Bol u vratu i ukočenost najčešće nastaju zbog lošeg držanja tela, nepravilnog položaja kičme i slabosti vratnih mišića. Iznenadni pokreti, preveliki napor i stres i nedostatak sna često igraju veliku ulogu u njihovom nastanku. Povlače se jačanjem vratnih mišića, vežbama istezanja i opuštanja, relaks masažom i fizioterapijom.
Osim ovih prolaznih tegoba, bol u vratu i druge tegobe nastaju i zbog mehaničkih iritacija i prirodnog starenja kičme. Kojim tempom će kičma stariti zavisi od genskih zapisa. Oni koji su dobili u nasleđe „srećnu“ kombinaciju gena sporije će stariti i manje bolovati. Da li će se nasledni potencijal očuvati ili će se brzo „potrošiti“, a stalne tegobe u vratu pojaviti već u 30. godini, zavisi i od niza spoljnih činilaca.
“ Verovatno je da kičmenjaci ne bi mogli da pokreću vrat da se priroda nije „dosetila“ i napravila diskuse, međupršljenske jastučiće. U njihovom središtu nalazi se vodenasta kuglica, koja omogućava da se vrat pokreće u različitim pravcima. Ova kuglica može da izdrži velika opterećenja zahvaljujući elastičnom omotaču sastavljenom od fibroznih prstenova. Pa ipak, i ovaj mali, ali značajan deo tela, ima granicu izdržljivosti. Ukoliko su mehaničke povrede vratnog dela kičme česte, nepovoljni uticaji na kuglici i prstenovima se nakupljaju. Neočekivano, u nekom trenutku, prsteni popuštaju, stvara se pukotina kroz koju izlaze delovi kuglice. Tada, zavisno od mesta oštećenja, počinju manje ili veće neurološke tegobe, ponekad i vrlo neprijatne “ kaže prof. dr Aco Jovičić, specijalista kliničke neurologije i neurofiziologije.
Pritisak na živce i arterije
Pojedine profesije ubrzavaju ili podstiču obolevanje vratnog dela kičme, objašnjava naš sagovornik. Od ove bolesti najviše boluju vozači, zbog naglog pomeranja vrata tokom vožnje, varioci, osobe koje rade pognute glave ili dugo rade za kompjuterom. Obolevanju vratnog dela kičme skloni su i sportisti, naročito fudbaleri zato što glavom udaraju loptu. Degenerativni procesi koji počinju još od rane mladosti i povrede mogu napraviti oštećenja na svim delovima vratne kičme. Ukoliko su oštećenja nastala u blizini mesta gde živci izlaze iz kičmene moždine, posledice će se ispoljiti bolom u vratu i potiljku, koji se može proširiti i na ramena i ruke, ili će se osetiti žarenje i trnjenje u tim regijama. Dugotrajnim pritiskom na korene živaca smanjuje se mišićna snaga i masa, a slabi i osećaj za dodir i druge senzacije iz spoljašnje sredine.
Oboleli delovi diskusa ili pršljena mogu da pritiskaju i arterije koje ishranjuju zadnje delove mozga, saznajemo od našeg sagovornika. Tada se u određenim položajima tela i pri izvođenju pokreta smanjuje cirkulacija krvi u glavi. Posledice su vrtoglavica, nestabilnost, povraćanje i glavobolja, pa i nagli pad bez gubitka svesti. Svi navedeni simptomi mogu biti prolazni, ili trajati satima, pa i danima. Budući da nastaju naglo i bez najave, ovi simptomi bude strah kod bolesnika koji dodatno smanjuje cirkulaciju krvi u moždanom stablu. Od navedenih tegoba najopasniji je nagli pad zbog mogućih povreda.
Ponekad oštećenja na vratnom delu kičme mogu suziti prostor u kičmenom kanalu i pritiskati kičmenu moždinu, saznajemo od našeg sagovornika. Pritisak iznad petog vratnog pršljena ispoljava se slabošću i grčenjem mišića ruku i nogu. Mišići su očuvani. Ako su promene nastale između petog i sedmog pršljena, osim slabosti, nastaje i propadanje mišićne mase. Takvi bolesnici „vuku“ noge, ruke su im mlitave, imaju teškoća sa pisanjem i obavljanjem drugih poslova. Mišići mogu oslabiti i na vratnom delu kičme. Tada je bolesnicima teško da drže glavu, osećaju napetost, tupe glavobolje i imaju osećaj praznine u glavi.
Kad se obratiti lekaru?
“ Na pojavu utrnulosti, bolova i ukočenosti vrata trebalo bi otići prvenstveno neurologu, koji će kliničkim pregledom utvrditi koji su dodatni pregledi potrebni. Ponekad su male tegobe izazvane velikim oštećenjima. Vizuelne metode su velika pomoć lekaru, ali je potrebno veliko znanje da bi se na osnovu njih postavila tačna dijagnoza. Kod manjih oštećenja vratnog dela kičme dovoljan je rendgenski snimak iz dva položaja. Ispitivanjem funkcije mišića i perifernih nerava neurofiziološkim pregledom, metodama elektromiografije i evociranim potencijalima, moguće je u potpunosti utvrditi vrstu, stepen i trajanje oštećenja i dati prognozu da li će bolest napredovati ili će se zaustaviti. Ukoliko postoje znaci pritiska na kičmenu moždinu pregled se obavlja i magnetnom rezonancom.
“ Lečenje se najčešće sastoji u uzimanju lekova za smanjenje bola i lokalnog zapaljenja. Bol u vratnom delu kičme ne bi trebalo smanjivati grejanjem ili hlađenjem. Za povećanje mišićne snage i smanjivanje zakočenosti primenjuje se i fizikalna terapija. Prema dosadašnjem iskustvu, kineziterapija, sastavljena od stručno odabranih vežbi, ultrazvučna i laseroterapija, korisne su i za lečenje promena na vratnom delu kičme i za ublažavanje njihovih posledica. Osim toga, ove metode su prijatne i nisu rizične. Samo kod određenih bolesnika preduzima se i hirurška intervencija, koja se poverava najiskusnijim lekarima.
Vratni deo kičme zahteva posebnu opreznost, naglašava dr Jovičić. Nestručnim pokretima diskus se može pomeriti prema kičmenoj moždini i napraviti velika, pa i trajna oštećenja.
