DRAMA PORODICE PATRNOGIć IZBEGLE SA KOSOVA I METOHIJE
Bitka za život
Jedina nada za teško obolelu tridesetosmogodišnju Živanu Patrnogić, samohranu majku troje dece, čiji je muž Duško otet 1998, jeste transplantacija bubrega u Rusiji
Tu, pred našim očima, u beogradskom naselju Krnjača, u jednoj od izbegličkih baraka, nesrećna porodica Patrnogić, izbegla 1999. sa Kosova i Metohije, proživljava vrhunac svoje drame. Živana Patrnogić, majka troje dece, teško obolela od bubrega, pred odsudnom je bitkom za život. Njeno zdravstveno stanje sada je takvo da preostaje još samo transplantacija bubrega, i to što hitnije, a bila bi obavljena u Moskvi, gde je taj zahvat i jevtiniji nego u drugim transplantacionim evropskim centrima. No, u svakom slučaju, to puno košta, troškovi su 45.000 američkih dolara. Za njih nedostižna suma, a jedina nada.
I što odmah otvoreno da ne kažemo, ovo je i poziv svima koji mogu da pomognu, pridružujući se ujedno domaćoj humanitarnoj organizaciji „Naša Srbija”, koja je, ovih dana i preko medija, pokrenula akciju „Život za Živanu i za njenu decu”. Poziv institucijama i organizacijama, kompanijama, svim nadležnima i nenadležnima, svakom ljudskom srcu koje još ima saosećanja za stradanje bližnjeg. Da pomognu koliko mogu da ova mlada, tridesetosmogodišnja žena ode po spas u Rusiju. I da se vrati svojoj deci, osamnćstogodišnjoj Jeleni, šesnćstogodišnjem Zoranu i dvanćstogodišnjoj Katarini, kojima je majka i jedini oslonac u životu i odrastanju, jedini roditelj.
Muža Živaninog i oca dece Duška Patrnogića (1959) oteli su šiptarski teroristi 17. juna 1998. godine, sa njegovog radnog mesta u Domu zdravlja Orahovac, gde je radio kao medicinski tehničar, i otad se o njemu ništa ne zna. Pre tog tragičnog događaja, petočlana porodica Patrnogić živela je u Velikoj Hoči.
Živeći, potom, gorak život po bednim kolektivnim izbegličkim smeštajima, u nehigijenskim uslovima i sa slabom ishranom, boreći se godinama sa teškom bolešću, njih četvoro su nemoćni, u svakom pogledu, potpuno bespomoćni. Skupljeni u jedinom, tesnom, nezdravom, vlažnom sobičku barake, kao klonule biljke su, sa tragovima duboke i duge patnje na licu. Pogađa ćutanje dece.
Bitka za život
Najstarijoj, Jeleni sada je zapalo da bude stub porodice. Završila je srednju frizersku školu, ali ne može da radi, jer mora da brine o bolesnoj majci i o bratu i sestri. Zatekli smo je kako pere veš, na ruke, kao i svakog dana, i iskuvava u velikom loncu, jer mašinu nemaju, a u zajedničkoj perionici ne mogu, zbog mogućnosti infekcije, što bi za majku bilo krajnje opasno. Mlađa ćerka, Katarinu, tiha devojčica, nežna, sa teškom brigom u krupnim očima, učenica je šestog razreda osnovne škole „Petar Petrović Njegoš”. Zoran je bio još u školi, drugi je razred srednje tehničke.
U toj maloj sobi, u koju su jedva stala dva ležaja, na kojima se i sedi, oni i spavaju i jedu, deca uče. „Jedni drugima smetamo, uveče deca bi nešto i pogledala na televiziji, ja ih razumem, jer je to jedino što imaju, a meni nije dobro, treba mi mir, pa to, uz svu muku, stvara još i napetost”, kaže majka, tužna i rezignirana, jer ne zna više ni kome da se obrati, godinama su ih prebacivali od jednog do drugog nadležnog, ovde „to nije naše”, onde „to nije naše”…
Teško oboljenje bubrega joj je utvrđeno još početkom 1995. godine i odmah je upućena na hemodijalizu. Ali u Orahovcu nije bilo aparata, pa ju je tada spasavao suprug Duško, dajući joj dijalizu kod kuće, i to preko trbušne maramice. Tako je bilo sve dok joj suprug nije kidnapovan. Godine 1999. našla se u bolnici u Prištini, gde je prebačena iz prizrenske, bila tu, kaže, jedina Srpkinja na odeljenju, boravila nedelju dana, bez ijednog leka, i dobila sepsu. Nekako, uspela je da dođe do Beograda, i u Kliničkom centru, iste noći kad je stigla, odmah su joj uradili dijalizu: „Tu sam prvi put dobila pravu medicinsku pomoć. Ali, strašno sam brinula za decu, nisam znala gde su, a ni oni nisu znali za mene”.
Deca su, sama sa bakom, očevom majkom, iste godine, s vojskom, iz Velike Hoče izbegla u Kragujevac, i tu živela sve do bakine smrti. Majka je tada dve godine bila u Kliničkom centru prikovana za bolesničku postelju, a kad je izišla pridružila su joj se deca, i otad počinje njihova odiseja po kolektivnim smeštajima.
Kao porodica civilne žrtve rata, kidnapovanog lica, oni ne primaju nikakvu institucionalizovanu pomoć. Žive od majčine invalidske penzije, neznatne, jer je radila samo četrnćst godina, u tekstilnoj fabrici „Emir Duraku” u đakovici, i od pomoći humanitarnih organizacija. Decu već tri godine pomaže „Naša Srbija”, domaća nevladina, humanitarna organizacija, koja zbrinjava ratnu siročad, decu čiji su roditelji poginuli, kidnapovani ili nestali. Ali, sve to nije dovoljno ni za elementarne potrebe.
Jelena Katarina i Zoran su odlični đaci. U ovom času, najveća je briga za život majke. U stvari, njeno stanje je takvo da je normalna dijaliza kod nje nemoguća, nema se pristupa, sve vene su do kraja iskorišćene, pa joj je zato ugrađen takozvani Hikmanov kateter, preko kojeg se privremeno obavlja hemodijaliza. Praktično, to je u grudima do srca sproveden veštački, plastični krvi sud, koji viri napolje…
Mora se hitno reagovati
Iz poslednjeg nalaza, sa Vojnomedicinske akademije, vidi se da je stvar hitna. To jest, pošto ona nema srodnog davaoca organa, neophodno je da se uradi kadaverična transplantacija bubrega. Kod nas se ona radi u izuzetno retkim situacijama zbog slabo razvijenog sistema davalaštva organa, a u Rusiji je taj sistem daleko razvijeniji. VMA bi stupila u kontakt sa bolnicom u Moskvi, i uradila bi pripremu, kao što bi je medicinski zbrinula i posle operacije. Upravo, kao što nam je preneo Mlađan đorđević, predsednik „Naše Srbije”, načelnik VMA general Zoran Stanković obećao je maksimalnu pomoć.
Ostaje, dakle, da se obezbede sredstva da Živana što pre ode u Rusiju. Zato objavljujemo i njene račune, otvorene u Delta banci – za uplate u dinarima, broj tekućeg računa je: 160-0000100195330-14, a za devizne uplate: 00-302-0024250/1 – sa naznakom: za lečenje Živane Patrnogić (a za sve dodatne informacije, telefone „Naše Srbije”, u Beogradu: 3034-344 i 637-527).
Rada Saratlić
Pitala sam gospdu iz Delta banke i oni su mi dali sledece rachune za Ameriku i Nemachku.Molila bih Vas da ih objavite.
Za Nemachku
INSTRUCTION FOR CUSTOMER TRANSFERS
56: Intermediary:
DEUT DE FF
BLZ: 500 700 10
DEUTSCHE BANK AG
FRANKFURT AM MAIN,
GERMANY
57: Account With Institution:
DBDBCSBG
DELTA BANKA AD BEOGRAD
BELGRADE, MILENTIJA POPOVIćA 7B
SERBIA AND MONTENEGRO
59: Beneficiary Customer:
00-302-24250-1
ZIVANA PATRNOGIC
I za Ameriku
INSTRUCTION FOR CUSTOMER TRANSFERS
56: Intermediary:
ćIBUS33
Routing Code.1240-7188-9
AMERICAN EXPRESS BANK
NEW YORK, NY
UNITED STATES
57: Account With Institution:
DBDBCSBG
DELTA BANKA AD BEOGRAD
BELGRADE, MILENTIJA POPOVIćA 7B
SERBIA AND MONTENEGRO
59: Beneficiary Customer:
00-302-24250-1
ZIVANA PATRNOGIC
Zahvalna sam Vam na pomoci
Danica Orlovic,Beograd
