|
 Svet se nalazi na raskršću. Ogromne, neukrotive ekonomske sile preuređuju stanje međunarodnih odnosa.
U Britaniji plašljivog premijera pogađa kriza za krizom. Van nje, od
centra Evrope do rubova Azije, uzdižu se ekonomske sile. Pominje se i
novo Nemačko carstvo, veće i moćnije nego ikad.
Ovo zvuči kao citat iz današnjih novina. No, to je opis stanja sveta iz 1913. godine, pre jednog veka.
Na prvi pogled, Britanija iz 1913. godine i današnja Britanija ne
mogu da se uporede. Naša imperija se prostirala preko planete, a naši
bankari i proizvođači su uglavnom smatrani najboljim na svetu.
U društvu strogo podeljenom na klase, torijevci nisu imali velikog
uticaja, laburisti su bili minorna treća opcija, a liberali – pod
vođstvom Herberta Askvita – ulazili su u osmu godinu neprekinute vlasti.
Hladan tuš
U suštini, pak, problemi sa kojima su se naši preci onda suočavali
sablasno liče na one sa kojima se mi danas suočavamo, naročito u pogledu
promene ravnoteže moći u Evropi.
Ove nedelje, dugogodišnji predsedavajući Savetu Evrope govorio je o
sve većim problemima širom kontinenta, insistirajući da zaista postoje
zabrinjavajuće paralele između predvečerja Prvog svetskog rata pre
jednog veka i 2013. godine.
Žan-Klod Junker je rekao da je rast negativnog odnosa prema Nemačkoj,
zbog njenog nametanja politike štednje u pokušaju da podrži evro,
otkrio stare tenzije među državama.
,,Demoni nisu oterani, samo su uspavani, upozorio je, dodajući da bi
,,svako ko veruje da je večno pitanje rata i mira u Evropi zauvek
rešeno mogao da pravi veliku grešku.
Možda bio on još pre desetak godina bio proglašen za paničara. Ali
danas se političko raspoloženje u Evropi menja dramatičnije nego mnogo
godina unazad. Kako je prošle godine rekao legendarni američki
investitor DŽordž Soroš, ako nemačka kancelarka Angela Merkel istraje u
svojim ekonomskim zahtevima prema ostatku Evrope, ,,rezultat će biti
Evropa u kojoj će se na Nemačku gledati kao na imperijalnu silu koju
ostale zemlje neće ni voleti niti joj se diviti, već će biti omražena i
opiraće joj se, jer će je smatrati za ugnjetača.
Magazin ,,Nju stejtsmen, naklonjen levičarima, jednostavno je
okarakterisao Angelu Merkel kao ,,najopasnijeg nemačkog vođu posle
Hitlera. Ovo može ličiti na zapaljivu retoriku, ali sve više građana,
naročito mediteranskih zemalja članica evrozone tvrdi da Nemačka
pokušava da preuzme kontrolu nad Evropom po treći put za manje od sto
godina.
 Naravno,
Nemci bi odgovorili da oni samo pokušavaju da održe ekonomsku
stabilnost u zemljama koje su godinama trošile daleko preko svojih
mogućnosti.
Ali ukoliko nastave da evropskim zemljama nameću brutalne mere
štednje, to bi moglo dovesti do dramatičnih posledica, u vidu društvenog
otuđenja, međunarodnih razmirica i uzdizanja političkog ekstremizma.
Već smo bili svedoci krvavih protesta protiv nemačkog ekonomskog
jarma u Atini, Rimu i Madridu.Ovakva situacija je kao stvorena za
ultranacionalističke i desničarske partije, poput grčke ,,Zlatne zore,
koja svake nedelje nekažnjeno pojačava nasilje usmereno prema strancima.
U centru krize je veliki ,,projekat evro, ekonomski režim stvoren iz hibrisa, koma sada preti urušavanje.
Podela
U toku prošle godine prekinut je blizak odnos Angele Merkel sa
tadašnjim francuskim predsednikom, desničarom Nikolom Sarkozijem,
dolaskom na vlast socijaliste Fransoa Olanda, koji je i dobio izbore
obećavajući drastično povećanje potrošnje od države radi snaženja
ekonomije. Tako sada postoji duboka ideološka podela između ove dve
zemlje.
Dobro je poznata agonija Grčke, u kojoj su javno spaljivane lutke sa
likom Angele Merkel obučene u nacističku uniformu, ali je i Portugal
dosta pogođen krizom. Posle odobrenja pomoći od 78 biliona evra 2011.
godine, smanjeni su troškovi socijalnog programa, a povećani su porezi.
čak je ukinuto i nekoliko državnih praznika.
Istovremeno, u Španiji, u mnogim gradovima su organizovani protesti
zbog povećanja nezaposlenosti na 25%, a poraslo je i antinemačko
raspoloženje.
Prošle godine, stotine ljudi je protestovalo u centru Madrida posle
odlaska nemačke kancelarke, noseći transparente ,,Merkel, idi kući i
,,Ne nemačkoj Evropi. Jedan španski ekonomista, koji je učestvovao u
protestu, rekao je: ,,Nemačka finansijska mafija uzima Špance za
taoce… Angela Merkel pripada klasi političara koji služe nemačkim
oligarsima.
Isti osećaj besa izaziva i velike proteste u Italiji, gde je
desničarski list ,,Il đornale objavio na prvoj strani sliku Angele
Merkel pod naslovom ,,četvrti Rajh.
U nedavnim opštim izborima tehnokratski premijer Mario Monti, koji je
pokušavao da sprovede mere štednje preporučene iz Brisela, dobio je
samo 9% glasova.
Naslovne strane je preotela partija koja se bori protiv
establišmenta, pod vođstvom stend-ap komičara Bepea Grila, koji bi se
još mogao pokazati i najznačajnijim pri sastavljanju koalicione vlade.
Zahvaljujući ovoj, naizgled beskrajnoj, političkoj krizi, Nemačku sve
češće posmatraju ne kao ekonomskog spasioca Evrope, nego kao njenog
ugnjetača.
Naravno, 1913. godine Nemačko carstvo kajzera Vilhelma II imalo je
ogoljenije militarističke ambicije. Osećajući se osujećeno zato što je
zbog ujedinjenja propuštena kolonizacija Afrike i Azije, započeo je
veoma skupu trku u naoružanju sa Britanijom, čiji je simbol bila
proizvodnja ogromnih ratnih brodova.
čak i tad, mnogi ljudi su upozoravali da se sprema rat. Još je 1906.
godine ,,Dejli mejl, koji je tog trenutka izlazio tek deset godina,
objavio je u nastavcima najprodavaniju knjigu Vilijama le Kua, koji je
predviđao da bi neizbežni rat sa Nemačkom mogao dovesti do tevtonske
invazije na južnu Englesku.
Dalekovidi posmatrači stanja u svetu mogli su da uvide da je, pored
svih domaćih svađa o sifražetkinjama, popularnosti gramofona i bicikala,
i pored svih tračeva o damama iz visokog društva, svet ulazio u novu,
veoma opasnu fazu.
Na granicama Evrope raspadalo se Otomansko carstvo, destabilišući saveze koji su do tada održavali mir u Evropi.
U Prvom balkanskom ratu 1912. godine, Bugarska, Srbija, Grčka i Crna
Gora su porazile Osmanlije i počele da dele Balkan po svojoj meri.
Juna 1913. godine pobednici su se posvađali oko plena i Bugari su
zaratili sa ostalima oko Makedonije. čak i danas, posle jednog veka,
ovaj konflikt je podsetnik na moć etničkih strasti i omraza da narode
Evrope gurnu u poražavajuće nasilje.
Površno, naravno, naša situacija se dosta razlikuje. Nemačka
kancelarka Angela Merkel je čak izjavila da je sama činjenica da evro
postoji garancija da u Evropi više nikada neće doći do krvoprolića.
Jedino tako, po njenim rečima, možemo biti sigurni da ćemo uživati u
,,još pedeset godina mira u Evropi.
Ali ipak, istina je da je spajanje ekonomija tako različitih zemalja,
poput Portugala, Grčke, Francuske, Italije i Nemačke poslužilo samo da
ponovo razgori stara neprijateljstva.
Najkrvaviji
Ako održavanje ,,projekta evro u životu znači osuđivanje
siromašnijih zemalja na godine bede, dok su ekonomije mediteranskih
zemalja u ruševinama, na marševe neonacista po ulicama Atine i
povećavanje prezira prema Berlinu i Briselu, trebalo bi biti vrlo hrabar
pa reći da se nasilje više nikad neće vratiti u gradove Evrope.
Da li bi moglo da ponovo dođe do rata u Evropi?
Avaj, nikada nije lako izvući jednostavne pouke iz istorije. Malo je
ljudi u Britaniji te 1913. godine shvatalo da se najkrvaviji rat u
dotadašnjoj istoriji čovečanstva nalazi odmah iza ugla. Kao većina nas,
oni nikada nisu znali ni za šta drugo sem za mir i napredak, i
pretpostavljali su da će ,,zlatno doba trajati zauvek.
I van Britanije, takođe, malo je ko mogao da pojmi nadolazeću oluju.
Evropa je stajala na ivici ponora, a da toga nije ni bila svesna.
I mi smo živeli na visokoj nozi, uživajući u ugodnostima koje naši
preci nisu mogli ni da zamisle. Pa ako priča o 1913.godini nudi neku
pouku, to je da bi trebalo da cenimo ono što imamo, čak i u ovim
vremenima finansijske krize.
često mislimo da stvari mogu da idu samo nabolje, ali, kako su
pokazali događaji od pre jednog veka, i to tako tragično i poražavajuće,
stvari, zapravo, mogu i užasno da se pogoršaju.
(NSPM)
|
