Dok se Beograd sprema za veliku smotru knjige, u Torontu, u Galeriji Srpske nacionalne akademije, potom u crkvi Svetog Save u Riveru, profesori Miloš Ković i Branimir Nešić govorili su o temama o kojima pišu i autori izdanja Katene mundi.
O srpskom pamćenju, kulturi,, obrascima oko kojih se sažima nacionalni identitet… Kad se pomene svetosavlje, kultovi kosovskog sabiranja, pa čak i Vuk i Dosijtej, stižu etikete o srpskom nacionalizmu.
„Potrebno je da imamo kulturni obrazac. Da bi se nešto negiralo, to mora da postoji. Da bismo imali mlade umetnike koji bi negirali taj srpski nacionalizam, srpski identitet, to moramo da uspostavimo. Šta znači srpski kulturni obrazac? Samo to, ništa drugo. Ovako ne znamo šta se napada“, kaže profesor Miloš Ković.
Ovo gostovanje organizovao je dr Radoman Baturan, urednik književnog časopisa Ljudi govore, a publika je na završetku večeri strpsljivo čekala na potpise, i da kupi novi tom Katene mundi. Pre toga su imali brojna pitanja za goste, a na pitanje RTS-a zašto su se odlučili da pre beogradskog sajma knjiga, svoja izdanja predstave u gradu udaljenom 11 000 kilometara, profesor Nešić ima objašnjenje.
„Srbi u Vankuveru su mi objasnili da je Srba u ovom gradu pre desetak godina bilo oko 1000, a sada ih ima 7000. Srbi sa prostora Balkana se i dalje, na žalost, iseljavaju i dolaze ovde na prostore Kanade. I naravno, da su njihova prva pitanja kakva je situacija u Srbiji sa jedne strane, a sa druge pokušavamo da napravimo neke planove i dogovore kako da se nacionalni identitet srba u rasejanju sačuva i očuva“, kaže profesor Nešić.
Za kanadske prilike, gde se i slave organizuju vikendom, a ne u danu kad kalendar kaže, moralo je da bude nešto značajno, pa da se u sred sedmice napuni sala. Katena mundi je to uradila u Torontu.
