Veštačka inteligencija pomogla je naučnicima da razbiju šifru knjige koja je više od 400 godina ležala nepročitana duboko u arhivama Vatikanske biblioteke, pisana neobičnim simbolima.
Njene zagonetne stranice, prema tekstu izgrebanom sa unutrašnje strane korica, navodno su skrivale tajne lekove „za bolesti ljudskog tela“, piše BBC.
Takve metode lečenja tada su se držale u tajnosti jer su mogle da izazovu sumnju ili čak optužbe za veštičarenje.
Poznat kao Borgova šifra, rukopis od 408 stranica uglavnom je nerazumljiv, kodiran pomoću 34 neobična simbola, uz nekoliko rimskih slova i naslovnu stranu napisanu na arapskom jeziku.
Nije postojao poznat ključ koji bi otkrio šta je u njemu šifrovano. Neke stranice su, zbog starosti, i oštećene, što je dodatno otežavalo čitanje koda.
Međutim, uz pomoć mašinskog učenja, oblika veštačke inteligencije, istraživači su uspeli da razbiju šifru.
Simboli govore o neobičnim tretmanima lečenja
Istraživači su otkrili da je tekst prepun hiljada neobičnih tretmana, poput ispijanja nekoliko čaša kvalitetnog crnog vina ili fermentisanja muškatnog oraščića u testu radi lečenja dizenterije.
Porfesorka računarske lingvistike na Unvirzitetu u Stokholmu bila je deo tima koji je dešifrovao tekst.
„To je poput detektivskog posla, gde nas svaki simbol, obrazac i delimično rešenje mogu približiti nečijim tajnama i jednom izgubljenom istorijskom svetu“, kaže Beata Međeši.
Sada Međeši i njene kolege predvode napore da iskoriste moć veštačke inteligencije za dešifrovanje istorijskih šifara, što bi moglo da otključa pravo bogatstvo kodiranih informacija iz prošlosti koje su do sada bile nemoguće za razbijanje.
„To otvara uzbudljive mogućnosti za retke i nestandardne sisteme pisanja“, kaže Beata Međeši.
Prema nekim procenama, oko jedan odsto materijala koji se čuva u arhivama i bibliotekama širom sveta potpuno je ili delimično šifrovan. Neke od najstarijih poznatih šifara potiču još iz doba antičke Grčke i Rima.
Mrtvi jezici i loš rukopis otežavaju dešifrovanje
Zajedno, šifrovani istorijski dokumenti skrivaju diplomatske obaveštajne podatke, rituale tajnih društava, medicinska znanja, ljubavne veze ili svakodnevne pojedinosti koje su ljudi želeli da zadrže u tajnosti. Reč je o informacijama koje trenutno nedostaju u istorijskim narativima.
Istorijske šifre mogu biti relativno jednostavne.
Borgova šifra, na primer, koristi supstitucionu šifru, što znači da je svaki simbol zamenjen jednim rimskim slovom kako bi se prikrilo ono što je napisano.
Međutim, neke druge šifre mogu biti izuzetno teške za dešifrovanje.
U pojedinim slučajevima ne zna se čak ni na kom jeziku je izvorni, nešifrovani tekst bio napisan.
To može da zahteva ogroman posao, često zasnovan na metodi pokušaja i greške, kako bi se dešifrovao čak i mali deo teksta.
Veštačka inteligencija ubrzava proces
Veštačka inteligencija počinje da ubrzava ovaj proces.
Mišel Valdšpil, profesorka nemačke lingvistike na Univerzitetu u Oslu, i njene kolege nedavno su koristile internet platformu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji pod nazivom Transkribus kako bi transkribovale tajno pismo koje je plemić Zigismund Hojsner fon Vandersleben poslao švedskom velikom kancelaru Akselu Oksenšerni 1637. godine, na vrhuncu Tridesetogodišnjeg rata.
Postojeće platforme za transkripciju zasnovane na veštačkoj inteligenciji često imaju problema kada su rukopisi šifrovani neobičnim znakovima, poput izmišljenih simbola, astroloških oznaka ili brojeva zapisanih na neuobičajen način.
Međutim, Međeši, Valdšpil i njihove kolege razvijaju sopstveni alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji, koji bi trebalo da pretvara rukom pisane istorijske tekstove sa opskurnim simbolima ili pismima u dokumente čitljive za računare, u okviru međunarodnog projekta Deskript.
„Razvijamo prilagodljivije modele koji se obučavaju i testiraju na širokom spektru pisama, alfabeta i skupova simbola“, kaže Međeši.
Ponovno otvaranje „hladnih slučajeva“
Međeši i njen tim sada istražuju kako bi veštačka inteligencija mogla potpuno da preskoči fazu transkripcije, tako što bi direktno analizirala fotografije stranica i dešifrovala tajne poruke.
Nedavno su pokazali kako bi takav pristup mogao da funkcioniše kod jednostavnijih šifara, u kojima je svako slovo zamenjeno jednim simbolom.
Sistem su testirali na rukopisu od 105 stranica koji su već ranije dešifrovali, poznatom kao Kopijale šifra. Taj rukopis opisuje rituale, pravila i ideale jednog nemačkog tajnog društva iz 18. veka.
Kada su istraživači testirali svoj čet-bot na Borgovoj šifri, Međeši i njene kolege ustanovili su da je mogao da prevede i dešifruje odlomak od 500 simbola za nešto više od 29 minuta.
Sistem je čak ponudio i prevod na engleski jezik. Pored toga, dokumentovao je čitav postupak i objasnio zbog čega je dobijeno rešenje verovatno tačno.
„Veštačka inteligencija najviše pomaže kada su u pitanju obim posla, brzina, otkrivanje obrazaca i objedinjavanje različitih zadataka“, kaže Međeši.
Istraživači tvrde da bi takvi alati, zasnovani na veštačkoj inteligenciji, mogli da budu ključ za razbijanje istorijskih šifara koje do danas odolevaju pokušajima dešifrovanja.
