Камена шума код Матарушке Бање један је од малог броја таквих феномена у читавом свету, али је готово потпуно непозната становницима Србије. Наслаге и остаци калцификованог дрвета су из времена палеолита, а има наслага старијих и од милион година.
Из окамењеног дрвета израсла су нова стабла
У целом свету постоји тек око 30 оваквих налазишта, а у Европи само још пет, у Чешкој, Грчкој, Великој Британији, Украјини и Белгији.
– Ово је јединствен природни феномен. Налазиште код Матарушке Бање се простире на површини од 15 хектара – каже професор Мирослав Павловић, оснивач Еколошког покрета “Ибар” из Краљева, који се годинама бори да камена шума добије место на еколошкој, али и туристичкој мапи Србије.
Окамењена шума, јединствен природни феномен, налази се на локацији између манастира Жиче и Матарушке Бање на брду које се зове Лојаник.
Студија више стручњака који се каменом шумом баве још од раних седамдесетих кажу да је “камено дрво” изнад Матарушке Бање настало проласком минералних вода кроз наслаге вулканског пепела, што је током хиљада година довело до тога да се некада живи организам дословце претвори у материју тврђу и од камена.
Причу о посебним својствима овог каменог дрвета потврђују и локални мештани.
– Коса наоштрена брусом направљеним од овог камена не мора да се дооштрава и по пола дана. Зашто, не знам да објасним – прича старина Горан Балтић који живи у подножју видиковца Лојаник.
Камена шума над којом је у међувремену нарасла црногорица и листопадна шума заштићена је одлуком Скупштине Краљева још седамдесетих година, али је њено стање данас у најмању руку катастрофално.
– Ни клупе, ни табле на којој би стајало објашњење о каквом се природном добру ради, ни упозорења да тај предео мора да се очува, нити стазе до камене шуме. Ничега нема, а то би могла да буде атракција, не као Ђавоља варош, али би сигурно требало да буде на туристичкој мапи Краљева – каже Павловић.
Камено дрво само по себи делује фасцинантно. Тешко је као гранит, а притом има сва својства најобичнијег комада дрвета. На њему су видљиви годови, средиште биљке, сви канали који су хранили стабло. Све дословце оковано и сачувано у времену.
НИЈЕ ЗАШТИЋЕНО
Ово подручје није довољно истражено, као што није довољно ни заштићено. Ово окамењено дрво је заустављено на пола пута да постане полудраги камен, а има индиција да су на овом подручју и таква налазишта. Но, то је питање за неке друге организације. Наш интерес је да уз остала природна добра и овом посветимо пажњу која му припада. Мука је, међутим, што на овај локалитет где се налази окамењена шума делом полаже право држава, а делом приватни власници, што доводи до његовог девастирања – каже Мирослав Павловић из Еко-покрета „Ибар“.
Ненад Божовић
Извор: Блиц
