Raseljenička udruženja „Kosmet“ iz Sutomora, „Patrija“ iz Berana i „Ognjšte“ iz Podgorice, juče su i zvanično zatražila od Skupštine SCG, kao i od obe republičke skupštine, da im se omogući da imaju svoje predstavnike u svakoj od ovih institucija.
„Naši predstavnici, imali bi pravo učešća u raspravama, kao i pravo predlaganja mera, ali, naravno, ne bi imali pravo glasa.Smatramo da nam to pripada, obzirom da u nijednom od ovih parlamenata nema poslanika iz redova prognano-izbeglog življa u Crnoj Gori.Tragediju našeg ponižavanja i vređanja, uvećava sama država Srbija i Crna Gora.To najbolje ilustruje činjenica da prognanici sa Kosmeta, koji „privremeno“ borave u Crnoj Gori, ne učestvuju već u tri izborna procesa za organe vlasti svoje države Srbije.Uskraćeno nam je pravo sudelovanja i upravljanja u javnim poslovima svoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika, a to nam pored Ustava garantuje i Deklaracija Ujedinjenih nacija o pravima čoveka.To nam ne uskraćuje niko drugi do vlasti sopstvene zemlje“, kaže se u zahtevu upućenom Dragiljubu Mićunoviću, Nataši Mićić, Ranku Krivokapiću, kao i poslanicima sve tri skupštine.
Takođe je istaknuto da je neophodno da se prekine sa vođenjem frakcionaške politike onih koji sebe predstavljaju „spasiocima Kosmeta“, a ustvari kroz maratonsko pregovaranje sa Albanskim strukturama, pripremaju otuđenje Kosova i Metohije od Srbije.
Istvremeno,predstavnici ove tri asocijacije raseljenih, insistiraju da im se omogući da imaju svog predstavnika u predstojećem dijalogu između Beograda i Prištine, jer, kako kažu, oni najbolje na svojim plećima osećaju posledice politike koja je proizvela tragediju prognanih lica i etničko čišćenje Kosmeta. čelnici „Kosmeta“ i „Ognjišta“, Branislav Laban i Vladislav Raičković, saopštili su „da je izbegavanje onih koji direktno na sebe nose najveći teret tragedije-prevelika drskost sa smišljenom tendencioznošću, koja se krajnje loše odražava na otadžbinske interese“.
Udruženja kosmetskih nevoljnika, zahtev da im se omogući učešće u radu parlamenta Kosmeta, i u dijalogu o južnoj srpskoj pokarjini, uputili su i novom šefu UNMIK-a, Hariju Holkeriju, od kojeg očekuju odgovor.
Rukovodilac „Patrije“ Vlajko čukić, izjavio je za „Novosti“ da su raseljena lica do sada bila žrtve kratkovide i tendeciozne politike eksperimentisanja sa povratkom jedne do dve hiljade Srba godišnje u pokarjinu, što znači da se po tom principu neće vratiti ni za stotinu godina.Konačno, veli čukić, moramo biti uključeni u institucije države i u rešavanje „svoje sudbine“ , kako nam je ne bi rešavali oni koji sa Kosmetom nemaju dodirnih tačaka, i koji sa punim stomacima, i ne primećuju kako naš narod umire od gladi, po onoj narodnoj „sit gladnome ne veruje“.
