Foto: Vanja Dubačkić/Privatna arhiva
Vanja je rođena u Srbobranu, a kada je upisala fakultet preselila se u Novi Sad i živela tamo pet godina.
Vanja je strukovni ekonomista, a nakon što je diplomirala prošle godine, radila je u privatnoj firmi uvozne i finansijske poslove šest meseci.
Još tokom studiranja želela je da ode iz Srbije i da radi kao stjuardesa. Kada je videla oglas, aplicirala je za kompaniju Salam air koja se nalazi u Omanu i dobila posao. Danas živi u glavnom gradu Maskatu.
„Oduvek me je privlačila zamisao o životu na Bliskom istoku i ja sam se za to spremala. Ljubav prema putovanjima i želja za otkrivanjem novog su učinili svoje, a posao stjuardese mi baš to omogućava. Takođe, bitan razlog za odlazak bila je društvena atmosfera gde vladaju nasilje, bezakonje, haos, totalno neko bezumlje. Ja sam u Srbiji imala posao i lep život, mogu da kažem da sam otišla iz dostojanstvenih razloga“, priča Vanja.
Ona trenutno nema nameru da se vraća u Srbiju, ali ne isključuje tu mogućnost.
„Život van Srbije je za mene tek počeo, ovaj svet ima još mnogo da ponudi, a moje želje se samo množe. Ne kažem da nikada
neću, ali za sada još uvek nemam nameru da se vratim. Vratiću se kada moja zemlja meni bude mogla da pruži bar pola koliko mi pruža Oman, kad počnu da se cene prave vrednosti, kad u mojoj glavi nestane slika ljudi natrpanih u autobuse koji tapšu za hiljadu dinara i sendvič i kad budem mogla da verujem institucijama. Jedino što bi moglo pre toga da me vrati je nostalgija za porodicom“, istakla je Vanja.
Kako nam priča, sigurnost je ono što je najviše privuklo da napusti Srbiju i ode u Oman.
„Oman pruža ogromnu sigurnost, ovo je jedna od najsigurnijih zemalja na svetu. Stopa kriminala je minimalna. Niko vam ništa ne bi ukrao čak i da ostavite stan otključan. Kazne su izuzetno velike, npr. za prolazak kroz crveno svetlo na semaforu čeka vas noć u zatvoru, a možete da zamislite za nešto veće. Ludi su ovde izuzetno ljubazni, posebno prema strancima. Volim da kažem da Oman ima neiskvarenu dušu. Sa druge strane smeta mi usporenost ovih ljudi. Omanski način zivota je vrlo usporen i teče prema sistemu “InshAllah” što bi značilo “Ako Bog da.” Na primer, ako pozovete majstora za neki kvar, odgovoriće da će doći “sutra, InshAllah”. To znači da sutra sigurno nećete dobiti to što tražite, a InshAllah se protegne i po mesec dana“, objašnjava Vanja.
Kaže da ljudi u Omanu nisu baš upoznati sa Srbijom i dešavanjima u našoj zemlji.
„Ljudima ovde uglavnom nije poznata Srbija i dešavanja u njoj. Za one koji znaju, prva asocijacija je sport, znaju za Novaka Đokovića. S obzirom na to da radim u avio kompaniji, svakodnevno upoznajem pilote koji su nekada radili sa “Jat”-om, leteli za Beograd i ostajali tamo nekoliko dana. Oni mi obavezno spomenu da imamo fenomenalnu hranu kao i to koliko su devojke u Srbiji prelepe“, ističe Vanja.
Vanja kaže da joj se život jako promenio od kada je napustila Srbiju.
„Moj život je sada potpuno drugačiji. Kao da sam na dugom godišnjem odmoru gde je leto tokom cele godine. Iako dosta radim, većinu vremena sam u vazduhu, ipak nalazim vremena za sve ostalo. Kada živite u normalnom i zdravom okruženju motivisani ste, imate volje i ništa vam nije teško. Život u Srbiji nije baš takav, ljudi su generalno nesrećni“, navodi ona.
Iako već neko vreme ne živi u Srbiji, Vanja prati dešavanja, i ne ostaje imuna na to.
„Naravno da pratim i ništa me više ne iznenađuje. O tome kako se neobrazovani sa lakoćom zapošljavaju ako su članovi vladajuće partije ne bi ni vredelo govoriti da to nije dobilo srazmere neobuzdane stihije koja se kosi sa svakom pravičnošću i moralom“, ističe Vanja.
Na taj način, dodaje ona, dovedena su u pitanje elementarna ljudska prava.
„Na putu do kakve-takve Evrope, sa ovim stepenom odlaska mladih, jako teško će se napraviti i korak do održivog društva. Tek sada kada živim ovde vidim koliko je Srbija zapravo zaostala, koliko tamo nema energije da se stvari okrenu na bolje. To me sve veoma rastužuje jer je ipak to moja zemlja i tamo su moji prijatelji i porodica. Loše mi je i dok razmišljam o svemu što se dešava, o aferama, medijskom mraku, doktoratima… pitam se gde da odem, a da me ne bude sramota“, naglašava Vanja.
Rekla nam je i u kakvom je onosu sa našim ljudima u Omanu, a u kakvom sa drugim ljudima.
„Ex-ju zajednica u Omanu je mala, ali odlično funkcioniše, mislim da je to veoma važna stavka. Tu smo jedni za druge i to mnogo olakšava život. Ja imam ovde dosta prijatelja i iz Turske, Irana, Bahreina i srećna sam zbog toga. Druženje sa ljudima iz drugih kultura je obogaćujuće i tada shvatite, gde god da odete sa sobom nosite sebe, a ljudi su svugde na ovoj planeti koja je samo jedna – samo ljudi“, zaključuje Vanja.