubistvima 66.081 civila, poubijanih što od strane (i većinom) iračkih vlasti što od strane same okupacione koalicije.
Serija dokumenata govori, takođe, da je američka komanda SISTEMSKI ignorisala raporte i zapisnike o mučenju ljudi i ubistvima onih koje su Amerikanci prosleđivali iračkoj policiji na procesuiranje.
BRIGADA VUKOVA
Amerikanci su – čitamo dalje u Dosijeu – ove zarobljenike (najčešće pod imenom pobunjenici) predavali po zlu čuvenoj Brigadi vukova, specijalnoj jedinici komandosa u sastavu iračkog Ministarstva unutrašnjih poslova. Tako, na primer, na stotine tajnih raporta iz Samare, u toku dve godine, 2004. i 2005. godine, govore kako su američki vojnici vršili upade u sumnjive kuće, pa uhapšene civile prosleđivali Brigadi vukova.Tipični raport ove vrste (od 29. novembra 2004. godine) pokazuje kako se to izvodilo: Svih pet zatvorenih predati su Ministarstvu unutrašnjih poslova na dalje ispitivanje. Dalje se nismo zanimali za njih. Sudbina nepoznata (Po Ženevskoj konvenciji okupacione snage su u striktnoj obavezi da zarobljenike ne smeju da predaju trećoj strani).
Tajni raport sa terena, od 30. novembra, obrušava se na reportera Njujork tajmsa, Pitera Masa, koji je u izveštaju iz Samare, zabeležio: američki vojnici i savetnici stajali su po strani i samo posmatrali kako ‘Vukovi’ tuku, muče i likvidiraju zatvorenike.
Brigadu vukova je formirala i obučavala američka komanda u Iraku, a zanimljivost je da su u njene redove uključeni, po američkom nalogu, elementi iz Sadamove čuvene Republikanske garde, ali ovaj put sa idejom da terorišu iračke pobunjenike protiv američke okupacije. U jednom raportu iz 2005. godine, američka komanda sa terena izveštava pretpostavljene: četrnaestog decembra izvršena racija; pet osoba uhapšeno pod sumnjom da su pripremali postavljenje IED (improvizovana eksplozivna naprava). Prosleđeni na ispitivanje. Za vreme ispitivanja RO (oficir višeg ranga) zapretio uhapšenoj individui da nikada više neće videti porodicu, da će biti izručen Brigadi vukova ‘koja zna kako se postupa sa takvima kao što si ti’. Ishod nepoznat.
Veliki deo kopija američkih dokumenata koje objavljuje Vikiliks, opisuje zatvorenike u okovima, vezanih očiju i obešenih za ruke ili noge, tučenih gvozdenim polugama i, na kraju, podvrgnutih elektrošokovima. U šest raporta terenska komanda izveštava, sa svim detaljima, da se procesuiranje okončalo smrću zatvorenika.
Sve u svemu, od 2004. do 2009. godine, u izveštajima se govori o 109 hiljada smrtnih slučajeva kao rezultat procesuiranja.
U jednom svežijem raportu iz decembra prošle godine (dakle u vreme sadašnje Obamine administracije), uz pisani raport poslat je višoj komandi i video materijal na kojem se vidi kako oficir iračke vojske ubija zatvorenika u Tel Aftaru, na severu Iraka. Uz izveštaj ide i komentar: Prisutni dvanaest vojnika iračke vojske. Deset vojnika razgovaraju, kao što se vidi, jedan sa drugim dok dvojica drugih drže zatvorenika svezanih ruku. Zatvorenika izvode na ulicu, bacaju ga na zemlju, a oficir puca u njega. Raport o ovom slučaju prosleđen komandi jedinice u Bagdadu, imenuje jednog vojnika po imenu i prezimenu, a u jednom drugom dokumentu stoji da je iz komande došao odgovor: nepotrebna dalja istraga. Ceo izveštaj, zajedno sa odgovorom, vraćen je, dakle, u iračku jedinicu koja je i počinila zločin.
Nekoliko stotina stranica Dosijea naprosto je revija zatvaranja očiju pred mučenjima i egzekucijama zatvorenika u iračkim zatvorima, ali i ubistava počinjenih od strane američkih okupacionih trupa. Tipičan je prizor sa američkim helikopterom obeleženim u raportu kao Krejzi hors 18 (iz februara 2007. godine). Helikopter tipa Apač napao je na severnoj periferiji Bagdada dvojicu pobunjenika, koji su se vozili u privatnom automobilu. Posada helikoptera ispaljuje na automobil u kretanju dva projektila, ali promašuje cilj. Dvojica civila istrčavaju iz automobila i podižu ruke u znak predaje. Pilot kontaktira bazu, traži savet da li da puca na goloruke ciljeve i dobija odgovor: Ljudi se (logički) ne mogu predavati helikopteru. Ciljevi su legitimni. Koji minut kasnije pilot raportira da su se dvojica vratili u automobil i istovremeno ispaljuje raketu Hilfajer. Prvi hitac ne pogađa vozilo. Dvojica izlaze i sada beže u obližnju daščaru. Sa zemlje dolazi naređenje: Ubij! Iz helikoptera kreće snop projektila. Misija je izvršena. Samo 24 minuta posle dobijanja pravnog saveta da se ljudi ne mogu predati helikopteru i da je cilj validan, iz Apača stiže raport o izvršenoj misiji: Ovde ‘Krejzi hors 18’. Razorena daščara sa 2 AIF (pripadnika pokreta otpora). Materijalna procena: daščara i automobil razoreni.
Pet meseci pre ovog incidenta Krejzi Hors 18 je greškom ubio u Bagdadu Rojtersovog foto reportera, Namira Nuredina i njegovog vozača. Dvoje dece su teško ranjeni, a njihov otac ubijen kada je iz helikoptera ispaljen plotun na njihov automobil, baš kada su pokušali da priteknu u pomoć nastradalim novinarima. Nikom, ništa.
Zločin Krejzi horsa 18 izazvao je prošlog aprila reagovanje širom sveta posle dolaska Vikiliksa u posed video snimka incidenta, snimljenog iz samog helikoptera, i objavio ga uprkos pretnjama iz Pentagona i Bele kuće.
TAMERLANOVI MONGOLI SU BILI HUMANIJI
Kao i u slučaju sa zločinima okupacionih trupa u Avganistanu, koje je svojevremeno eksponirao Vikiliks u svom Avganistanskom dosijeu, Vašington je, umesto demantija ili osporavanja kompromitujućeg materijala, krenuo u kontraofanzivu iz svih propagandnih oružja, po metodu ubiti donosioca.
Aktivisti Vikiliksa su u toku četiri meseca redigovanja materijala iza hermetički zatvorenih vrata, uklonili imena svih onih koji bi mogli da budu lično ugroženi kada cela priča izađe u javnost. Pa, ipak, iz Pentagona je odmah izašlo zvanično upozorenje: Ova provala u osetljive bezbednosne podatke ugrožava živote naših vojnika kao i onih sa kojima se, rame uz rame, borimo (u Iraku). Naši neprijatelji su dobili rudnik informacija o tome kako operišemo, kako mobilišemo naše izvore, kako reagujemo prilikom borbenih dejstava, pa čak kakvog je kvaliteta naše oružje.
U kafkijanskom diskursu par ekselans i trci da se ignoriše zločinac, a progoni donosilac vesti o zločinu, iz Pentagona kreće optužba da Vikiliks i njegovi saradnici imaju – nota bene – krvi na rukama – krv, dakle, američkih vojnika u Avganistanu, i moguću krv okupatora u Iraku posle ove provale u skrivene tajne okupacije. Ovo, pak, neodoljivo zavređuje podsećanje na jedan krajnje zanimljiv opis: U Iraku vlada politički haos, strašna ekonomska kriza i društvena destrukcija posle invazije zemlje. Bagdad, nekada centar moći, prosperiteta, nauke i kulture, sada je propao grad. Basra, nekada moćna luka, potpuno je zamrla. Nekadašnja bogata žitnica Mesopotamije, sada je dolina siromaštva i beznađa. Samo što je ovo zapis letopisca od pre šest stotina godina (1401), pošto su Mongoli pod Tamerlanom devastirali Bagdad i Irak. Ali, u ovoj hronici o mongolskom razaranju Iraka stoji zapisano da su Tamerlanovi Mongoli ubijali iračke vojnike brzo i efikasno, ali da, pod pretnjom smrtne kazne, nisu smeli da ubijaju civile.
