Zašto se nakon toliko godina ponovo pokreće pitanje procesuiranja ratnih zločina u Vukovaru? Kakvi su po vašem mišljenju motivi u pozadini?
– Pitanje da li se država dovoljno bavi borbom protiv kriminala i procesuiranjem kaznenih dela svih vrsta je potpuno legitimno postavljati. Mogu da shvatim da ljudi u Vukovaru osećaju da broj onih koji su procesuirani, a odgovorni su za ratne zločine nije dovoljan. Međutim, razloge za ovakvu reakciju ne mogu da vidim kao brigu za funkcionisanje države. Mislim da je u stvari u pitanju jedan od oblika desnog udara na Plenkovića i vrh HDZ-a. Naime, očigledno je da na političkoj sceni dolazi do nekih promena. Levica i liberalne stranke su, vidljivo je, u određenoj defanzivi, u jednoj krizi, a premijer Plenković pokušava da HDZ pozicionira kao jednu modernu centristički orijentisanu stranku koja bi se rešila balasta ekstremne nacionalističke desnice i svega onoga što je, pogotovo za vreme Tomislava Karamarka, u HDZ-u stvoreno. Ta ekstremna desnica unutar HDZ-a, u sprezi sa onom van njega, pokušava da pronađe neki motiv za rušenje Plenkovića i onda su ga našli u ovome i sasvim neprimereno odredili da će napraviti nekakve demonstracije i nekakav javni pritisak premda se problemi na taj način ne rešavaju, nego na jedan mnogo složeniji način, odnosno kroz institucije.
Očigledno smatrate da se galamom i pritiscima ovakvi problemi ne mogu rešavati?
– Naravno. Apsolutno sam siguran da gradonačelnik Vukovara Penava, a onda i Josić i ova ekipa oko njega uopšte ne znaju ništa o tome ko je procesuiran, koje istrage se vode, koje dokaze imaju ili nemaju u državnom tužilaštvu. Oni ne raspolažu tim podacima i uvek lako možete zapaliti ljude kada kažete da se nedovoljno procesuiraju kaznena dela ratnog zločina. Ja mogu da kažem upravo obrnuto. Jedino što se sistematski i kontinuirano provodi na tom polju, koliko ja znam i iz moje perspektive, je u pravilu procesuiranje nad osobama srpske narodnosti, a ne prema Hrvatima. Hrvati su na optuženičkoj klupi samo u retkim izuzecima i to samo onda kada su zločini koje su oni počinili izašli u javnost ili kao posledica suđenja u Hagu. Evo samo jedan primer. Svi znamo da su Gotovina i Markač u Hagu oslobođeni za zločine počinjene u Oluji. Međutim, Hag je apsolutno jasno napisao da su i tokom i nakon Oluje počinjeni veliki i brojni zločini, ali da u tome ne postoji odgovornost pomenutog dvojca. Neko je na nižim nivoima ipak odgovoran. Međutim, nakon oslobađajuće presude za zločine koji su bili predmet suđenja Gotovini i Markaču nije pokrenut niti jedan postupak. Prema tome, situacija je apsolutno suprotna, međutim, ovde su motivi pre svega politički pa onda ni razlozi nisu bitni.
Branitelji su promovisani u nadklasu
Kako onda gledati na sve ovo što se sada događa?
– Ja na sve to gledam na jedan drugačiji način nego što to čini veći deo javnosti. Nemam problem s tim što će neko sazvati demonstracije protiv bilo čega. Legitimno je demonstrirati i protiv korupcije i u korist borbe protiv ratnih zločina i slično. Problem nije u tome, nego u činjenici da su branitelji u našem društvu dobili jedan povlašteni status, što su se oni izdigli u jednu nadklasu pa sada imamo situaciju da kad oni kažu da idu u protest onda se trese vaga, onda im ministri idu na noge ne bi li ih privoleli da od toga odustanu. Sve je to patentirano još za vreme Josipovića i Milanovića sa onim šatorom u Savskoj, sa plinskim bocama i jurišem na policijski kordon ispred Vlade na Markovom trgu. Sad se to isto pokušava ponoviti.
Ko je od njih stvorio povlaštenu klasu?
– Upravo HDZ. Ne samo da su određenim zakonima sasvim precizno i jasno utvrdili da branitelji imaju značajne prednosti pred drugim stanovnicima Hrvatske već i ceo politički diskurs pa i onaj istorijski, koji deca uče u školama, stvara od branitelja ono što je Jugoslavija stvarala od boraca NOR-a. Isti je to šablon. Jugoslavija je skovana u NOR-u i socijalističkoj revoluciji, pa su borci NOR-a bili čuvari Jugoslavije. Hrvatska je stvorena u odbrambenom ratu, a on je opet temelj Hrvatske koju su stvorili branitelji. U istu ravan sa ustavom stavljaju se vrednosti domovinskog rata, ma šta to bilo i iako to niko još nije definisao. Dakle, ako ste vi nešto stvorili onda ste vi i vlasnik toga pa bilo to i javno dobro kao što je država, i onda imate i više moći i više prava i time je vaša pozicija neupitna. Dakle, branitelji su postali natklasa, a branitelj zanimanje i to postaje poseban pojam pa kada oni nešto traže onda se političari tresu. Oni traže da Bajaga ne peva i on ne peva, traže da nema ćiriličnih tabli u Vukovaru i one su skinute, traže da nema ojkanja u Petrinji, nema ojkanja i td. Kada mi neko ove, 2018. godine, kaže da je on branitelj meni to, blago rečeno, izgleda čudno. Možda je on umirovljenik, vodoinstalater, poljoprivrednik, slikar, umetnik, ali nije branitelj. To je bio četiri godine između 1991. i 1995. i više nije. Kada neko, nakon toliko godina, sebe obeležava kao branitelja onda znači da on smatra da taj pojam i dalje egzistira i da on kao branitelj funkcioniše u ovom društvu i da sledom toga ima neka posebna prava. A od koga nas zaboga brani sada kada više nema rata? Naravno, ovde ne mislim na obično članstvo nego na vođstva pojedinih braniteljskih udruga.
Nisu li njihovi zahtevi u velikoj meri već ispunjeni?
– HDZ ih je kupovao i u materijalnom smislu svi njihovi zahtevi su ispunjeni. To je za Hrvatsku jedno veliko materijalno opterećenje i dobili su i više nego što je bilo normalno očekivati za društvo naše ekonomske snage, ali dobro. Država im je to dala i ja tu nemam velikih primedbi, ali mi jako smeta što se od njih pravi nešto kao što su čuvari revolucije u Iranu, odnosno ljude koji su dužni da brinu da Hrvatska ne skrene sa pravoga puta i koji, kada zagrme, političari ispunjavaju svaku njihovu želju. Oni nisu politički faktor i ne treba im davati poziciju u društvu koju oni nemaju. To je glavni problem.
Bojazan da će doći do konstruisanja optužnica protiv Srba vrlo je opravdana
I Penavu su pokušali da razuvere. Prezentovani su mu podaci o procesima, međutim, on je rekao da ga to nije impresioniralo i čak je najavio i novi protest godinu dana nakon ovoga koji još nije ni održan.
– Naravno, kada njemu ti podaci i nisu važni. Njemu je bitno ostvarivanje političkih ciljeva, a on verovatno i nije glavni igrač u svemu tome nego postoje igrači koji to rade iz sene. Istakao bih nešto što je jako opasno. Ako se u kaznene postupke ide pod pritiskom jedne natklase, koja je narasla u Hrvatskoj, onda će političari, kako bi im se dodvorili, krenuti u sudske progone sa ili bez dokaza. Ovo je sad pritisak prema policiji i državnom tužilaštvu, a po lančanoj reakciji to se dalje prenosi na sudove. I sudije su ljudi, obični građani, i pod takvim pritiskom teško im je da rade. To može dovesti u pitanje funkcionisanje pravne države i pravne sigurnosti što sigurno nije dobro, jer takve aktivnosti Hrvatsku kao pravnu državu ruše, a ne pomažu joj u izgradnji institucija pravne države. Vrlo je opravdana bojazan da će doći do konstruisanja optužnica protiv Srba, jer evo, otkako je Penava najavio taj protest gotovo svaki dan se objavljuju članci da je neko optužen, da je neko uhapšen, da je protiv nekog otvorena istraga i to sve protiv lica srpske narodnosti. To je toliko napadno i vidimo da se intenzivno proizvode postupci kako bi se Penavi dokazalo da nije u pravu.
U Vukovaru su ubijani i Srbi. Imate li utisak iz svega rečenog da je ovaj protest usmeren i na kažnjavanje zločinaca iz redova većinskog naroda?
– Apsolutno ne! Da su oni to postavili drugačije, da su rekli da žele da zločinci i sa jedne i sa druge strane odgovaraju, da ne žele da žive u istom gradu sa onima koji su činili zločine, bili oni Srbi ili Hrvati, ja bih to poštovao. Ovo je usmereno samo u jednom pravcu, u onom drugom procesuiranja nema, a mi jako dobro znamo da je u Vukovaru i pre početka otvorenih sukoba bilo likvidacija viđenijih Srba i da za te likvidacije više-manje niko i ne pita.
Braniteljima ne treba podilaziti
Kako bi po vašem mišljenju vlada trebala da reaguje na ovakve stvari? Ima li ona uopšte snagu da iz svega ovoga izađe nepovređena?
– Po meni, reakcija na sve ovo ne bi trebala da bude nikakva. Trebalo bi ići u jednu političku akciju da se braniteljima da mesto koje im u ovom društvu zaista pripada. Ovo društvo funkcioniše na temelju Ustava, a član 1. Ustava Republike Hrvatske kaže da smo mi društvo jednakih i slobodnih ljudi, dok mi ovde imamo jednakije. Opet ponavljam, to su neki branitelji, nije to velika masa, većina ih i nema Bog zna kakve privilegije, već oni koji su koncentrisani u vođstvima tih braniteljskih udruga. To je jedna politička nomenklatura HDZ-a koji svake četiri godine zaposli otprilike 20.000 svojih članova i simpatizera. U toj političkoj klasi nalazi se vrh branitelja, vrh HDZ-a, što na lokalnom što na državnom nivou i ta klasa je povlaštena. Ako Vlada želi nešto da preduzme, onda bi trebala da napravi jednu reformu društva u kom bi svi ljudi bili jednaki i u kom bi branitelji bili zaslužni umirovljenici koji su Hrvatskoj pomogli da uspostavi vlast na celom svom području, ali koji se neće smatrati kao oni koji su je stvorili i koji bi njome trebali da vladaju. Ako im se i dalje bude podilazilo njihovi zahtevi biće sve veći i veći, a to bi demokratiju u Hrvatskoj veoma ugrozilo.
Srba u Hrvatskoj nema više od tri posto, kakva su onda Srbi opasnost za nju?
– Nikakva, ali nacionalisti u Hrvatskoj, kao i svugde u Evropi, moraju imati neprijatelja, moraju imati fokus na jednu grupaciju protiv koje se bore kako bi preko toga osvojili vlast i stekli dominaciju u društvu. Naravno da je Srba sada malo, ali kada ponestane Srba onda su tu mentalni Jugosloveni, komunjare i svi koji nisu dovoljno veliki Hrvati i katolici, a oni bi onda, kada dobiju vlast, određivali i kriterije ko to nije dovoljno velik Hrvat i katolik. Uvek će biti dovoljno neprijatelja da bi oni mogli delovati.
Kako komentarišete činjenicu da predsednica republike o ovom protestu još uvek nije iznela svoj stav?
– Vrlo jednostavno. Ona, po meni, i nema neku svoju politiku. Ona vodi jedan rijaliti šou u predsedničkom uredu u kom pokušava da se svidi svima. Kada ode u Argentinu onda govori o begu u slobodu ustaša koji su tamo bežali pacovskim kanalima. Kada ode u Izrael onda osuđuje fašizam. Dakle, od prilike do prilike, ona se pokušava svideti svakome, a kada je neki ozbiljan problem nje nema. Pored ovoga o čemu sada govorimo imamo i veći problem – Uljanik, a ja je nisam čuo da nešto konstruktivno pokušava da učini ili kaže o tome. Ona u tom svom rijalitiju pokušava svima da bude simpatična, zgodna, pokušava se svima svideti i dobiti novi mandat. Tu vam nema nikakve ozbiljne politike.
„Još uvek verujem da matica naroda neće glasati za profašističke i ekstremno nacionalističke elemente“
Može li ta ekstremna desnica da sruši vladu i da li je i koliko takav ishod za Hrvatsku demokratiju opasan?
– Plenković pokušava da manevriše i da se od njih odmakne i sve više se približava cenzusu i naravno na desnici se stvara prostor koji novi i stari desničari pokušavaju da osvoje. Sve je to legitimno dok ne pređe granicu koja bi ugrožavala demokratiju u Hrvatskoj.
Znam da niste baba Vanga, ali kakav epilog predviđate?
– Ništa posebno. Mislim da desnica u Hrvatskoj nema neku veliku perspektivu iako je naše društvo u značajnoj meri skrenulo u desno. Tu je sprega katoličke crkve i desnih snaga koje žele reviziju Drugog svetskog rata pa kada neko spomene Jasenovac i fašiste onda se odmah dodaje da se osuđuju svi totalitarni režimi premda i u tome postoji i te kakva razlika. Ideologija ustaštva je u svojoj osnovi bila zločinačka jer su oni hteli ukloniti određene narode, rase ili vere na način da ih ili rasele ili pobiju. Nikoga sa desnice nećete čuti da osudi ustaše, a da odmah zatim ne osudi i sve druge totalitarne režime. Na taj način se zločini ustaša relativizuju i cela Hrvatska je otišla u desno, ali ja još uvek verujem da matica naroda neće glasati za profašističke i ekstremno nacionalističke elemente.
Stalno se priča o nekoj ćutljivoj većini koja to posmatra, ali nije li to ćutanje opasno?
– U suštini jeste, ali s narodom je to tako. Ljudi se prilagode. Siguran sam da se velika većina naroda nije slagala ni sa socijalističkim sistemom, ali se niko nije ni bunio, čak su u pojedinim fazama bili i zadovoljni zbog industrijalizacije i sl. Za demokratiju je opasnije kada se izađe iz ravnoteže, a Hrvatska je u ovom trenutku u velikoj neravnoteži. Na levo-liberalnom krilu imamo marginalizovane male stranke i ni jednu dominantnu stranku. SDP se bavi sam sobom i rejting mu rapidno pada, a gledajući sve njegove frakcije ne vidim u njima nikoga ko bi mogao da ga izvuče iz tog gliba. Tu ravnotežu praktično održava Plenković koji zbog nedostatka levo-liberalnog bloka u očima desne populacije izgleda kao levo-liberalan političar iako on to u osnovi nije. Upravo to je problem što na političkoj sceni imamo samo jedno krilo političkog spektra.
The post Anto Nobilo: Sistematski i kontinuirano se procesuiraju jedino Srbi appeared first on srbi hr.
