Na poziv srpske pravoslavne crkve mr Biljana S. Spasić, demograf iz Kragujevca i autor knjige „Zašto Srbi nestaju“, gostovaće ovog meseca u Nemačkoj, gde će za dijasporu biti organizovane promocije njenog dela. Gostovanja su zakazana u Bonu, Kelnu, Diseldorfu, Kaselu, Frankfurtu, Minhenu, Nirnbergu i Štutgartu, a prema rečima autorke, njena želja je da „obavesti Srbe u rasejanju da matica polako nestaje zbog bele kuge“.
Demografi u Srbiji iz godine u godinu beleže negativan prirodni priraštaj i zabrinuti su za sudbinu i opstanak nacije, s obzirom da se dečji plač sve manje čuje i da se mladi bračni parovi sve ređe odlučuju za drugo dete, dok je treći potomak u porodici postao prava retkost.
U 2002. godini u Srbiji je umrlo 102.785 osoba, a rođeno je 78.101 beba, što znači da je (zbog negativnog salda od preko 24.000) nestao jedan manji grad.
– Osnovno je pravo naroda sa niskim natalitetom i rastućim rizikom nestajanja da o tome bude na vreme obavešten. Bela kuga koja hara Srbijom opominje da naš narod može da doživi sudbinu civilizacija koje su nestale, poput Inka i Maja.
Majke kao heroine
Prema mišljenju autorke knjige „Zašto Srbi nestaju“, država i sve njene nadležne institucije morale bi da se suoče sa problemom. Kao prvo, trebalo bi odrediti pronatalitetnu politiku i iznaći načina kako da se mladi bračni parovi podstaknu na produžetak vrste.
– Društvo i mediji trebalo bi više da pišu o Srbiji kao „smežuranoj starici“, bez zadovoljavajućeg priraštaja i da od majki sa više dece stvaraju heroine, a ne da to čine od uspešnih javnih ličnosti – kaže ona.
Da nije negativnog prirodnog priraštaja u Srbiji bi danas živelo 27 miliona ljudi. Daleke 1840. godine bilo nas je 5,5 miliona, a danas nešto više od šest miliona – kaže mr Biljana S. Spasić.
Ona naglašava da ne treba zaboraviti da je u proteklih sto godina naša država preživela osam ratova, u kojima je izgubila oko 4,5 miliona stanovnika.
– Približno toliko ih je otišlo iz zemlje i novi život započelo u inostranstvu. Godišnje se u Srbiji obavi oko 300.000 abortusa, što znači da se svake godine ne rodi po jedna opština veličine Novog Sada, a četvrtina bračnih parova ne može da ima decu zbog steriliteta. S druge strane, starosna struktura stanovništva nije povoljna, pa je u Beogradu prosek starosti 45 godina, u centralnoj Srbiji 40,9, a u Gadžinom Hanu čak 65 godina – objašnjava sagovornica „Vesti“.
