Talas poskupljenja zahvatio je ovih dana Srbiju: više su cene benzina, gasa, strujni udar je već prodrmao građane, a očekuju se još paprenije cene hrane. Lokalna samouprava već kroji nove cenovnike za komunalije.
Nova cena benzina po litru supera i bezolovnog benzina je skoro stotinu dinara, a to će izazvati lančani cenovni udar.
Ono što najviše brine građane su poskupljenja hrane, koja je već sada ima skuplja u poređenju sa najrazvijenijim zemljama Evrope. Primera radi, litar ulja u Srbiji košta 1,43 evra, dok je u Holandiji jedan evro, kilogram sira je 6,73 evra naspram 5,90 evra koliko prosečno košta u Nemačkoj ili 5,80 evra koliko plaćaju stanovnici Švedske.
Da nevolja bude veća, ekonomski stručnjaci već sada najavljuju da će Srbija u ovoj godini u većoj meri uvoziti hranu.
– Poskupljenja osnovnih životnih namirnica bila su silovita u prošloj godini. Hleb, mleko, voće, povrće poskupeli su u proseku za 40 odsto. Svako novo poskupljenje dodatno će ugroziti ionako mizeran standard. Sramota je da Srbija, zemlja koja ima 3,5 miliona hektara oranica uvozi hranu, ali to je naša realnost – kaže ekonomista dr Milan Kovačević.
Štednja na zdravlju
Koliko je besparica zahvatila građane Srbije, pokazuje i podatak da građanin Srbije godišnje na lekarske usluge potroši 235 evra, što je sedam puta manje nego u Sloveniji, gde se potroši 1.645 evra. U Hrvatskoj za ove usluge se izdvoji 609 evra godišnje, u Mađarskoj 800, dok Francuzi godišnje daju čak 3.318 evra za lekarske usluge.
U Srbiji već sada skoro deset odsto građana živi u bedi, jer na hranu dnevno potroše manje od dva evra (oko 160 dinara) ili oko 5.100 dinara mesečno. Prema procenama, čak polovina stanovništva Srbije živi u teškim uslovima.
– Svi koji mesečno primaju manje od prosečne plate, koja je oko 350 evra, su socijalno ugroženi, a takvih porodica je mnogo – kaže Kovačević i dodaje da je za podmirenje osnovne potrošačke korpe potrebno mesečno oko 400 evra.
Prema podacima Crvenog krsta, u Srbiji radi 58 narodnih kuhinja, u kojima se svakodnevno hrani 20.735 siromašnih građana. Na žalost svi korisnici dobijaju po jedan obrok dnevno i to kuvano jelo, bez trunke mesa i kilogram brašna, od koga sami peku hleb.
Ogromne razlike
Srbija je i zemlja ogromnih socijalnih razlika. Plate se veoma razlikuju od grada do grada, pa tako stanovnici Novog Beograda mesečno prosečno zarade 52.182 dinara (632 evra), slede žitelji Beočina sa zaradom od 47.546 dinara (576 evra), dok žitelji Vladičinog Hana mesečno imaju svega 13.462 dinara (163 evra).
Broj onih koji bi trebalo da dobijaju ovakvu pomoć je mnogo veći, ali nedostaje novac za otvaranje narodnih kuhinja.
Mirjana Pantović (65), penzionerka iz Beograda, koju smo sreli na pijaci prilikom pazara, kaže da sa dvestotinak evra penzije jedva preživljava.
– Prvo platim komunalije, struju, a za hranu ne ostaje mnogo. Sve je skupo, kilogram jabuka skoro evro, crni luk košta 60 evrocenti, a mleko po litru plaćam evro, jer ono kratkotrajno, koje je nešto jeftinije ne mogu da nađem u prodavnici. Meso i sir kupujem na grame – žali se Mirjana.
Ekonomista Vladana Hamović kaže da veliki broj građana Srbije živi od pozajmnica.
– Nakon ukidanja čeka na poček, veliki broj građana se zadužuje kod banaka, iako znaju da su krediti vrlo skupi. Na žalost to je jedini način da se nekako preživi. Dovijanje da se sastavi kraj sa krajem je način života na koji su građani navikli u poslednjih 15 godina – kaže dr Hamović.
U ovakvoj situaciji, preživeti mesec dana sa prosečnim primanjima ili penzijom je prava veština.
