Gujon: Za Srbe u regionu 1,5 miliona evra, širi se mreža škola srpskog jezika

„Budžet za region je povećan tri puta. Do sada smo imali oko 500.000 evra namenjeno Srbima u regionu, preko našeg konkursa, a za narednu godinu imaćemo za tu stavku 1,5 miliona evra. To je predložio predsednik Aleksandar Vučić i to je velika stvar za nas, jer ćemo moći da radimo još više za Srbe u regionu“, rekao je Gujon.

„Imaćemo i dalje naš budžet za dijasporu, za Srbe van regiona, jer su to dve različite aktivnosti, i ne možemo da poredimo položaj Srba u Vukovaru ili Drvaru, sa položajem u Njujorku ili u Parizu“, napomenuo je Gujon.

Povećan budžet je, ističe, dokaz velikog poverenja u Upravu, koja će nastaviti da sprovodi vladinu politiku u toj oblasti.

Na pitanje kakvi su planovi za narednu godinu za region, odgovara da će se nastaviti sa podrškom započetom ove i prošle godine.

Podseća da je Uprava ove i prošle godine sprovodila pilot projekte za ekonomsko osnaživanje Srbima u Bosanskom Petrovcu, Posavini, u Bosanskom Grahovu, na severu Crne Gore, podelila poljoprivrednu mehanizaciju, opremu za pčelare, junice…

„To su bili projekti manjeg obima, od oko 100.000 evra, a sa uvećanim budžetom moći ćemo to da radimo sistematski, na više mesta. Ovakvi projekti su značajni, jer omogućavaju ljudima koji žive u tim mestima, da ojačaju, a izraz su želje da pokažemo brigu Srbije prema svim svojim sunarodnicima u regionu“, rekao je Gujon.

To je, dodaje, dobro i za njih same, ali i za zemlje u kojima žive.

„Kada ojačamo jednu porodicu u Glamoču, mi osnažujemo Glamoč i celu Federaciju BiH. To je pozitivno, radićemo na tome i pravimo planove za ostale zemlje regiona, gde ćemo moći da sprovodimo takve projekte“, dodao je Gujon.

Kada je reč o dopunskim školama srpskog jezika u dijaspori, Gujon najavljuje da će biti širenja, te mreže, a da su samo prošle godine otvorene 23 dopunske škole.

„Naš fokus sledeće godine su Južna i Severna Amerika. Tamo su potrebe ogromne. Imamo kontakte sa našim ljudima koji žive u tim zemljama“, rekao je on.

Ukazuje i da je ogromno interesovanje u dijaspori za učenje srpskog jezika, pogotovo za decu koja su se tamo rodila, jer čak i ako roditelji govore srpski, to ne znači da će i deca govoriti taj jezik kao da su se rodili ovde, pogotovo kada krenu u tamošnje škole.

„Zato su te škole potrebne, da deca uče jezik, o kulturi, istoriji, ali da se upoznaju sa drugom decom, koja takođe govore srpski. Zato su važne i razvijamo ih“, rekao je Gujon.

Dodao je da se to radi u saradnji sa Ministarstvom prosvete, jer se nova škola, godinu dana posle pokretanja, priključuje sistemu tog Ministarstva, i traje dok ima dece, a kako kaže, dece ima.

Projekti u dijaspori su, kaže, raznovrsni, a Uprava podržava sve one čiji je cilj očuvanje jezika, identiteta i kulture.

Navodi i da će insistirati da u narednom periodu projekti koji se realizuju u dijaspori, budu okrenuti i prema tamošnjoj javnostima, da događaji budu dvojezični.

„Naši ljudi su predstavnici Srbije, umreženi sa ljudima tamo, znaju njihov mentalitet i jezik. To treba iskoristiti i predstaviti dijasporu i maticu iz nekog drugog ugla“, rekao je Gujon i dodao da se nada da će sve više prijatelja naši ljudi iz dijaspore dovoditi u Srbiju, jer, kaže, iz svog iskustva zna, da svako ko dođe u zemlju, bude oduševljen i ima samo lepe reči za Srbiju.

Ukazuje i da je u dijaspori velika želja za povratkom u maticu, a na državi, Upravi, je da pomogni da ne izgube indentitet, kulturu, ne zaborave jezik, jer ako to izgube, povratak je nemoguć.

„Želja je sve veća, jer Srbija danas nije ona od pre 30 godina. Mnogo se promenila, razvijala se i to je primetno i to vide sve iz dijaspore, ali se i zapad, gde naši ljudi uglavnom žive, promenio, i tamo je kriza, ne teče med i mleko, pa ni ljudi više ne idealizuju zapad. Vide tamo i dobro i loše, a vide i šta je ovde bolje, i da se odluče za povratak“, rekao je Gujon.

Detaljnije