DETALJI AHTISARIJEVOG PLANA ZA KOSOVO I METOHIJU
ŠTA SE KRIJE IZA ANEKSA
• Srbi će imati svoju policiju, univerzitet, medije, pravo na isticanje nacionalnih simbola, garantovane poslanike, sudije i mesta u vladi, kao i školovanje na maternjem jeziku
Srpski i albanski timovi, na pregovorima u Beču, mogli su da se bave samo raznim pitanjima organizacije društva na Kosovu i Metohiji, dok je pitanje statusa bilo rezervisano za najmoćnije države – u G8, Kontakt grupi i Savetu bezbednosti UN-a. Predlog koji nudi Marti Ahtisari već je dobio njihovu podršku, u vidu poziva Beogradu i Prištini da ga ozbiljno shvate i prihvate kao kompromisno rešenje. Uz najvažnije delove o kojima smo pisali u protekla dva dana, predlog sadrži niz pojedinosti koje se odnose na budući položaj Srba i garantije njihovih prava.
Aneks koji precizira ustavna rešenja predviđa da se ustav Kosova donosi referendumom i da mora biti u skladu sa novom rezolucijom koju Savet bezbednosti tek treba da usvoji. Biće formiran i Ustavni sud sa devet sudija. Ustav mora da obaveže da će društvo Kosova biti multietnično, bez zvanične religije, s tim da je zabranjeno mešanje verskih zajednica u državne poslove. Manjinama će biti zagarantovana mesta u parlamentu, Vrhovnom sudu inižim sudovima, Savetu pravosuđa i izvršnoj vlasti. Opšti izbori biće organizovani u roku od devet meseci od donošenja nove rezolucije UN-a.
Tri uslova
Na sastanku Kontakt grupe (Francuska, Nemačka, Italija, Rusija, Velika Britanija i SAD) iz novembra 2005. godine odlučeno je da se krene u rešavanje statusa pokrajine. Generalni sekretar UN-a tada je imenovao Martija Ahtisarija kao operativnog koordinatora pregovora, a mandat finskom diplomati dala je Kontakt grupa 7. oktobra 2005. Zaključak sila nijednom rečju ne pominje suverenitit Srbije nad Kosovom, već se jedino bavi principima uređenja društva, s tim da se isključuju podela pokrajine, njeno pripajanje nekoj susednoj državi, kao i povratak na status od pre 1999. godine.
Zvanični jezici Kosova biće albanski i srpski. Prema slovu Ahtisarijevog predloga, manjinske zajednice će imati pravo na školovanje na maternjem jeziku, pravo na javnu upotrebu svojih nacionalnih simbola. Pripadnicima nacionalnih zajednica garantuje se da će im na svim dokumentima lična imena i podaci biti napisani originalnim alfabetom. Srbi i ostale zajednice moći će da osnivaju medije, a zvanični televizijski i radijski kanali biće obavezni da imaju programe na njihovim jezicima.
Opštine na Kosmetu imaće sopstvene izvore finansiranja. To važi i za šest opština sa većinskim srpskim stanovništvom – Severnu Mitrovicu, Gračanicu, Ranilug, Parteš, Vrbovac i Novo Brdo. Ove opštine će imati samostalne nadležnosti u oblasti obrazovanja, organizacije bolnica i domova zdravlja, a Severnoj Mitrovici je omogućeno i formiranje univerziteta sa nastavnim programom na srpskom jeziku. U srpskim opštinama, lokalne vlasti imaće i ekskluzivno pravo imenovanja šefova policijskih stanica.
U pokrajini će biti formirano ukupno 45 zaštitinih zona, poput onih oko manastira Visoki Dečani, Pećke patrijaršije, Gračanice, manastira Devič, kao i oko manastira Gorioč i Budisavci. Zaštitne zone će obuhvatati i istorijski centar u Prizrenu, Veliku Hoču i još neka sela. Od beogradskih vlasti se očekuje da vrate muzejske eksponate koji su sa Kosova i Metohije odneti tokom 1998. i 1999. godine, u vreme oružanih sukoba.
Privremena vlada Kosova imaće i Savet bezbednosti koji će biti odgovoran premijeru. Što se oružanih snaga tiče, one bi imale ne više od 2.500 lako naoružanih vojnika i 800 rezevista, a bile bi pod nadzorom NATO. Takođe, pri kosovskoj vladi će biti organizovana i obaveštajna služba koju će nadzirati nameštenik međunarodne zajednice, a koja će imati nadležnosti u očuvanju ustavnog poretka.
