Ovog vikenda u Beogradu se ponovo okupljaju predstavnici srpskog rasejanja, njihovi roditelji, članovi kulturno‑umetničkih društava iz Nemačke, Francuske, Austrije, Italije, Švajcarske i drugih zemalja. Već su stigli u glavni grad, puni očekivanja da na pozornici velike dvorane pokažu svoje igre, nošnje, višemesečni i višegodišnji rad jer se održava 28. Evropska smotra srpskog folklora.
Reklama
Ipak oni danas ponovo nisu centar zbivanja. U centru, na Slaviji se održava veliki studentski protest, gde mlade generacije Srba koji žive u Srbiju dižu glas protiv društvenih i političkih nagomilanih problema u zemlji. Srbija je podeljena i to već duže vreme. Postavlja se pitanje kako će se deca i mladi iz rasejanja osećati danas kada im, zbog mera predostrožnosti bude rečeno, da je za njih najbolje da ne izlaze van hale, jer se ne zna da li će doći do obračuna na ulicama. Ipak ni prethodnih godina kada je bilo mirno, oni nisu bili centar za stanovnike tih gradova gde su se smotre održavale. Boli, ali je tako. I kada se to kaže upire se prstom na onog ko je rekao, a ne na samu organizaciju.
Kao nekadašnji novinar dnevnog lista frankfurtskih Vesti godinama sam pratila rad takmičarskih folklorijada i svaki put videla malo radosti a mnogo više činjeničkog stanja da se mladička radost pretvara u razočarenje, tugu, bes, frustraciju… po proglašenju pobednika. Ipak kasnije je bilo još bolnije gledati kako neka društva ne uspevaju da reše probleme i kako dolazi do rasformiranja folklornih sekcija, pa i gašenja klubova, jer više nije bilo mladih, koji su bili nosioci.
U velikim gradovima, kažu da to i nisu veliki problemi jer mladih igrača ima mnogo više nego u manjim, pa odlazak ili smena ne smeta, što nije slučaj sa manjim gradovima, gde se društva gase. Treba da budemo svesni da mladi još uvek jesu zainteresovani za folklor ali i činjenicu da svaki pogrešan potez desetkuje broj igrača. I to je jedan od razloga zašto medijski portal Rasejanje.info od pre dve godine ne izveštava sa smotri. Po primanju nagrada na Trgu republike u centru Beograda pobednici iz Beča su bili izviždani od dela publike koja je smatrala da da je ipak društvo iz Dransija kod Pariza trebalo da bude prvo. A da ne pišemo o razočarenjima mladih folkloraša, umetničkih rukovodilaca i predstavnika klubova…roditelja, baka i deka i umesto da se puno nade i dobrog provoda vraćaju za svoje matične gradove, deca se povlače i plaču. Postoje drugi mediji koji to favorizuju i prepustili smo njima da se time bave. Iako možda na prvi pogled ne izgleda tako (jer nam je zamereno zbog iznošenja krupnih problema koji bi morali da počnu da se rešavaju u srpskom rasejanju) nama je sloga i zajedništvo kao i povezivanje u prvom planu. Ko hoće da vidi taj će videti da je cela koncepcija portala okrenuta upravo ka rasejanju i običnom čoveku. Protiv smo takmičarskih smotri ovakvog tipa – ne zato što osporavamo vrednost folklora, već zbog vrednosti dece i mladih koji su iscrpeni sistemom bodovanja i pritiska.
Umesto takmičarskih folklorijada mislimo da bi bilo i motivišuće i rasterećujuće organizovati velika okupljanja u mnogim evropskim gradovima, gde bi se na istoj sceni okupilo preko 20 folklornih društava iz različitih zemalja. Tamo bi se stanovnici tih gradova – i Srbi i domoroci – lično uverili koliko igra, pesma i kulturna baština mladih Srba u Evropi ima života i energije. Takva okupljanja ne bi morala da nose značku „ko je najbolji”, već „ko smo mi i kako se družimo kroz tradiciju uz dobar folklor”.
Dok mi prenosimo deci i mladima srpskog rasejanja da treba da osećaju vezu sa „matičnom zemljom”, velika većina mladeži u Srbiji ni ne zna da se smotre održavaju, niti dolazi da ih gledaju. Publika na scenskoj terasi ostaje skoro u potpunosti zatvorena u okviru dijasporskih rođaka i kulturnih organizacija, dok ulični život u Srbiji pokazuje sasvim drugačiji ritam – danas je to protest mladalačkog pokreta.
Smotre se godinama prikazuju kao „veliki most” između rasejanja i matice, ali danas, posebno danas u Beogradu taj most je samo reč na papiru (kao što je bio i prethodnih godina). Dok mladi srpskog rasejanja tradiciju nose u sebi, mladi u Srbiji nemaju razumevanja za to i ne prihvataju jer ne razumeju ulogu srpskog rasejanja zašto je važno čuvati i očuvati tradiciju. Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu: kada će i mladi Srbije početi da osećaju kao deo te srpske tradicijske scene, a ne samo kao posmatrači?
Jasno je da predstavnici Evropske asocijacije srpskog folklora kada su birali datum nisu mogli da znaju da će baš danas veliki protest. Ali su znali da je Srbija podeljena. I svako ko to ne vidi zavarava i sebe i okolinu.
Izvor: Rasejanje.info
