Fudbalska reprezentacija Srbije ostavila je iza sebe jednu od uspešnijih takmičarskih sezona. Nakon višegodišnjih loših rezultata, predvođeni novim selektorom Radomirom Antićem, Orlovi su završili godinu na prvom mestu u svojoj kvalifikacijskoj grupi za predstojeće SP, zadržavši tako realne šanse da iduće godine i otputuju u Južnu Afriku i budu jedan od 32 učesnika završnog finalnog turnira.
Jedan od standardnih igrača u ovom periodu bio je Antonio Rukavina, bivši kapiten Partizana a od januara 2008.godine igrač Borusije iz Dortmunda. Inače, kao rođeni Beograđanin, Rukavina je igračku karijeru započeo u FK Bežanija da bi dobre igre zapazili u Partizanu i doveli ga u zimu 2007.godine u Humsku br.1.
Odlična izdanja u dresu Partizana primećena su širom Evrope a najjbrži i najjkonkretniji su prošle godine bili Nemci. Ponudu od 3 miliona evra za prelazak Rukavine u Dortmund prihvatili su i Partizan i Rukavina pa je 24-godišnji reprezentativac Srbije svoju karijeru nastavio u nemačkoj Bundesligi.
U razgovoru za Nedeljni Telegraf osvrnuo se na svoju prvu gastarbajtersku fudbalsku godinu, kako protiče navikavanje na život u novoj sredini kao i na poslednje uspehe reprezentacije.
Od januara 2008.godine si igrač Borusije iz Dortmunda. Jesi se navikao na novu sredinu, savladao jezik?
– Šta znam, mogu reći da jesam. Mislim, lako se navići na nešto što je dobro u odnosu na nešto što ne valja tako da mi i nije bio neki problem da se adaptiram na novu sredinu. Što se tiče nemačkog jezika, onako- znam da se sporazumem.
Dortmund je u odnosu na Beograd i dosta manji grad. Kako koristiš slobodno vreme, gde izlaziš?
– Jeste, to je možda jedina negativna strana mog boravka ovde. Kako sam rođeni Beograđanin, nedostaje mi ta brzina kojom se živi u Beogradu. Ovde je mirno, svi su okrenuti samo sebi i svojoj porodici i još uvek pokušavam da se naviknem na taj stil života. Što se tiče izlazaka, na prvom mestu je fudbal tako da se i nema vremena za provod.
Došao si u jednu od najjačih evropskih fudbalskih liga. Kakvi su generalni dojmovi o Bundesligi?
– Ovo mi je prva destinacija u kojoj igram u inostranstvu tako da ne znam kako je to u Italiji ili Engleskoj ali ovde se sve bazira na fizičkoj pripremljenosti igrača. Onaj ko se bolje fizički pripremio taj i ima šanse da napravi nešto. Šest meseci se igra u strahovitom ritmu, moraš biti spreman konstantno igrati sreda-nedelja a to je jedino moguće ako si fizički spreman izdržati sve te napore.
Nemački stadioni su , sa prosekom od 25.000 gledalaca po utakmici, najjposećeniji u Evropi. Velika razlika u odnosu na srpski fudbal…
– Svakako. Bilo da igramo s Bajernom ili poslednjim na tabeli Kotbusom, stadioni su uvek puni. Posebno me oduševilo to što se ovde na utakmice dolazi porodično, ima dosta žena i dece i to je zaista fanatastično. Ljudi dolaze ovde gledati fudbal prevashodno zato što uživaju u samoj igri a ne da bi pravili gluposti na stadionu.
Poznato je da su navijači Dortmunda medju najjfanatičnijim u Nemačkoj. Kakav odnos imaš sa njima?
-Lično mislim da, pored navijača Liverpula, Borusija ima najjvernije navijače u Evropi. Stadion je za svaku utakmicu potpuno rasprodat sa fenomenalnom atmosferom koju stvore navijači. Bilo je na početku malo nervoze s moje strane kako ću biti primljen od njih ali već sada mogu da kažem da se super osećam i da dobijam podršku sa tribina koja puno znači.
Pre dolaska u Nemačku imao si ponudu od još dva velika evropska kluba, Fejenorda i Porta. Šta je presudilo da se ipak odlučiš za Borusiju?
– Mislim da bi 80 procenata igrača na mom mestu isto izabralo Borusiju. Klub ima veliku tradiciju, osvajač je Lige Šampiona i jedan je od najvećih evropskih klubova. I, naravno, ima fenomenalne navijače.
Da li je i finansijski momenat presudio da dođeš u Nemačku?
– Ne. Imao sam identičnu ponudu u cent i od holandskog ligaša Fejenorda ali je presudila veličina kluba da se ipak odlučim za Dortmund. U svakom slučaju, nisam se pokajao.
Jesi li zadovoljan svojim igrama i igrama Borusije u jesenjem delu šampionata? Naime, na zimsku pauzu ste otišli zauzevši vrlo dobro šesto mesto na tabeli.
– Novi trener Jirgen Klop nam je povratio samopuzdanje, igramo odličnu odbranu i primamo vrlo malo golova tako da sam izuzetno zadovoljan kako smo odigrali jesenji deo šampionata.
Nešto o reprezentaciji. Selekcija Srbije je trenutno prva na tabeli 7 kvalifikacione grupe za odlazak na SP u Južnoj Africi. Kako procenjuješ šanse da Srbija na kraju i stigne do završnice SP?
– Moram priznati da sam, kao i svi igrači, veliki optimista. I to ne samo zbog toga što smo pobedili nekoliko utakmica i što smo prvi na tabeli. Najjvažnije je da smo dobrim izdanjima vratili publiku na stadione, ljudi ponovo dolaze da gledaju naš nacionalni tim, bodre nas i to je vrlo važno za budućnost našeg fudbala.
Izgleda da je novi selektor Antić pronašao pravi način komunikacije sa igračima…
– Da, velike zasluge pripadaju Radomiru Antiću za dobre igre u poslednje vreme. Doneo je nešto novo i pokazao da se ozbiljnim radom mogu postići dobri rezultati. Svi igrači su izuzetno zadovoljni što se ipak na kraju odlučio da preuzme selektorsku poziciju i pokazalo se da je to bio pravi potez. Igramo dobro, imamo rezultate, publika je ponovo na tribinama i iskreno se nadam da ćemo na kraju kvalifikacija biti uspešni i stići do SP i Južne Afrike.
Tvoja generacija, koja je 2007. godine postala viceprvakom Evrope u omladinskoj konkurenciji, lagano ulazi i u seniorski tim. Možete li, u dogledno vreme, izbaciti i A tim Srbije u sam vrh evropskog fudbala?
-Velika je razlika u takmičenju u omladinskim i seniorskim selekcijama ali zašto da ne. Trenutno smo 34 selekcija sveta i dugačak je put do deset najboljih ali sve je moguće. Možda za neku godinu kada budemo iskusniji a do tada nam je neophodna pomoć starijih igrača da nastavimo sa dobrim igrama koje pružamo u poslednje vreme.
Imaš ugovor sa Borusijom do 2012. Kakvi su planovi za budućnost? Ima li već razmišljanja o promeni sredine, odlazak u Španiju, Englesku…Gde bi voleo da se okušaš?
– Od malih nogu želja mi je bila da igram u Španiji i nisam mogao ni zamisliti da ću nekada igrati fudbal u Nemačkoj ali eto desilo se. Šta znam, imam ugovor do 2012 sa Dortmundom i trenutno ne razmišljam o promeni sredine ali nikad se ne zna. Ako se pojavi neki klub koji bi ponudio bolje finansijske uslove, zašto da ne. U svakom slučaju, ako bi se to desilo, o tome bi odlučivao prevashodno moj sadašnji klub a ne ja.
Za kraj, otkud ime Antonio? Svakako neobično za naše podneblje…
– Jeste. Dobio sam ime po svojoj baki koja se zvala Antonija i pomalo je neobično za naše krajeve. Podseća na Španiju i možda i odatle moja želja da jednog dana igram fudbal baš tamo (smeh). Ko zna, možda i bude tako jednog dana.
