Dogodilo se ono što je pre samo godinu dana izgledalo nezamislivo – litar benzina u SAD je dostigao cenu od jednog dolara, a ista količina dizel goriva na benzinskim pumpama vodeće svetske ekonomske sile bezmalo petinu više. Uz ovu sumornu konstataciju američki analitičari pokušavaju da odgonetnu da li je i koliko američka ekonomija „zabrazdila u recesiju“.
Vesti o rekordnim cenama goriva usledile su pošto je sirova nafta na svetskom tržištu dostigla cenu od 127,15 dolara za barel, a zatim je nastavila da raste. Američki Nacionalni panel udruženja za poslovnu ekonomiju, uprkos sadašnjoj tmurnoj situaciji u domaćoj ekonomiji, ipak optimistički predviđa da će se privredni rast u SAD tokom drugog polugođa uvećati prema godišnjoj stopi od dva odsto. Zabrinjavajuće, međutim, deluje najnovija analiza stručnjaka njujorške privatne istraživačke grupe Konferens bord, koji predviđaju slabiji ekonomski rast u SAD u narednih tri do šest meseci. Analiza Konferens borda, u stručnim krugovima nazvana „Indeks ključnih ekonomskih pokazatelja“, obuhvata vrednost akcija na vodećim berzama, kretanje nezaposlenosti i druge ključne privredne indikatore, uključujući i akcije federalne vlade i centralne banke koje nastoje da stimulišu nacionalnu privredu poreskim olakšicama i nižim kamatnim stopama.
Upozoravajući izveštaj Borda je, inače, objavljen pre nego što je američki predsednik DŽordž Buš, nakon konsultacija s ministrom finansija Henrijem Polsonom, još jednom novinarima u Beloj kući priznao da domaća privreda prolazi „kroz težak period“. Buš je tom prilikom pohvalno govorio o spremnosti Kongresa da usvoji zakone koje je njegova vlada ranije inicirala, s namerom da podstakne oporavak kreditnog i tržišta nekretnina, koje je od avgusta minule godine u velikoj krizi.
Gubitak radnih mesta
Američka privreda je u prva tri meseca ove godine izgubila više od 240.000 radnih mesta, a stopa nezaposlenosti uvećala se u aprilu na pet odsto, prema oko 4,6 procenata lani. Profesor Kolumbija univerziteta i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2006. godine Edmund Felps smatra da će se američka stopa nezaposlenosti zbog nižeg nivoa privredne aktivnosti tokom narednog perioda kretati u rasponu od pet do šest odsto.
U periodu osmogodišnje Bušove vladavine u američkoj industriji je izgubljeno oko tri miliona radnih mesta zbog seljenja proizvodnje u azijske zemlje, pretežno u Kinu, gde je radna snaga u proseku jeftinija tridesetak puta nego u SAD.
„Glas Amerike“ u komentaru o stanju zdravlja američke privrede tvrdi da je ekonomija SAD „ove godine bila blizu recesije, koju je izbegla, zabeleživši ekonomski rast od 0,6 odsto“. Nezavisni ekonomisti smatraju, međutim, da je „nategnuti“ privredni rast od 0,6 odsto, kakav je zabeležen i tokom poslednjeg kvartala 2007, suštinski dokaz da je američka ekonomija već dva uzastopna tromesečja u recesiji, iako zvaničnici u Vašingtonu izbegavaju da to otvoreno priznaju.
Žrtve hipotekarne krize
Koliko je teško hipotekarna kriza pogodila milione Amerikanaca govori i izjava ekonomiste Zoltana Pozara iz američke kompanije „Mudi ekonomi“, koji ukazuje da je u prvom kvartalu ove godine oko 8,5 miliona vlasnika kuća u SAD, ili približno 11 odsto od ukupnog broja, imalo hipotekarni dug koji je prevazilazo vrednost njihovih porodičnih domova. Isti ekonomista predviđa da će se broj takvih ljudi uvećati tokom naredne godine na više od 12 miliona, što je samo dodatna potvrda razornih posledica hipotekarne i kreditne krize u SAD.
Šef ekonomista Dojče banke sekjuritis u NJujorku Piter Huper, koji je ranije bio zvaničnik Uprave federalnih rezervi SAD (Fed), tvrdi da će se tekuća kriza neminovno odraziti i na budući rast američke privrede. Huper veruje da će se privredni rast u SAD, gledano dugoročnije, sniziti na dva do dva i po odsto godišnje, prema troprocetnom usponu koji je ostvaren u proteklih 15 godina.
– Cena rizičnog kapitala će verovatno biti značajno veća nego u vreme kreditnog „buma“ – ocenjuje Huper, čije mišljenje dele i mnogi drugi finansijski stručnjaci.
U aprilskom izveštaju Feda se navodi da je više od polovine finansijskih grupa koje odobravaju poslovne kredite korporacijama zaoštrilo uslove kreditiranja, što svakako nije dobra vest za biznismene. Banke i finansijske institucije širom sveta su, zbog globalne kreditne krize, od početka prošle godine pretrpele gubitke u vrednosti većoj od 340 milijardi dolara, tvrdi Dejvid Rubinštajn, predsednik privatne grupacije za trgovinu akcijama Karlajl.
Kada se svede konačan bilans tekuće globalne kreditne krize, koja je u punom obimu buknula avgusta prošle godine, posle sloma drugorazrednog hipotekarnog tržišta u SAD, ukupni gubici finansijskih kompanija širom sveta mogli bi da se približe sumi od bilion dolara, procenili su prošlog meseca američki ekonomisti.
