Glavni gubitnik političke krize na Kosovu je Zapad, koji je tako dugo odgajao i prihranjivao albansku elitu Kosova da nije ni primetio da su se njegovi štićenici oteli kontroli
Odluka Skupštine Kosova da smeni vladu Hašima Tačija (66 glasova za uz jedan protiv i dva uzdržana) predstavlja još jedan mada ne i poslednji čin u permanentnoj političkoj krizi, koja je zahvatila Kosovo krajem septembra. Naime, tada je ostavku podneo predsednik Fatmir Sejdiju, koji se na toj funkciji nalazio od februara 2006. godine. On je tako reagovao na odluku Ustavnog suda, koji je konstatovao da je obavljanjem funkcije predsednika i lidera Demokratske lige Kosova, koja je u to vreme činila vladajuću koaliciju, prekršen osnovni zakon. Zahtev su uputili Ustavnom sudu predstavnici sada već njihovog bivšeg koalicionog partnera Tačijeve Demokratske partije Kosova.
Konflikt dve vodeće političke snage u pokrajini sazrevao je tokom svih poslednjih meseci, pa nije ni čudo što su se kasniji događaji razvijali po principu lančane reakcije. Već 18. oktobra Demokratska liga Kosova objavila je da istupa iz vladajuće koalicije i bilo je jasno da će se predstojeći izbori – prvi posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine – pretvoriti u borbu svih protiv svih. Bivši koalicioni partneri, sada konkurenti, aktivno koriste čak i spoljnopolitičke adute. Pored ostalog, zamenik šefa Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi optužio je Demokratsku ligu Kosova da je njen ministar inostranih poslova Skender Hiseni iz nepoznatih razloga svesno blokirao 15 priznanja nezavisnosti Kosova“ od jula ove godine. Do ovog trenutka jednostrani akt Prištine priznala je 71 država, a za poslednjih pola godine to su učinile svega dve zemlje – Honduras i Kiribati.
Niz poslanika Skupštine Kosova iz partije Fatmira Sejdijua pokušalo je da maksimalno približi datum izbora. Oni su potpisali zahtev za izglasavanje nepoverenja Tačijevom kabinetu, koji su inicirali Alijansa za novo Kosovo i druge opozicione partije iako se formalno Demokratska liga Kosova distancirala od tog zahteva. Na kraju je prikupljeno potrebnih 40 potpisa – trećina od ukupnog broja poslanika (120). Sada je već jasno da će se, umesto 13. februara 2011. godine, vanredni parlamentarni izbori na Kosovu održati 12. decembra ove godine.
Alijansa za novo Kosovo je u obrazloženju svoje inicijative istakla da se rukovodi isključivo interesima građana“ jer je Kosovo ostalo bez institucija vlasti“. Mi treba da sprečimo dalje produbljivanje krize“, podvukao je jedan od njenih poslanika Ibrahim Makoli. Međutim, na današnjem Kosovu ni za koga nije tajna da opozicioni lideri nameravaju da iskoriste konflikt između dve vodeće albanske snage u pokrajini kako bi na talasu nezadovoljstva ojačali sopstvene pozicije. Socijalno-ekonomska kriza u pokrajini, koja se produbljuje sa nivoom nezaposlenosti od skoro 50 odsto, daje opoziciji dodatne adute.
NAPADI NA TAčIJA
Doduše, Alijansa za novo Kosovo izgleda sasvim umerenom u odnosu na druge snage koje se bore za vlast poput Alijanse za budućnost Kosova ili pokreta Samoopredelenje. Na čelu prve nalazi se bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj, protiv koga je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u junu 2010. godine ponovo pokrenuo optužnicu za ratne zločine protiv kosovskih Srba u vreme dok je bio terenski komandir Oslobodilačke vojske Kosova. Upravo Alijansa za budućnost Kosova tokom svih poslednjih meseci nezadrživo stiče popularnost na talasu kritike aktuelnih kosovskih vlasti. član njenog predsedništva Besnik Tahiri ovih dana je podvrgnuo Tačijev kabinet žestokoj kritici nazvavši ga sramotom za Kosovo“ optužujući ga da je međunarodna organizacija Transparensi internešnl u svom poslednjem izveštaju označila Kosovo kao najkorumpiraniju zemlju“ balkanskog regiona.
Što se tiče Samoopredelenja, na njegovom čelu je popularni omladinski lider Albin Kurti. Njegove pristalice redovno napadaju kancelarije međunarodnih predstavništava u Prištini zahtevajući hitni odlazak sa Kosova okupacionih snaga“, među kojima smatraju misiju UN i EU. Sam Kurti se identifikuje kao pristalica aktivnog nenasilnog otpora“, ali stalno optužuje međunarodne organizacije da su pretvorile Kosovo u svoj protektorat. Lider Samoopredelenja drži se i beskompromisnog stava po pitanju pregovora između Prištine i Beograda – na čijem započinjanju insistira EU. Prema izveštavanju prištinskog albanskog lista Zeri“, Albin Kurti je obelodanio podugačak spisak zahteva Srbiji i pre njihovog ispunjenja smatra apsurdnim“ bilo kakve pregovore sa Beogradom. U taj spisak uvršteno je priznavanje nezavisnosti Kosova, promena ustava Srbije (po kome je pokrajina Kosovo sastavni deo“ njene teritorije), izvinjenje za izvršene zločine“, izručenje ratnih zločinaca i predaja ostataka nestalih lica, povratak Prištini katastarskih knjiga i penzionih fondova, isplata kompenzacija za pričinjenu ratnu štetu“ i obustavljanje finansijske podrške kosovskim Srbima.. Dobro su poznati i pozivi Kurtija za održavanje dva referenduma u Albaniji i na Kosovu radi rešavanja opštealbanskih pitanja, u prvom redu u Makedoniji i na Istočnom Kosovu (kako albanski nacionalisti nazivaju opštine Južne Srbije sa mešovitim srpsko-albanskim življem – P.I.), zatim Crne Gore i Grčke“.
RADIKALNI FAVORITI
Prve izjave albanskih lidera Kosova koje su se čule po vrućim tragovima“ glasanja o nepoverenju svedoče o određenoj panici, koja je zahvatila lokalnu političku scenu. Vodeći prištinski albanski list Koha ditore“ piše da je Tačijeva vlada postala arhitekta sopstvenog pada. Nigde u svetu vlada ne svrgava samu sebe, tako što sama poziva na promene…To je moguće jedino na Kosovu“, ističe list. A list Ekspres“ konkretizuje scenarij, koji je napisao lider Demokratske partije Kosova: To je onaj put, koji je i hteo Hašim Tači“ jer je upravo premijer lično insistirao na glasanju o ostavci vlade“. Kao potvrdu takvog zaključka list navodi da su sami poslanici Demokratske partije Kosova glasali protiv sopstvene vlade u vreme dok su parlamentarci iz Demokratske lige Kosova“ i Alijanse za budućnost Kosova“ bojkotovali glasanje. Sam Tači je izjavio po vrućim tragovima“ da je glasanje članova parlamenta postalo glasanje za budućnost Kosova. To je odgovorna odluka, koja će označiti novi početak za državu Kosovo“.
U ovakvoj podeli nazire se i odgovor na glavno pitanje – koje su to tajne opruge političke krize, koja i dalje traje na Kosovu, i koje ciljeve prate njegovi glavni igrači. Glavna opruga – to je namera vodećih albanskih snaga pokrajine da pristupe promeni ovlašćenja vlasti i finansijskih sfera uticaja uključujući kriminalna tržišta. One to ne rade na osnovu na Zapadu nametnutih koalicija, već u okvirima za njih uobičajenijeg samostalnog delovanja svih protiv svih. Demokratska partija Kosova bori se za apsolutnu vlast. Takve ciljeve imaju i njeni glavni oponenti povećavajući rejting radikalnijim liderima Ramušu Haradinaju i Albinu Kurtiju. Prema raspoloživim informacijama, upravo je Kurti danas najpopularniji kosovski političar, i istovremeno najpoželjniji na onom del Zapada koji personifikuju NATO i EU. Prema tome, novi polčetak“ u kosovskoj politici, koji je obećao Hašim Tači, na delu će postati najnepredvidljiviji i potencijalno najopasniji za sve njegove aktere. Glavnog gubitnika možemo označiti već danas – to je Zapad, koji je tako dugo odgajao i prihranjivao albansku elitu Kosova da nije ni primetio da su se njegovi štićenici oteli kontroli.
