U 21-godišnjem visokom, kršnom mladiću, pravilnog hoda i dostojanstvenog držanja bilo je teško prepoznati Bogdana Bukumirića iz Goraždevca. Tek kad je progovorio i nasmešio se shvatili smo da je gost beogradskog dopisništva „Vesti“ onaj dečak koji je 13. avgusta 2003. godine preživeo masakr na reci Bistrici u kome su, od ruke albanskih terorista, usmrćena njegova dva druga, a još troje ranjeno. Bogdan je tada zadobio teške povrede. Šest dana proveo je u komi. Lekari Vojnomedicinske akademije u Beogradu ulagali su nadčovečanske napore da dečaka spasu. Za to vreme, pored njega je bdeo otac Milan, a čitaoci „Vesti“ iz celog sveta zvali su telefonom raspitujući se na koju adresu pomoć da upute.
Kako je kuća Bukumirića u Goraždevcu u to vreme bila pusta, donacije su stizale u Dopisništvo „Vesti“, a naši reporteri bili najčešći posetioci ranjenog dečaka. Stoga su izveštaji koje smo objavljivali o Bogdanovom oporavku, dugom i sporom, bili najverodostojniji, što su potvrđivale i fotografije,najpre sa Klinike na neurohirurgiju, potom za fizikalnu medicinu. I tako pune dve godine.
Potom su se naši susreti proredili i već dugo o Bogdanu nije napisano ni reči.
– Izvinite što dolazim nepozvan i nenajavljen. Ali, imao sam potrebu da posetim vaše Dopisništvo sad kad se sam krećem po gradu, putujem bez pratioca u banje i moj Goraždevac. <đŽ>elim da znate da se sećam svake vaše posete čak i u vreme kada sam bio u polusvesnom stanju, svakog donatora o kome ste mi pričali uručujući novčane darove, da pamtim likove svih vaših čitalaca koje ste mi dovodili – pričao je Bogdan Bukumirić, koji je preživeo šest operacija, od čega četiri na mozgu i čije se izlečenje beleži u analima VMA kao jedan od najvećih uspeha ove ustanove.
Put do pravde
Bogdan Bukumirić, uprkos čestim odsustvovanjima sa nastave, u roku je završio srednju elekrotehničku školu.
– Iako sam zvanično proglašen sto odstotnim invalidom, želeo sam da se obrazujem. Teško mi pada saznanje da me niko ne može primiti u stalni radni odnos jer ne mogu priložiti lekarsko uverenje o radnoj sposobnosti, a još teže saznanje da oni koji su me učinili invalidom nisu odgovarali. To je jedan od razloga što ću se svom snagom boriti za pravdu pred međunarodnim sudom u Strazburu. Drugi razlog, zapravo još veći, jeste moja unutrašnja potreba da primerena kazna, kad-tad, stigne ubice moja dva druga – kaže Bogdan Bukumirić.
I akcija Humanitarnog mosta za mladog Goraždevca bila je jedna od najuspešnijih i po broju učesnika i ukupnom iznosu novčanih priloga. Zato smo sigurni da će uskršnja čestitka koju danas šalje svojim dobrotvorima uvećati radost ovog velikog praznika u njihovim domovima, kao što su nekada njihove donacije i pisma podrške unosili nadu u Bogdanovu bolesničku sobu.
