Jedan događaj iz Tivta koji nije bio na naslovnim stranama kod nas, ali jeste u Nemačkoj i Francuskoj – te dve države odustale su od plana da zajednički projektuju i osvoje proizvodnju savremenog višenamenskog borbenog aviona.
U senci nama važnih tema (kao što je pokušaj desanta ćaci pešadijske čete) kancelar Fridrih Merc 6. juna, u susretu oči u oči, obavestio je predsednika Emanuela Makrona da nema nastavka posla vrednog sto milijardi evra. Svako radi samostalno na svom avionu pa kako se snađe. Možda je u džentlmenskom duhu Nemac poželeo Francuzu da pre ili kasnije poleti njihov avion i možda je dotični uzvratio.
***
Onaj propali francusko-nemački projekat ima zametak u 2001. godini kada su analize budućeg aviona razrađivane u širokom EU-formatu – Berlin, Pariz, London, Rim, Stokholm i Madrid u to vreme gledali su otvorenih očiju u budućnost. Britanci su odlučili da dalje idu sami. Šveđani su povukli učešće. Od 2017. godine ostali su Daso i Erbas (Nemci i Španci) i pokrenuli su FCAS i u okviru tog programa Lovac nove generacije (New Generation Fighter, NFG).
Sada kada je razvod završen možda će od ranijih planova preživeti razvoj mreže za distribuciju podataka između aviona, dronova i raznovrsnih senzora nazvana uslovno „kombat klaud“ (Combat Claud).
Nemci su pristupili zadatku i treba očekivati da će kao uvek raditi vredno, ali rezultate treba sačekati možda i do 2040-ih godina. Ranije, Luftvafe je od obnove 1956. godine koristila američke lovce. Teški jurišnici, izviđači i avioni za elektronsko ratovanje „tornado“ bili su združeni poduhvat nemačke, britanske i italijanske industrije u odnosu 42,5 : 42,5 : 15 procenata. U proleće 1999. godine Nemci su prvi put ratovali posle Drugog svetskog rata, i to sa avionima „tornado“ koji su raketama HARM gađali radare iz sistema jugoslovenske PVO.
Sredinom 1980-ih godina Nemačka industrija ušla je sa jednom trećinom participacije u projekat „jurofajtera“ ili po nemačkom „ojrofajtera“. Kasnije su ostali na 29,03%, a većinski udeo od 37,42% držali su Britanci. Ostatak 19,52% pripao je Italijanima i 14,03% Špancima. Nije lako podeliti ambicije i tehnološki lanac, ali ako se računa na to da je u međunarodnom programu obezbeđena solidna početna narudžbina aviona, postoji jasan ekonomski rezon zašto se ide na podele posla.
Zato su Francuzi i Nemci planirali da prave FCAS/NFG. U računarima su bili crteži lovca čiji je nosilac proizvodnje trebalo da bude firma Daso, a Airbusov deo posla bile su letelice bez posade koje su sa avionom činile jedinstveni borbeni sistem. Udruženi proizvođači očekivali su narudžbine sa potpisom ministara odbrane iz Pariza, Berlina i Madrida. Sasvim dobar početak. Ove godine prividno sve je teklo kako treba. Indija je u februaru pokazala interes da se pridruži i da uđe u razvoj i proizvodnju.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 18. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
