Došlo je vreme da se nose maske. Ovako glasi parafrazirana rečenica Danijela Endrujsa, premijera Viktorije, izrečena u petak 10. jula, pošto je zabeleženo 288 novih slučajeva zaraženih korona virusom i jedan smrtni slučaj.
Tačnije, građanima Melburna i Mičel Šajra, koji su od srede u ponoć ponovo u karantinu, preporučeno je kada izlaze napolje, voze s taksijem ili gradskim prevozom, kada su u prodavnicama, a nisu u mogućnosti da održe rastojanje od 1,5 metra, da nose maske za lice.
Preporuka je stigla pošto je profesor Bret Satn, šef zdravstva Viktorije, rekao da su istraživanja objavljena poslednjih nedelja pokazala da maske mogu smanjiti prenos virusa za oko 60%. Do tog trenutka, građanima Australije je rečeno da maske nose samo ukoliko se ne osećaju dobro, a da u drugim prilikama nema potrebe da ih nose.
Međutim, nacionalni kabinet je nakon sastanka u petak usvojio revidirani zdravstveni savet o maskama. U određenim oblastima, koje su pogođene korona virusom, kao što je slučaj s delovima Viktorije, i kada nije moguće obezbediti rastojanje od 1,5 metar, trebalo bi nositi zaštitu, naglasio je premijer Australije Skot Morison.
Šta se promenilo?
Na konferenciji za novinare, 24. Aprila, premijer Australije je upozorio građane da ih nošenje maski neće zaštiti od korona virusa, i dodao da postoji samo jedan razlog zbog kojeg ne-zdravstveni radnici treba da nose maske – ako već imaju respiratornu infekciju.
Danas, prema njegovim rečima, “nošenje maske i nije tako loša preporuka”.
Početkom jula, ukupno 239 naučnika iz 32 države, uputilo je otvoreno pismo Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) sa tvrdnjama da se korona virus širi vazduhom i zahtevom da se promeni globalni stav.
Naime, SZO zastupa stav da se korona virus prvenstveno širi s osobe na osobu i to kapljičnim putem, iz nosa i usta zaražene osobe prilikom kijanja, kašljanja ili razgovvora, te da nema još dovoljno dokaza koji bi potkrepili tvrdnje pomenutih naučnika.
Čak i u svojoj najnovijoj ispravci o korona virusu, SZO navodi da je prenos zaraze putem vazduha moguć samo nakon medicinskih postupaka koji proizvode aerosoli ili kapljice manje od pet mikrona i da u tim situacijama ispravna ventilacija i N95 maske mogu da pomognu.
Kako se zaštititi?
SZO je početkom juna promenila stav o nošenju maski tokom pandemije. Osobe starije od 60 godina, kao i osobe s hroničnim bolestima, treba da nose medicinske maske, ako se nalaze u javnosti i nisu u mogućnosti da održe neophodno rastojanje. U ovim situacijama, ostali građani bi trebali da nose troslojnu masku od tkanine.
Premijer Endrjus je u petak naredio da se za građane obezbedi dva miliona maski za višekratnu upotrebu, s tim da se najrizičnijim grupama prvo obezbedi milion maski za jednokratnu upotrebu. Vlada još radi na tome kako će da distribuira maske, izjavio je Endrjus i dodao da će u međuvremenu i maske iz kućne radinosti ili šalovi dobro doći.
Profesor Saton je preporučio građanima Melburna da budu mudri i sami naprave maske za lice, umesto da ih kupuju.
Da li su maske štetne?
Nakon više od pola godine borbe s pandemijom svi su već mogli da zaključe da naučnici nemaju još odgovore na mnoga pitanja. Tako je Majkl Rajan, direktor SZO za vanredne situacije, krajem marta, a pre izmena preporuka SZO oko nošenja maski, izneo mišljenje da nošenje maski za lice, u slučaju njihovog nepravilnog korišćenja, može da nanese više štete nego koristi u borbi protiv zaraze.
Dugotrajno nošenje maski zaista može da iritira kožu lica. One moraju čvrsto da prijanjaju na lice, naročito u predelu nosa kako bi osigurale maksimalnu zaštitu. Što je maska čvršća, pritisak trenja je veći na kožu. Upravo zbog toga medicinske maske znaju da izazovu upalu koja dovodi do bola i infekcije. Zbog zaštitne prirode maske, vaš dah je zarobljen, stvarajući vlažno okruženje za kožu. Ako je moguće, pritisak maske oslobodite svaka dva sata, a čim se nađete na sigurnom, masku treba skinuti.
Ono što je najvažnije, maske ne skidate svaki čas, ne dodirivati ih rukama i ne prilagođavati, jer time dovodite sebe i vaše okruženje u rizik, savetuju stručnjaci.
Kako napravite masku?
Smernice SZO kažu da ljudi mogu da izrade troslojne maske koristeći unutrašnji sloj upijajućeg materijala, kao što su mešavina pamuka ili pamuk; srednji sloj treba da bude napravljen od netkanog materijala polipropilena ili pamuka; i spoljni sloj materijala koji ne upija, poput polipropilena, poliestera ili njihovih mešavina. Masku treba da nosi samo jedna osoba i treba da ih menja ako su zaprljane ili vlažne. Maske treba oprati na visokim temperaturama ili, ako nije dostupna topla voda, kuvati jedan minut.
Чланак Bolje sprečiti nego lečiti се појављује прво на Vesti online.
