U Berlinu je u sredu uveče održan prijem koji je ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević organizovao u čast posete predsednika Srbije Borisa Tadića i 40-godišnjice od potpisivanja međudržavnog sporazuma između SFR Jugoslavije i SR Nemačke o zapošljavanju naših ljudi u ovoj zemlji.
Prijem je održan u zgradi Komerc banke, uz samu Brandenburšku kapiju. Veliki broj naših ljudi iz cele Nemačke stigao je na ovaj susret sa Borisom Tadićem koji je tog dana obavio seriju veoma značajnih razgovora sa kompletnim državnim vrhom Nemačke. Pošto je prethodno posetio jedan od razreda naše Dopunske škole na maternjem jeziku i družio se sa mališanima (opširniju reportažu objavićemo u sutrašnjem broju našeg lista), predsednik Srbije je stigao na prijem i održao kratku besedu o Srbima u Nemačkoj i njihovim vezama sa otadžbinom.
U svom obraćanju Tadić je posebno naglasio da su stranci u Nemačkoj svojom marljivošću, spretnošću i znanjem doprinosili ekonomskom rastu, koji je kasnije ocenjen kao „privredno čudo“, ali da su pri tom mnogi od njih proveli ceo svoj radni vek u ovoj zemlji.
Brojni važni gosti
Na ulazu su goste dočekivali ambasador Ognjen Pribićević i vojni izaslanik, pukovnik Srđan Planić sa suprugama. Među prisutnima je bilo i dosta Nemaca, a među našim ljudima zapazili smo brojne poslovne ljude (Nikola Stanković iz Frankfurta, Dejan Ilić iz Minhena, Milan i Matija ćorković, Dragan Mitrovski iz Berlina i mnogi drugi), lekari, glumac Gojko Mitić, sveštenici, predstavnici srpskih udruženja… Gužva oko predsednika je potrajala cele večeri jer su mnogi želeli da razmene neku reč sa njim i – naravno – da imaju fotografiju sa prvim čovekom Srbije.
Podsetio je i na poznatu misao švajcarskog pisca Maksa Friša „Tražili smo radnu snagu, a došli su nam ljudi“. Za radnicima su stizali članovi njihovih porodica, ovde su im se rađala deca, odrastala, išla u školu, učila zanate i naposletku postali ono što danas nazivamo drugom i trećom generacijom koja odavno ne boravi privremeno u ovoj zemlji.
Boris Tadić je povodom bilateralnog sporazuma o zapošljavanju radnika rekao da su njime bila regulisana osnovna socijalna i radna prava „gostujućih radnika“. – Mnogo je važnije da ova godišnjica bude povod da iz četiri decenije života naših zemljaka u Nemačkoj izvučemo pouke za vreme koje je pred nama – kazao je predsednik Srbije.
– Za mene su dve stvari posebno značajne: uspešna integracija i jake veze sa otadžbinom – rekao je on i objasnio da Srbija sa svoje strane iskreno podržava težnje zemlje domaćina da se unapredi integracija Srba koji ovde žive u nemačko društvo.
– Uspešna integracija znači da naši zemljaci ravnopravnije učestvuju u ovdašnjim društvenim kretanjima i procesima, doprinoseći na taj način većem ugledu svoje domovine i postajući pravi most između naših zemalja. To pretpostavlja da imaju jaku vezu sa svojom maticom, da su zainteresovani za ono što se zbiva u Srbiji i da učestvuju u pozitivnim promenama u našoj zemlji – naglasio je Tadić.
Dragocena veza
– Za Srbiju je njena dijaspora dragocena veza, ne samo sa Nemačkom, nego i sa drugim zemljama u kojima se nalaze naši ljudi. Utoliko više što Srbiju narednih godina očekuje veliki preobražaj na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, u kojoj naša dijaspora živi već decenijama i koja svojim iskustvima može da pruži značajan doprinos – kaže Tadić.
– Integracija nije i ne treba da bude pitanje koje se tiče samo zemlje domaćina, ocenio je predsednik Srbije rekavši dalje da se „ono tiče i Srbije, jer ukoliko se ne angažujemo dovoljno, ne može se izbeći prirodan proces asimilacije, što dovodi do labavih ili nikakvih veza sa maticom. Zato Srbija treba i mora da učini više“ – poručio je Tadić.
O svojoj poseti jednom času nastave na maternjem jeziku za srpsku decu u Berlinu, gost iz Beograda je rekao da je to oblast u kojoj je saradnja između dve zemlje neophodna.
– Srpski jezik i srpska kultura ne treba u Nemačkoj da budu prisutniji samo zato što ovde živi pola miliona naših zemljaka, već zato što su utkani u evropsku kulturu i zato što nas na to obavezuju viševekovne kulturne veze između Srba i Nemaca – zaključio je Tadić.
