четвртак, 15.02.2024, 12:25 -> 13:23
Чикаго: Деца представом обележила Дан државности Србије
Поводом Сретења, Дана државности Србије, Српско драмско позориште Чикаго одржало је премијеру својих првих дечјих представа. Малишани који расту у Америци показали су велики ентузијазам и понос што играју комад на српском језику.
Премијера представе „Ко се последњи смеје“ у сали Културног центра Никола Тесла у чикашком насељу Лајон, код Српске православне цркве Светог Николе, окупила је велики број гледалаца.
У представи, која се дешава у Чикагу, група деце, желећи да се докаже пред новом учитељицом, преписује одговоре на тесту за које се испостави да су погрешни и само једно од њих све успе.
Уз догађаје из савременог живота помињу се и знамените личности из српске историје.
Један од глумаца на сцени каже: „У свако доба дана и ноћи знам које је вештачко језеро највише, које године се српска застава вијорила на Белој кући.“
„Драго ми је што се кроз представу провлачи српска историја, много историјских чињеница су научили“, каже редитељ Игор Обрадовић, а ауторка Силвија Оташевић додаје:
„Мислим да је интересантно за децу да знају да Никола Тесла, када је био болестан читао је Марка Твена и касније га упознао.“
Хиљадама километара од отаџбине изводи се представа на српском језику, што коментарише генерални конзул Босне и Херцеговине у Чикагу Татјана Телић.
„Мислим да је то био највећи изазов за децу. Уосталом, то су деца која су углавном рођена у Америци“, каже Телић.
Катја Телић додаје: „Имала сам доста текста, али је на крају испало врло лако и све сам научила.“
Лара Мићовић каже да је рођена у Америци, у Чикагу, а српски добро говори јер долази у Србију.
Отац Немања Тешић, старешина храма, каже да је веома срећан јер су људи окренути култури и нечему што чува вредности и наш идентитет, а пре свега наш језик.
Др Љиљана Свјетлица каже: „Сматрам да је једна од добрих терапија за нашу децу да се подстакну, како у наступу, тако и у погледу српског језика уопште, да се ослободе, да га проговоре“, каже др Љиљана Свјетлица.
Успех ове представе показује да уз добру вољу и жељу није проблем неговати српску културу и језик у Америци, хиљадама километара далеко од Србије.
