**
ZLATNA KNJIGA • ČIKA ANDRA: ŽAPCI VRAPCI
Stihovi za decu
KAJSIJA U NOVOJ TOALETI
Rascvetala kajsija,
Pa se samo širi,
A tih vetrić aprilić
Od miline piri:
„Ala imaš, sekice,
Toaletu sjajnu!
Jesu l’ bile pčelice,
Da te vide bajnu?“
„Bile, bile, bracane,
Bile k’o i lane —
Od radosti sve su mi
Izljubile grane.
Rekle su mi: Divna je
Ova naša mala!
A ja sam im za to, znaš,
Puno meda dala.“
SLAVUJ I CVET
Na prašnome putu
Lež’o slomljen cvet,
Celog Božjeg dana
Gazio ga svet.
Doleteo slavuj,
Uz’o ga u kljun,
U hlad ga je metn’o
Pod zeleni žbun.
Cvet rekao: „Hvala,
Slavujčiću moj!“
Pa duh blagi tiho
Ispustio svoj.
A slavujak dušom
Slatkom kao med
Žalio beskrajno
Mladi cvetak bled.
PČELA I OBLAK
Pčelica se srdila,
Mutan oblak grdila:
„Ne volim te više
Zbog te tvoje kiše!“
Oblak rek’o: „Pčelice,
Da ti nije kišice
Ma ni cvetak tebi
Rascvet’o se ne bi!“
Kad to pčela doznade,
Ni svršit mu ne dade:
„Zar ti ne znaš, je li,
Šta je šala?“ veli.
KONCERTNA PROBA
Juče žabe kreketale,
A kad danas — one stale!
Čudilo se cveće:
„Što li, Bože, neće!“
„Hajde, hajde, opet, žabe!“
Gonile ih visibabe —
„Razvesel’te plažu!“
A one im kažu:
„Nije, znate, jošte doba!
Juče samo bila proba, —
Da vidimo samo,
Da li još što znamo.
Tek kada sunce sine bolje
I ogreje rit i polje,
Tek će onda, dame,
Da bude galame!“
BUMBARI I PČELE
Bumbari se sastali,
Pa na pčele napali:
„Kakav je to red,
Da ne date med!“
Pčele rekle: „Radite,
Pa se onda sladite!“
A oni u glas:
„To nije za nas!“
„E kad nije, gladnice,“
Rekle pčele radnice,
„Vi za uši put!
Med ne damo žut.“
KAD SE MIŠ NAPIJE
Naišao mišić Kepa
Na nekakvo vino,
Pa popio — i čitavi
Napravio kino.
Tretur’o se, pretur’o se
A sve brke suče,
Pošto-poto hteo da se
S mačorom potuče.
„Gde si, more, mačor Marko“,
Dig’o strašnu larmu,
„Gde si, rđo, da te noćas
Pojedem k’o sarmu?!“
I da mačak nije bio
Nekuda u šetnji,
Teško da bi ovoj ljutoj
Odoleo pretnji.
Pojeo bi tako njega
Ljutit mišić Kepa,
Da mu ni vrh vrha ne bi
Ostao od repa.
BORBA
Igrali se naši
Kine i Japana —
Japan bio Mika,
Kina bio Brana.
A za Šangaj opet
Izabrali Lutu,
Pa sve preko njega
Bitku bili ljutu.
I naravno, Šangaj
Najviše izvuk’o,
Iako se nije
Ni svađ’o ni tuk’o.
Izvuk’o i odmah
Izd’o „saopštenje:
„Nikad više neću
Biti utvrđenje!“
KONJ I MAGARAC
Hvalio se konj magarcu:
„Bolji sam no ti!
Ponosan sam, snažan, bujan,
Sve u meni vri!“
A magarčić pit’o, pola
Od divljinja nem:
„A jaše li tebe kogod,
Ako znati smem?“
„Jaše,“ rek’o konjic gordi,
„Jaše gazda moj;
Kad pojaše s mene samo
Lete krv i znoj!“
„E kada je tako,“ rek’o
Naš magarčić lep,
„Onda sav svoj ponos mačku
Obesi o rep!“
KOKINA PRETNJA
Kljucn’o pet’o kokicu,
Pa da se osveti,
Odletela na trešnju,
Pa odande preti:
„E, baš ću ti zainat,
Da pozobam, petle,
Sve zvezdice na trešnji
Kad noćas zasvetle!“
Ceo svet ti dotrč’o
Kad je čuo pretnju,
Čak i mali pačići
Prekinuli šetnju.
Samo pet’o rekao,
Stojeći na strani:
„Nema, more, zvezdica
Na trešnjevoj grani!
Zvezdice su visoko,
A koka je glupa,
Kad je dobro iskljucam
Prestaće da lupa!“
MODERNE MAČKA
Sve se danas izmenilo
Od pete do brade,
Čak i mačke naopačke
Počele da rade.
Eto ova naša nova
Lovi ti pečenje,
A ne miše kao staro
Dobro pokoljenje.
„Kakvi miši! kaže ova,
Izelica derna,
„To su jele stare mačke,
A ja sam moderna!“
LUDO ŽDREBE
Htelo jedno ždrebe
Da poleti malo,
Pa skočilo uvis
I, naravno, palo.
Rekli stari konji:
„Šta je tebi, ždrebe?
Ne letimo ni mi,
Akamoli bebe!
Zar ti, ludo, ne znaš
Da konj nije vila?
Što ne sediš mirno
Kada nemaš krila?“
LEPOTA PRAVDE
Klikće or’o sa planine
Ptici ukraj mora:
„Ništa lepše od visina
Mojih svetlih gora!“
A ptica mu odgovara:
„Visine su lepe,
Ali često, viti orle,
Za pravdu su slepe. …“
SVAKI NA SVOJ NAČIN
Sa ormana u salonu
Jedan cvetak sivi
Zapitao moljca koji
U knjigama živi:
„Zašto tol’ko voliš knjige,
Dušo moja mala?
Zbog mudrosti? Zbog lepote?
Zbog zbilje il’ šala?“
A moljac mu iz ormana,
Zlovoljan i hladan,
Jedva čujni glasom rek’o:
„Zato što sam gladan!“
FILOZOFIJA
Uzdahnuo Mikica
Pokraj bare sive:
„Jao, blago žabama!
Te znaju što žive!“
A kada mu tražili
Uzdah da razjasni,
Odmah im je rekao
Filozofić krasni:
„Žabe uši nemaju,
I kada ih tuku,
Ne mogu ih mamice
Za uši da vuku!“
DOBRE I RĐAVE STVARI
Hvalio se vetar cvetu:
„Jači sam od sunca!
Kad raspalim, ja obalim
I hrašće s vrhunca!“
A cvet rek’o: „Da u šteti
Mnogo ti si jači,
Al u dobru ni najmanje
Suncu ravan nisi!“
PTICE I RADIO
Pita oblak ptičice
Sa grančice žute,
Što su tako žalosne,
Što povazdan ćute?
A ptičice-dušice
Skromno i lagano
Kažu braci oblaku:
„Zbog radija, rano!
Tol’ko peva nesrećnik,
Tol’ko gradom dreči,
Pa nikako da i mi
Dođemo do reči!“
LIST NA PUTU
Igrao se vetar
Malenim listićem,
Nosio ga blago
Jesenjim putićem.
A listak se smej’o,
Zabavljao slavno,
Lepršao slatko
Kako nije davno.
Al’ umorni vetar
Kad se igre man’o,
List na crnu zemlju
Klonuo lagano.
I nemo zaćut’o …
Tužno mu je bilo
Kao tužnoj ptici
Kad izgubi krilo.
KOKA I NJENO JAJE
Snela koka jaje,
Pa ozgo sa grane
Kokotala da se
Čulo na sve strane.
Ljutila se plovka:
„Jao, jao, srama —
Ovolicno jaje,
A tol’ka galama!“
A kad koka sišla,
Zavrtela repom,
U jednome tonu
Ljubaznom i lepom
Rekla joj je: „Šta ćeš,
Poštovana gago —
Jeste da je malo,
Al je meni drago!“
IMA LI RUŽNIH LUTAKA?
Dve se seke posvađale
Zbog lutkice dve,
Svađale se ko je lepša
Od dve lutke te.
„Moja lutka“, kaže jedna,
„Bela je k’o krin!“ ―
„A moja je“, veli druga,
„Zlatna k’o jasmin!“
Jeste, jeste! Nije, nije!
Sav grad vrvi, vri ―
I sad, eto ― ne govore
Ima dana tri.
Tako one, a lutkice,
Mudre lutke te,
Mudro kažu: „Baš su lude
Ove seke dve!
Zar ne vide, Bog ih vid’o,
Što sav vidi svet,
Da smo obe lepe kao
Jedan isti cvet!
Da lutaka ružnih, k’o što
Svaki čovek zna,
Niti ima, nit je bilo
Otkad sunce sja!“
NAŠTO TRNJA NA SVETU?
Žalio se svet na trnje:
„Šta je bilo dragom Bogu,
Da i ovo zlo nam stvori,
Kad bez njega ljudi mogu?“
A vran gavran reko: „Nije!
Svet bez trnja i zla da je,
Čovečanstvo možda nikad
Ne bi znalo dobro šta je!“
ZEKINE MANE
„Ja najbolju dušu imam,“
Rekla zeka kuci,
„Pa ipak me ljudi gone
Kao divlji vuci!“
A kuca mu rekla: „Jeste,
Al kriv za to ti si,
Jer za pravo svoje nikad
Ni maknuo nisi.
Niti laješ niti grizeš,
Nit’ boj biješ ljuti,
A kada si slabić takav,
Ti trpi i ćuti!“
MUDRI VRAN I NAIVNI CVET
„Zašto kurjak jede jagnje?“
Pit’o vrana cvet,
„Je lu to pravda ili zakon
Koji drži svet?“
„Nit“ je pravda niti zakon
Svetu Bogom dan,
Nego zato što je jači!“
Rek’o mudri vran.
