Duhovna snaga pojedinaca, njihov patriotizam i nesebicno prenošenje znanja bili su pokretacka energija bežanja iz vekovne zaostalosti Kneževine, pa Kraljevine Srbije. Ono što su cinili u drugoj polovini 18. veka Emanuel Jankovic, Orfelina, Dositej, Atanasije Stojkovic, Joakim Vujic, radio je u drugoj polovini 19. i pocetkom 20. veka đorde Stanojevic. Neprestano prenoseci i šireci prosvetiteljstvo istovremeno se zalagao za urbanizaciju sela, kulturu življenja ruralnog stanovništva, a preko industrijalizacije, koja iskljucivo mora biti vezana za elektrifikaciju. Borio se i izborio da beogradske ulice umesto gasnih imaju elektricno osvetljenje, da umesto parne energije, Srbija koristi elektricnu snagu.
Tvorac je prvih termocentrala i hidrocentrala, ucesnik u izgradnji prve radio-stanice… Cudesna licnost konkretne zaostavštine, koja je uticala na razvoj Srbije.
– Stanojevic je kao i mnogi njegovi savremenici posvecivao pažnju prosvetiteljstvu. Cesto je objavljivao pored naucnih i popularne informativne clanke, pružajuci mogucnost studentima i srpskoj kulturnoj javnosti da se upozna sa tadašnjim svetskim naucnim dostignucima – prica magistar i direktor Muzeja „Nikola Tesla“ Marija Šešic, koja je izucavala i naucna otkrica đorda Stanojevica.
Ipak, njegov naucni opus pretocen u život više je nego fascinantan. Kada se osamdesetih godina 19. veka odlucivalo o uvodenju ulicnog i kucnog osvetljenja javila se dilema kakvo ono treba da bude. Formirana je komisija na celu sa Nikolom Pašicem.
Tadašnji cuveni hemicar Marko Leko tražio je da to bude gasno osvetljenje, a đorde Stanojevic se zalagao za elektricno.
Komisija je prihvatila Stanojevicevo strucno mišljenje i raspisan je konkurs za osvetljenje u dužini od 62.000 metara. Odbor je imenovao Stanojevica za predsednika Nadzornog odbora, koji 1891. odlucuje da gradi termocentralu na Dunavu, koja je puštena u rad 23. septembra 1893. Ovaj datum se uzima kao pocetak elektrifikacije Srbije.
– Beograd je tada dobio elektricno osvetljenje pre mnogih velikih gradova u Evropi. Kapacitet termoelektrane je bio iznad svih do tada izgradenih, a bilo ih je 122 i sa tadašnjom najsavremenijom opremom koju je isporucila Edisonova kompanija sa sedištem u Parizu. Dakle, da nije bilo Stanojevica, Srbija bi u 20. vek ušla sa gasnim osvetljenjem – konstatuje gospoda Šešic.
Ohrabren ovim uspehom, đorde Stanojevic krece u nove poduhvate. Na molbu Matije Nenadovica projektuje hidrocentralu u Valjevu, koja 1899. pocinje sa radom. Zatim, 1. aprila 1899. pocinje izgradnja hidrocentrale u Užicu, koja ima poseban znacaj u istoriji srpske elektrifikacije. To je prva centrala u nas koja je koristila Teslin polifazni sistem, a puštena je u rad 2. avgusta 1900. godine, samo pet godina posle centrale na Nijagarinim vodopadima. Sa istim principima (naizmenicna struja) iste godine izgradena je još jedna centrala u Valjevu.
Mnogo vremena profesor đorde Stanojevic posvetio je primeni elektricne energije u privredi. U Užicu je povezao centralu sa tkackom radionicom, koja je danju radila, a nocu kao elektrana osvetljavala grad. Vec 1903. postaje clan Organizacije za hladnocu u Parizu, a 1907. izabran je za predsednika Komisije za industriju hladnoce Srbije. Upoznavši se sa termalnim vodama Sokobanje Stanojevic je formirao akcionarsko društvo za osnivanje modernog hidroterapijskog centra, prvog te vrste u Srbiji.
Bio je i svojevrsni vizionar, predlagao je izgradnju velike hidrocentrale na đerdapu, koja je zaista 60 godina posle puštena u rad. Zbog svega toga, đorde Stanojevic smatra se pionirom i utemeljivacem elektrifikacije u Srbiji.
„Srbija u slikama“
Za života đorde Stanojevic objavio je preko sto radova, koji cine dvadesetak knjiga. Tu su naucni, strucni radovi i brošure za popularizaciju nauke i tehnike. Zalagao se za odomacenje strane terminologije, a protivio se zadržavanju narodskih.
Prvi je u Srbiji napravio fotografiju u boji i prvi napravio foto-album „Srbija u slikama“. Projektovao izgradnju prve radio stanice, ciji je predajnik funkcionisao po Teslinim principima. Formirao prvu „Biblioteku za opštu i primenjenu fiziku 1905. Prvi je priložio svojih 2000 dukata za izradu tipskih seljackih kuca i ostalih dvorišnih zgrada.
Prijateljstvo sa Teslom
đorde Stanojevic upoznao je Nikolu Teslu 1891. godine kada ga je iz Pešte doveo u Beograd. Uz Teslinu pomoc objavio je 1894. prvu knjigu „Nikola Tesla i njegova otkrica“, koju je vec 1894. sa srpskog na engleski preveo Tomas Martin.
Rektor Beogradskog univerziteta
đorde Stanojevic je roden 1858. u Negotinu u porodici uglednog trgovca Miloša. Osnovnu i nižu gimnaziju završio je u Negotinu, a 1874. postaje dak beogradske Prve muške gimnazije. Filozofski fakultet, Prirodno-matematicki odsek završava 1881. godine, zatim postaje profesor, a i profesor Vojne akademije, pa rektor Beogradskog univerziteta.
Stanojevic je umro u Parizu 12. decembra 1921. ostavivši za sobom dva sina i cerku, od kojih jedan gine na Sremskom frontu, a drugi živi u Argentini.
