U Beogradu je nedavno boravio Milton Frend (88), jedan od preko 500 američkih avijatičara kojeg su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića spasili tokom Drugog svetskog rata.
On je došao da bi svedočio pred sudom u korist rehabilitacije generala Mihailovića, ali i, kako je istakao na konferenciji za novinare, da domaćoj i američkoj javnosti skrene pažnju na to koliko su četnici zapravo pomogli savezničkim pilotima koji su oboreni iznad Jugoslavije i da ukaže da predvodnik četničkog pokreta nikako nije mogao da počini zločine za koje je osuđen.
U petak, 29. oktobra, Frend je svedočio pred većem Višeg suda u Beogradu i rekao da su ga u junu 1944. od nemačkih trupa u Srbiji spasili četnici.
Frend je na sudu izjavio da ne dolazi samo u svoje ime, već u ime 10.000 potomaka onih koji su spaseni, dodavši da ih ima dovoljno da mogu da prikupe potpise za osnivanje stranke.
– Došao sam da odam priznanje Draži Mihailoviću i četnicima, koji su zaslužni što sam živ. Rizikovali su svoje živote da pomognu meni i stotinama savezničkih vojnika. Nisu u pitanju samo životi 500 avijatičara, već hiljade potomaka, tačnije oko 10.000 njih, kazao je Frend.
Predlagači zahteva za rehabilitaciju tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata pre početka suđenja, a da mu je optužnica uručena svega sedam dana pre početka procesa.
Kako saznajemo od organizacija koje su angažovane na rehabilitaciji, sud je uvažio činjenicu da Mihailoviću nije data mogućnost da podnese žalbu na presudu, tj. da nije ispoštovana dvostepenost u postupku.
Sud je utvrdio i da je Mihailović streljan pre nego što je dobio zvaničnu presudu. Ovime je povređeno da je u postupku povređeno pravo Mihailovića u nekoliko tačaka.
Sudija je najavio da će na sledećem ročištu, zakazanom za 9. decembar, saslušati penzionisanog funkcionera SUP-a i pripadnika NOB-a Rista Vukovića, koji osporava pomenuti predlog za rehabilitaciju, kako bi odlučio da li će ga prihvatiti kao suprotnu stranu.
Zakonom o rehabilitaciji nije predviđeno učešće suprotne strane u postupku, već jednostranost postupka, uz utvrđivanje da li je neka presuda doneta iz političkih i ideoloških razloga.
Podnosioci zahteva za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića su Srpski liberalni savet, Jugoslovenska vojska u otadžbini, Udruženje politikih zatvorenika, porodica Mihailović, profesori Kosta čavoški i Smilja Avramov, kao i nekadašnji urednik časopisa Pogledi, Miloslav Samardžić.
Ispovest američkog avijatičara
Spasavanje redova Frenda
Milton Frend je jedan od 520 američkih avijatičara i vojnika koje su četnici spasili od Nemaca i potom ih prebacili do Saveznika. On je oboren 6. juna 1944. godine, a operativci OSS-a su njega i ostale pilote izbavili 10. avgusta, uz pomoć četnika.
Frend je tada imao 22 godine i misiji je priključen kao zamena.
Operacija spašavanja 520 savezničkih avijatičara iz Jugoslavije poznata je pod imenom Haljard. Nedavno je za zasluge u izvođenju ove operacije odlikovan đorđe Vojinović, koji je kao pripadnik OSS-a (službe iz koje je nastala CIA) u to vreme bio stacioniran u Bariju i rukovodio operacijom.
Na konferenciji za štampu, koja je organizovana povodom Frendovog svedočenja pred sudom, on je ispričao kako je njegov avion oboren, kako su ga četnici spasili i kako je upoznao Dražu Mihailovića.
Milton Frend je bio navigator američkog bombardera B24 koji je 6. juna 1944. (datuma kada su se savezničke snage iskrcale na Normandiju, poznat kao Dan D) imao zadatak da bombarduje naftna polja u Rumuniji.
– Kako smo se približavali cilju presrela nas je eksadrila nemačkih aviona. Morali smo da promenimo pravac i usmerili se ka železnici na jugozapadu Rumunije. Međutim, ubrzo su nas napala dva meseršmita. Naša eskadrila se sastojala od 12 aviona. Po početku napada, naš avion je otišao na začelje eskadrile, budući da su Nemci uvek napadali avione koji su se nalazili na čelu grupe, jer su tu bili najiskusniji avijatičari. Ja sam u ovu operaciju uključen kao zamena, i meni je ovo bila tek druga misija. Međutim, ostali članovi posade su leteli na oko dvadesetak sličnih operacija i bili su veoma iskusni, priča Frid.
Meseršmiti su nas pogodili u desno krilo. Veoma smo se uplašili da avion ne eksplodira u letu. Odmah smo dobili naređenje da napustimo letelicu. Nas deset je izašlo. Topdžija nije imao sreće. Nosio je teške čizme i trebalo mu je više vremena da napusti kabinu. Pošto je konačno uspeo da iskoči, padobran mu se zakačio za krilo i pao je zajedno sa avionom. četnici su ga posle našli i skinuli mu oznake koje su kasnije predali našem pilotu kako bi ih odneo porodici topdžije u Americi.
Frend se sa još trojicom avijatičara spustio u šumu. Odatle su ih pokupili četnici i odveli u Požarevac.
– Doveli su nas u restoran, dali nam hranu i, naravno, rakiju. Mi smo mislili da je voda, pošto su sipali u dve velike čaše. Možete da zamislite kakvo je bilo naše iznenađenje kada smo navrnuli čaše…Bili smo tamo oko pola sata, kada je u restoran uletela grupa četnika i rekla da su Nemci videli naše padobrane i da nas traže. Onda su nas pokupili, one koji su bili povređeni stavili su na zaprežno vozilo i krenuli smo ka njihovoj bazi.
Posle nekog vremena američki avijatičari su prebačeni do Pranjana odakle je trebalo avionima da budu prevezeni do Italije. Međutim, tada im je saopšteno da pomoći verovatno neće biti.
– Kada smo stigli, saznali smo da su Amerikanci prestali da podržavaju Mihailovića, na pritisak Sovjeta. U prvim godinama rata, koliko je nama bilo rečeno, samo su se četnici aktivno suprotstavljali Nemcima. Međutim, pošto su Nemci počeli da ubijaju sve više Srba u znak odmazde, Mihailović je usporio sa svojim operacijama. Upravo zbog toga su se Britanci i Rusi okrenuli partizanima, što su i Amerikanci prihvatili.
Frend je, sa grupom kanadskih avijatičara, potom izrazio želju da se peške uputi kao jadranskoj obali, budući da im je na brifinzima rečeno da bi tamo moglo doći do iskrcavanja Saveznika. Tada se i susreo sa Dražom prvi put.
– Odveli su nas u Mihailovićev štab. Prvo smo govorili sa osobjem. Na naše pitanje kako da stignemo do obale, oni su pozvali generala Mihailovića. On je došao i pozdravio nas. Bio je prijateljski raspoložen, topao, zabrinut. Rečju – pravi gospodin. Njegova jedina briga je bila kako da nam pomogne. Kada smo mu saopštili da želimo na obalu, pa čak i da se sretnemo sa partizanima jer bi i oni možda mogli da nam pomognu, general nam je rekao da je formiran komitet za oslobađanje američkih vojnika koji radi na uspostavljanju veze sa bazom Saveznika u Italiji. Zamolio nas je da sačekamo u Pranjanima pet do sedam dana. Mihailović nam je obećao, ako se ne ostvari veza sa Saveznicima, da će nas njegovi ljudi odvesti sevrno od Sarajeva i predati partizanima. Pritom je skrneuo pažnju da bi time oni bili izloženi velikoj opasnosti, ali da nisu zabrinuti i da ih najviše interesuje da pilote dovedu na sigurno, istakao je Frend.
Komitet za oslobađanje avijatičara kroz nekoliko dana je uspeo da uspostavi kontakt sa američkim snagama u Italiji. Vezu je uspostavio kapetan Tom Oliver, diplomac sa Vest pointa, komunicirajući u šiframa, jer se znalo da Nemci sve prate. Dogovoreno je da se savezničkim avionima prebace tri operativca OSS-a, u noći između 2. i 3. avgusta, kako bi pripremili evakuaciju.
– Sleteli su noću. Mislili smo da će doći avionom, a njih su spustili padobranom. Promašili su cilj za sto jardi, a jedan od padobranaca je pao u nekakav kokošinjac. Izvadio je deset dolara kako bi nadoknadio štetu, ali su domaćini odbili. Na jednom od paketa koji su bacili iz aviona stajao je natpis Imatje vere. Zaista smo imali vere, jer smo znali da smo bili u sigurnim rukama, kod četnika, kazao je Frend.
Devetog avgusta 1944, sleteli su avioni i preuzeli tridesetak ranjenika. Desetog avgusta, prebačeni su i ostali. Svi vazduhoplovci koji su bili u Pranjanima su spaseni i prebačeni u Italiju.
– Mihailović je spasio 500 ljudi koji su potom mogli dalje da nastave karijere, da žive i imaju porodice. Omogućio im je život koji ne bi imali da nije njega bilo. Ti ljudi imaju porodice, potomstvo i, zahvaljujući njima, danas ima barem 10.000 potomaka nas 500 koje su četnici i general Mihailović spasili. Stoga, ja nisam heroj. Pravi heroji su Mihailović i četnici i na tome im hvala, poručio je na kraju obraćanja Milton Frend.
Dragoljub Mihailović je uhapšen i 1946. osuđen i streljan kao izdajnik. Američki avijatičari koji su spaseni u misiji Haljard tražili su da svedoče u procesu protiv Mihailovića, ali im je rečeno da su optužbe suviše teške da bi jihovo svedočenje pomoglo i nije im dozvoljeno kao strancima da svedoče.
Mihailović je za zasluge u borbi protiv nacista dobio najviša odlikovanja SAD i Francuske. Francuski general Šarl de Gol, vođa Pokreta otpora i kasniji predsednik, dodelio mu je 1943. Ratni krst za ratne zasluge, a američki predsednik Hari Truman je 1948. posthumno odlikovao Mihailovića za veliki doprinos pobedi saveznika i spasavanje više od 500 američkih avijatičara oborenih 1944.
Kako je Draža ostao bez spomenika u Vašingtonu
Ne želimo da iznerviramo Tita
Godine 1975. Nacionalni komitet avijatičara pokrenuo je inicijativu za postavljanje spomenika Draži Mihailoviću u Vašingotnu. Iako je inicijativa dobila podršku nekoliko kongresmena spomenik nije podignut.
Govoreći o inicijativi da se podigne spomenik u Vašingotnu, Milton Frend je istakao da je sredinom sedamdesetih oformljen komitet od četrdesetak ljudi koji su veoma aktivno radili na tome da Kongres prihvati podizanje spomenika Mihailoviću, ali da, savremenim rečnikom kazano nije bilo političke volje.
– Prvi korak je bio da se dobije dozvola za podizanje spomenika u parku. Deset članova komiteta je otišlo pred Kongers i preneli smo naša iskustva iz Jugoslavije. Kada je nas deset završilo obraćanje predstavnicima Kongresa, na licima nekih bile su vidljive suze. Park je ubrzo dao odobrenje. Sledći korak je bio da se dobije odobrenje od Odbora za spomenike. Ponovo je deset avijatičara govorilo o svom iskustvu. Kada se raspravljalo o pristanku odbora da se izgradi spomenik, neko iz Stejt departmenta je ustao i rekao ne želimo da iznerviramo Tita davanjem spomenika Mihailoviću.
Naši predstavnici su se žustro usprotivili rekavši da ovde nije reč o politici već o čoveku koji je spasao naše život, međutim, ništa od toga nije bilo, rekao je Frend.
Nemoguće je da se danas pokrene inicijativa jer živih ljudi koji su spaseni gotovo i da nema. Mi tada nismo odustali. Otišli smo pred ostale odbore. Brojni senatori i kongresmeni su pisali molbe i predloge za izgradnju spomenika, ali nije bilo efekta. Deset, dvanaest godina smo se borili. Na kraju, uspeli smo u ostalim gradovima da podignemo spomenike – čikagu, Pitsburgu, Ditroitu, čak i u Kanadi, kazao je Frend.
Zoran Živanović, advokat predlagača rehabilitacije:
Nedostaju originalni dokumenti sa suđenja
Svedok: Kako gledate na proces i da li če iči brže?
Zoran Živanović: Proces traje četiri godine. Pomakle su se nedavno stvari sa mrtve tačke. Mi i sada imamo neke vrlo problematične dokumente jer ne znamo da li su to originalni dokumenti sa suđenja ili nisu. Taj spis je jedno vreme nestao pa je vraćen, pa je konstatovano da mase dokumenata nema.
S: Mislite li da je neko možda namerno sklonio dokumente?
Z.Ž: Ne, to se dešavalo još šezdesetih i sedamdesetih. Spisi su još 1961. predati organima vlasti, međutim, posle je bila muka da se ti spisi nađu. Oni su 13-14 godina bili van Arhive vojnog suda. Kada su vraćeni, uočeno je da tu nedostaje mnogo toga. Kada je napravljen popis spisa, uvidelo se da nigde nema originala i da su to sve neki problematični prepisi i da bog sveti zna šta je tu…
Uspešna vojna karijera i posle rata
Po završetku rata Milton Frend je bio stacioniran u Teksasu, kao instruktor za navigaciju. Milton i njegov brat Murej, koji je takođe bio u avijaciji, demobilisani su nakon rata i prijaivli su se u rezervu američkog vazduhoplovstva.
Nisu čekali dugo. Ubrzo je izbio Korejski rat (1950) i braća Milton su leteli na preko 50 misija. Po okončanju rata, prekomandovani su u Vestover Fild, država Masačusets, gde su leteli na transportnim avionima.
Posle sedam godina letenja na transporterima, Milton je poslat na Univerzitet Stenford, a njegov brat Murej u Evropu kao navigator američkih aviona. Milton je kasnije prebačen u Japan, u Okinavu, gde je radio kao oficir za obradu podataka u američkoj vojsci.
Kada je izbio rat u Vijetnamu, dobrovoljno se prijavio da leti na transportnim avionima i u periodu od 1962. do 1965. učestvovao je u brojnim operacijama.
Po povratku iz Vijetnama, Milton Frend je završio studije mašinstva na Stanfordu, odakle je otišao da radi u Pentagon, juna 1965. Novembra 1969. Milton Frend je penzionisan u rangu potpukovnika.
