Мали заљубљеници у глуму пореклом из различитих делова Србије – од Бабиног Моста код Приштине, преко Лесковца и Ћуприје, до Новог Сада и Београда, као и они из Бањалуке, Мостара, Требиња, Новог Града, представили су се кроз „Чудну шуму“ састављену од песмица и кратких прича, док су старији извели део комада „Ко се задњи смеје.“, који је специјално за њих написала Силвија Оташевић из Мајамија – добитница прве награде Матице исељеника за дечју књижевност, ауторка чије су две књиге београдски ђаци прогласили за најбоље.
Управник позоришта и редитељ Игор Обрадовић је скоро годину дана предано радио с малим глумцима и припремао представе које су, како су родитељи једногласно рекли, биле велики изазов за све, тако да су данас поносни што нико од њих није одустао.
„Ко се задњи’ смеје“ је прича коју су изнели тинејџери српског порекла Марија, Милутин, Марта, Катја, Урош, Софија, Михаило, Марко и Миа и која говори о ђацима једног разреда у којем су сви сем Марка на писменом задатку направили исте грешке, знајући да ће им родитељи пребацивати „а како је Марко све знао“ и који доносе одлуку да му нико од њих не дође на рођендан. И не само то …. Тај комад, који на тренутке може да насмеје и емотивно дотакне гледаоце, проткан је најсјајнијим чињеницама српско-америчке историје и изведен је уз подршку Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.
Најмлађи глумци великог ансамбла Српског драмског позоришта – Василија, Петар, две Миле, Дуња, Неда, Вукан, Николина, Лана и Симона, показали су да су им у срцу, ма колико хиљада километара далеко од Србије живели, исте оне песмице на којима су генерације деце и младих у матици одрастале, рекао је Обрадовић, глумац филма Сладолед приказаног на више од 30 међународних фестивала.
Српско драмско позориште се налази при Цркви Светог Николе, која је захваљујући протојереју Немањи Тешићу и куповини великог црквеног имања, културним и спортским активностима намењеним најмлађима, постала једна од најпрепознатљивијих у Чикагу. Лајонсом, делом Чикага, су те вечери громко ођекивали стихови дечијих песмица „Миш је сео у џип“, „У свету постоји једно царство“ и многих других….
Отац Немања подсетио је да деца кроз дружење и представе уче свој српски језик, идентитет и историју. У САД не инсистирају на свему томе и зато су наша деца мање поносна на оно што јесу, али кроз дружење, представе и учење сазнају какав је наш народ, сазнају о Тесли, о нашим великанима и постају поносни Срби“, рекао је отац Немања.
„Битно је настојати да се деци на савремен начин, кроз примере које проживљавају сваки дан, објасне неке ствари. Тако им је много јасније и лакше да се снађу у окружењу у ком живе и одрастају и зато сматрам да је ово велики подухват…“, рекао је отац Немања који има шесторо деце од којих су троје мали глумци.
Представи је присуствовала и генерални конзул БиХ у Чикагу Татјана Телић, као и представници бројних српских медија у овом граду.
„Било је сјајно, уживали смо, био је то велики изазов за сву децу, а највећи плус, уз пријатељство које су развијали, је то што се чува наш српски језик“, рекла је Телић.
