Lavina loših vesti sa američkog finansijskog tržišta, od 9. avgusta 2007. godine do 16. marta 2008. godine, uzdrmala je iz temelja moderni globalni poredak. Finansijski zemljotres, čije posledice još nisu sasvim predvidljive, izazvao je avgusta prošle godine spektakularni krah američkog hipotekarnog tržišta. Do juče najača ekonomija sveta i njeni strani poslovni partneri suočili se tada sa prvim simptomima posrnulog, ali još žilavog privrednog džina.
činjenica da stotine hiljada Amerikanaca nisu u stanju da otplate pristigle rate rizičnih kredita za kuću, brutalno je razotkrila niz povezanih a naizgled disparatnih (nespojivih) fenomena modernog finansijskog poretka.
Naime, prošlogodišnje urušavanje američkog tržišta ukazalo je prvo na zabrinjavajući rast siromaštva u SAD. Odmah sa tim razotkrilo je i praksu dugogodišnjeg srljanja globalnog finansijskog sektora u naizgled nelogične kreditne rizike, kao i misterioznu, još neregulisanu mrežu kupoprodaje dugova, u koju su se zbog očekivanog profita uključile investicione banke SAD i dobrog dela ostatka sveta. Nezabeleženi talas plenidbe precenjenih kuća u varljivom vlasništvu osiromašenih Amerikanaca, pad poverenja potrošača u SAD u svoju kupovnu moć, porast tamošnje nezaposlenosti i inflacije, posustajanje privrednog rasta, saldo troškova preskupog rata u Iraku… nametnuli su u poslednjih sedam meseci od prošlog avgusta do danas imidž posrnulog ekonomskog džina.
Plejada američkih ekonomskih eksperata, od nobelovca Džozefa Stiglica do bivšeg guvernera Centralne banke SAD (poznate kao Federalna uprava rezervi ili skraćeno „Fed”) Alena Grinspena, turobno predskazuje da je SAD upala u najgoru ekonomsku krizu od Drugog svetskog rata ili, još gore, od vremena depresije tridesetih godina prošlog veka. Vrh američkog političkog establišmenta, sa predsednikom Džordžom Bušom na čelu i državnim sekretarom za finansije Henrijem Polsonom istovremeno uporno ističe da je ekonomija SAD žilava i da je tekuća kriza – izazvana krahom hipotekarnog tržišta – deo ritmičnih ciklusa razvoja i posustajanja, koja ima predvidivi kraj u sledeće dve-tri godine.
U međuvremenu, svetske berze sa neskrivenom nervozom već mesecima prate sve izveštaje o kursu američke ekonomije: međunarodni monetarni fond i OECD u poslednjim izveštajima otvoreno govore o klizanju američke privrede u recesiju posle kraha hipotekarnog tržišta u SAD i potonjeg kontinuiranog pada vrednosti američkog dolara, rekordnog skoka cena nafte i zlata na svetskom tržištu i talasa bankarskih bankrota širom sveta zbog gubitaka na urušenom tržištu stanogradnje u Americi.
U šumi košmarnih signala i turobnih dijagnoza o sudbini američke privrede, Centralna banka SAD odlučila je 16. marta da načini radikalni, istorijski rez u odnosu prema domaćem finansijskom tržištu. „Federalna uprava rezervi ima odgovornost državnog regulatora, ali i moralnu obavezu da, nakon kraha američkog hipotekarnog tržišta, pokuša da zaustavi mogući domino efekat po sve aktere”, istakao je Ben Bernanki, guverner Centralne banke SAD, saopštavajući odluku da će se „Fed” direktno i novčano angažovati na spasavanju investicione banke Bear Sterns od bankrota.
Takav upliv Centralne banke SAD u areni američkog finansijskog tržišta nije zabeležen od tridesetih godina prošlog veka. Intervencija Centralne banke SAD da nagovori rivalsku investicionu banku „Džej Pi Morgan” da preuzme deo poslovanja „Bear Sterns-a” koji se do guše zaglibio u dugovima na hipotekarnom tržištu SAD, i tako je spasi od basnoslovnog bankrota, zaprepastila je poklonike zakona slobodnog tržišta.
„U novijoj istoriji Amerike, Centralna banka SAD nikada se nije mešala u poslovanje aktera na finansijskom tržištu: intervencija Feda označava ulazak na klizav, nepoznati teren”, upozorio je „Volstrit džornal”. Sa druge strane Atlantika, Džozef Akerman, izvršni direktor Dojče banke, razumeo je intervenciju guvernera Centralne banke SAD: „Ne verujem više da tržište ima sposobnost samoisceljenja, sposobnost samoregulative.” Era ekonomskog liberalizma začetog sa vladavinom Ronalda Regana i Margaret Tačer je okončana: odrešene ruke tržišta danas nisu u stanju da organizuju ekonomiju, komentariše londonski „Fajnenšel tajms”. Intervencija Centralne banke SAD u slučaju spasavanja jedne investicione banke od kolapsa, finansijskom injekcijom od 29 milijardi dolara njenom kupcu, ostavila je duboki utisak na berze.
„Iako je Fed u slučaju Bear Sterns-a reagovao mimo ovlašćenja Kongresa, namera Centralne banke SAD da utiče na finansijsko tržište ukazuje na spremnost da se uhvati u koštac sa problemima na inovativan pa čak i provokativan način”, ističe agencija Blumberg. Vrednost dolara i američkih hartija od vrednosti poslednjih dana je u blagom porastu, prvi put od zlosrećnog kraha hipotekarnog tržišta prošlog avgusta. Početkom aprila guverner Centralne banke SAD Ben Bernanki svedočiće pred kongresnim komitetom za finansije o intervenciji u slučaju posrnule investicione banke.
Amerika je radikalnom intervencijom Centralne banke na domaćem bankarskom tržištu zasigurno otvorila novi horizont globalnog finansijskog poretka.
Sudbonosni krah američkog hipotekarnog tržišta
Nadmoćni status prve ekonomije sveta SAD počeo je zasigurno da se ljulja prošlog leta kada je na Volstritu objavljen krah američkog hipotekarnog tržišta. Igrajući na kartu da vrednost kuća u Americi nikada ne pada, bankari SAD početkom milenijuma razvili su sistem visokorizičnih kredita, poznatijih kao „sab-prajm” hipoteke koje investitorima donose značajne profite – ako poverenik jednog dana otplati kredit za stan. Osnovna karakteristika sab-prajm hipoteka jeste da se stambeni kredit nudi i odobrava bez velike provere imovinskog stanja tražioca.
Privučeni niskim početnim kamatama na „sab-prajm” kreditima, Amerikanci nižih staleža početkom milenijuma su sa neviđenom lakoćom dolazili do „ključa u ruke”. Avaj, siromašni i ponosni kućevlasnici obično nisu obraćali pažnju na sitna slova u kreditnim ugovorima, a upravo tamo, u jedva primetnim klauzulama, postavljena je kapisla današnjeg globalnog finansijskog potresa. Naime, da bi se osigurale od gubitaka, hipotekarne banke su američkim korisnicima kredita u slučaju neredovnog podmirivanja rata eksponencijalno uvećavale kamatu. Sa druge strane, američki zajmodavci su krenuli da hipotekarne kredite prepakuju u kompleksne finansijske aranžmane i preprodaju ih zainteresovanim investitorima širom sveta. Mnoštvo centralnih banaka širom sveta dugo nije imalo gotovo nikakav uvid u pravila kupoprodaje ovih kredita. Do danas niko pouzdano ne zna koliko je novca uvezano u propalu šemu rizičnih hipotekarnih kredita u SAD: eksperti spominju hiljade milijardi američkih dolara. Takođe, niko još pouzdano ne zna koliko je komercijalnih banaka i spekulativnih fondova širom sveta ulagalo u održanje urušenog američkog sna o sopstvenoj kući…
Dabogda imao, pa nemao”, kletva je koja je zadesila milione ovdašnjih građana. „Američki san”, da se stalno živi „bolje nego juče”, pretvorio se, naime, u košmar, gde se mnogi kućevlasnici i stanodavci strmoglavljuju u nesanjani status – „socijalnih slučajeva”.
Vodeća sila sveta uzdrmana je nezapamćenom krizom na tržištu kuća, hipoteka, kredita… Gotovo kao u basni o žabi koja se rasprsla u nastojanju da dostigne dimenzije vola, pukla je veza između mogućnosti i stvarnosti, obaveza i planova, a ponajviše među cenama čiji se odnos sveo na precenjenost i potcenjenost.
Šta se dogodilo, ukratko objašnjava ekonomista Kamran Afšar. Navodi primer: osoba koja je bez problema kupila kuću, sada banci duguje 250.000 dolara, a može da je proda za samo 180.000, tako da je primoran da je napusti, prepusti banci da joj nađe novog kupca.
Takvom naglom ispumpavanju prethodilo je – naglo napumpavanje zvano „patriotska potrošnja”, početo još 1996. a naročito pojačano posle terorističkih napada 11. septembra 2001. Za desetak leta, do 2006. godine, cene stanova su porasle za 124 odsto, da bi onda počele naglo da padaju, dok su mnogima, po ugovornim specifikacijama, rasle kamate na pozajmice uzetih za smeštaj domaćinstva, zakupaca…
Zaduženi više nisu mogli da otplaćuju, kreditori da naplaćuju. Kriza je zahvatila sve slojeve – od najnižih do svetskog berzanskog centra, njujorškog Volstrita, lančano uzdrmavši i druga međunarodna središta obrta kapitala.
Razlozi ovdašnjeg posrtanja su višestruki. Navodimo samo tri. Prvo, pozajmljivači su se „zaneli” u uverenju da će njihove prinadležnosti i cene kupljenih domova rasti tako da će uvek moći da na nabavljenom zarade ili bar da ga jednostavno otplaćuju. Drugo, banke su „šakom i kapom”, po sličnoj logici, davale zajmove ne vodeći računa o „kreditnoj istoriji” klijenata, tačnije o njihovoj realnoj mogućnosti da dobijeno vrate. Treće, američka privreda se približila recesiji koja je povećala iskušenja celog društva, a pogotovu odnos poverilaca i dužnika, sazdan na pretpostavci o „nezaustavljivom napretku”.
Vašingtonske vlasti, uzrujane i izbornim strastima, još nisu našle kompletan odgovor za novi izazov. Prve mere administracije bile su usmerene na stabilizaciju banaka. Zamereno im je da tako zanemaruju mase ojađenih pa tim Bele kuće upravo razrađuje plan za pomoć i naglo obeznađenim građanima.
Put rešavanja krize će biti poduži, kažu poznavaoci. Za upadanje u nju bili su otvoreni mnogi ulazi, dok se izlazi tek traže…
Smirivanje berze
Na berzanska zbivanja u regionu, pa i u Srbiji, znatno više od domaćih političkih potresa deluju globalna događanja, smatra generalni direktor Beogradske berze Gordana Dostanić, koja, u izjavi za naš list, podseća na to da su već mesecima sve berze u regionu na nizbrdici trpeći svojevrsni „cunami” s epicentrom u američkoj ekonomiji čiji talasi se prelivaju preko državnih granica.
Ulaskom stranih portfolio investitora – investicionih i penzionih fondova i srpsko tržište kapitala je postalo osetljivije za kretanja na svetskim tržištima. Stranci su nekoliko godina unazad dominirali na domaćem tržištu kapitala, tako da se njihovaprivremena investiciona hibernacija neminovno odražava na ponudu i tražnju, tim pre što je srpska berza plitka, a na njenom zvaničnom tržištu, Listingu A, promeću se akcije svega tri kompanije.
Uz to, na berzi se još čekaju akcije „blu čip” kompanija poput Telekoma, EPS-a, NIS-a, kao i raznolike državne hartije, poput municipalnih ili obveznica za popunu budžetske kase.
Valja podsetiti na činjenicu da su na vanberzanskom tržištu Beogradske berze isključivo preduzeća iz procesa privatizacije koja su tu dospela pod pritiskom Zakona o privatizaciji, podseća Dostanićeva.
Kriza vlade i parlamentarni izbori zakazani za 11. maj u drugi plan su bacili podelu besplatnih akcija i sem ranijih najava zvaničnika da bi krajem ove godine na berzi trebaloda se premijerno pojave akcije Telekoma nema nikakvih novijih vesti koje bi podstakle investitore da na vreme zauzmu „čeku” na tržištu pripremajući se za taj trenutak, kaže naša sagovornica.
Imajući u vidu činjenicu da očuvanje poverenja investitora ili njihovo povlačenje ima povratan uticaj na likvidnost tržišta, razvoj i negovanje tog poverenja trebalo bi da bude jedan od glavnih ciljeva države koja želi da razvija tržište kapitala i privlačenje svežeg novca za razvoj privrede.
Pozitivan je signal da se. uprkos smanjenom učešću u prometu, niko od postojećih stranih investitoranije potpuno povukao s tržišta, ali su mnogi „prepakovali” svoje portfelje, uključujući u većem procentu nego ranije obveznice stare štednje, na primer, one koje imaju prinos od šest do osam odsto na godinu.
Ne treba zaboraviti ni na činjenicu da je lane, u vreme kad je Srbija, isto kao sad, imala tehničku vladu, iz koje se tad povukao G 17, a pregovori sa EU bili prekinuti, berza najbolje stajala i da su se cene vinule u nebesa, poguravši indeks najlikvidnijih akcija uvis za maltene 100 procenata.
Pokazalo se da je to bio ekonomski neutemeljen rast zbog čega je od juna prošle godine krenula korekcija koja traje i danas.
Ipak, javno objavljivanje poslovnih rezultata kompanija kao da je unelo malo optimizma i uravnoteženijeg kretanja na tržištu, stabilizaciju indeksa, odnosno njihovu smanjenu fluktuaciju, a dovele su i do oporavka cena pojedinih hartija dobrih preduzeća, kaže Dostanićeva.
Po njenim rečima, to bi moglo da privuče postojeće investitore da više ulažu u takve hartije, ali je moguće i da neki veći investitori, koji su trenutno u posmatračkoj ulozi, nakon parlamentarnih izbora uđu na srpsko tržište kapitala.
