Čuveni Matija Bećković proslavio svoj 81. rođendan sa valjevskim gimnazijalcima

Matija Bećković na svoj 81. rođendan
Foto: Prentscreen Valjesvka gimnazija

Jedan od najvećih srpskih savremenih pesnika i mislilaca Matija Bećković proslavio je u nedelju svoj 81. rođendan sa sadašnjim i bivšim valjevskim gimnazijalcima. Matija, koji na najlepši mogući način oblikuje i oplemenjuje srpskih jezik i njenu bogatu kulturnu baštinu od 2014. godine slavi svoje rođendane sa svojim „mladim školskim drugovima“. Za te proslave vlada veliko interesovanja i nema dovoljno mesta u Svečanoj sali Valjevske gimnazije, pa je zato veliki Matija proslavu organizuje dva puta– jednu sa aktuelnim gimnazijalcima a drugu sa bivšim i budućim. Ova vanredna godina je, pored svih loših strana, omogućila da svi valjevski gimnazijalci i njihovi prijatelji, širom sveta prate vanrednu „onlajn“ tribinu i da učestvuju u proslavi rođendana.

Iz svoga stana u Beogradu, akademik Matija Bećković je odgovarao na pitanja bivšeg direktora Valjevske gimnazije dr Vojislava Voje Andrića i aktuelnog profesora srpskog jezika i književnosti dr Vere Vaš.
Podsetio nas je Matija na mnoge lepe događaje, vezane ne samo za samu za gimnaziju već i za sam grad Valjevo, na njegove divne i nezaboravne gimnazijske dane, na čuvene pesnike i velike ljude koji su bili đaci Valjevske gimnazije, na svoje školske drugare, profesore.

Foto: Prentscreen Valjesvka gimnazija

„Mislio sam da profesori nemaju nikakvih ovozemaljskih problema, nego ako učiš, ako znaš matematiku i fiziku, ako veruješ u Pitagorinu teoremu – tvoji su problemi rešeni.
Ne sećam se ko je tada bio predsednik opštine ili sekretar komiteta, ali znam i danas ko je predavao sprski jezik, matematiku, fiziku.

Profesorke stranih jezika posmatrao sam kao da su ambasadori tih zemalja, ličile su mi na neki diplomatski kor“, samo je neka od čuvenih izjava Matije Bećković.

Valjevski gimnazijalci čestitali su velikom Matiji rođendan na samom početku i to izvođenjem Himne Valjevske gimnazije, napisane po njegovih stihovima, koje je svojoj školi poklonio za njen 140. rođendan. Njegova ćerka Ljudmila Bećković komponovala je muziku za ove divne stihove. Pored ličnih čestitki među kojima je bila i direktora Valjevske gimnazije Predraga Peđe Jevtića, gimnazijalci su čestitali i pojedinim Matijinim pesmama i nezaboravnim video klipovima vezanim za Valjevo, grad u kome je, kako je Matija sam rekao se stvorio kao pesnik.

Rođen je u Senti, osnovnu školu završio je u selu Velje Duboko, niže razrede gimnazije u Kolašinu i Slavonskom Brodu, a višu gimnaziju sa maturom u Valjevu. Školske 1958/59. godine upisao se na Filološki fakultet u Beogradu, na grupi za jugoslovensku i opštu književnost.

Prvu pesmu štampao je kao gimnazijalac 1957. u „Mladoj kulturi“. Iako je maturirao pre više od 60 godina i nakon završene gimnazije ne živi u Valjevu, uradio je za grad Valjevo više nego rođeni Valjevci. Valjevsku gimnaziju je podigao do nebesa. Dr. Vera Vaš je podsetila na tužnu konstataciju da godinama predstavnici valjevske vlasti ne primećuju zaslugu dragoj Matije Bećkovića za sam grad. „Matija je počasni građanin gradova Subotice, Sente i Prijedora, ali ne i Valjeva“ istakla je profesorka izraživši nadu da će ta nepravda biti uskoro ispravljena.

Matija sa svojim Valjevskim gimnazijalcima
Foto: Prentscreen Valjesvka gimnazija

Divnim stihovima po svom izboru Matija je puni školski čas darivao svoje rođendanske goste. Neumorni i vedri proslavu svoga rođendana završio je za sve Valjevce čuvanom pesmom – Ako dođeš u bilo koji grad. Skroman kakav je uvek bio na samom početku „onlajn“ tribine slušajući divne čestitke Matija je rekao „Vi ste mene zasuli dukatima, to je rekla Desanka Mihizu kada je on ishvalio njenu knjigu Tražim pomilovanje. Tako ste i vi sada i cela Valjevska gimnazija i Valjevo mene zasuli dukatima – nema nikoga ko bi rekao da je to zaslužio a najmanje ja“.

Autor je velikog broja knjiga: Vera Pavladoljska, Metak lutalica, Tako je govorio Matija, O međuvremenu, Če – tragedija koja traje (sa Dušanom Radovićem) ,Reče mi jedan čoek , Međa Vuka Manitoga, Lele i kuku, Poeme, Služba Svetom Savi, O Njegošu, Kosovo, najskuplja srpska reč, Kaža, Čiji si ti, mali?, Dvadeset i jedna pesma, Nadkokot, Bogojavljenje, Moj pretpostavljeni je Gete, Knjižarnica Obradović, Služba, Ovako govori Matija, Univerzitetska riječ, Ovo i ono, Ćeraćemo se još, Pokajnica, Put kojeg nema, Tri poeme, Sto mojih portreta.

Sa prošlogodišnje proslave sa mladim gimnazijalcima
Foto: Ana Zarić

Matijini prozni i poetski tekstovi priređivani su za pozorište i izvođeni na domaćim i stranim scenama. Izvođene su i radio – drame na mnogim stanicama u Nemačkoj i u pozorištu u Vašingtonu. Mnoga dela su prevedena na strani jezike. Dobitnik je mnogih nagrada: Milan Rakić, Oktobarska, Sedmojulska, Zmajeva, Disovo proleće, Belovodsku rozetu, Zlatni krst kneza Lazara, Ravnogorska, Stefan Mitrov Ljubiša, Velika Bazjaška povelja, Jovan Marić, Laza Kostić. Dobio je nagradu za životno delo Instituta „Ivo Andrić“ iz Andrićgrada.

Za dopisnog člana SANU Matija Bećković izabran je 1983. godine, a za redovnog 1991. godine.

Aktuelni i bivši Valjevski gimnazijalci su veoma ponosni na svog posebnog i vrhunskog pesnika, mislioca, govornika. Svi mu od srca žele i dalje dobro zdravlje još puno pesama, briljatnih dela i poruka, koje često upućuje svome narodu.

Matija je izabran za predsednika Odbira za obeležavanje 150 godina Valjevske gimnazije (čija se proslava do daljnjeg pomera zbog pandemije virusa korona). „Kao što je za što je za stare Helene najvažnija škola bila gimnazija, to je bila i ostala i Valjevska gimnazija i za mene i njene učenika, a njih već ima 150 naraštaja. To je 150 rođendana 150 proleća svi su zajedno ne samo učenici već i profesori“. U Valjevskoj gimnaziji Matija je ujedno i predsedik Poetskog konkursa „Desanka Maksimović“.


Original Article