Naftnim tržištem pre više od šest decenija vladalo je „Sedam sestara“, najvećih i najmoćnijih naftnih kompanija koje su se u međuvremenu tranformisale u četiri – Rojal Dač Šel, Ekson Mobajl, BP i Ševron.
Kao odgovor, 1960. godine u Bagdadu osnovana je Organizacija zemalja proizvođača nafte – OPEC, čije su članice – osnivači bili Iran, Irak, Kuvajt, Saudijska Arabija i Venecuela.
Sedam godina posle Bagdadske konferencije, član postaje i emirat Abu Dabi, da bi Ujedinjeni Arapski Emirati potom decenijama držali poziciju trećeg najvećeg proizvođača u kartelu, dok su inače osmi najveći proizvođač nafte u svetu.
Danas, kada se članstvo UAE u OPEC formalno okončava, udeo kartela na globalnom naftnom tržištu po prvi put će pasti na ispod 30 odsto, dok „slobodan igrač“ dobija priliku da poveća proizvodnju i plasman svoje nafte bez ograničenja koje je organizacija nametala.
(ne)poznat plan
„Odluka ( o napuštanju OPEC) usledila je nakon sveobuhvatne revizije proizvodne politike UAE i njenih trenutnih i budućih kapaciteta, i zasnovana je na našem nacionalnom interesu i našoj posvećenosti efikasnom doprinosu u zadovoljavanju hitnih potreba tržišta“, stoji u zvaničnom saopštenju državnog vrha.
Profesor Petar Stanojević za beogradskog Fakulteta bezbednosti u analizi za Nedeljnik ocenjuje da motiv za izlazak iz kartela upravo može da bude namera da se bolje zaradi na sopstvenoj nafti, ali da je upravo to i najosetljiviji deo takvog poteza, čiji se detalji još ne naziru u potpunosti.
„UAE, oslobođeni od kvota OPEC, mogu relativno brzo da podignu proizvodnju, ali sve i da to učine, ipak ne mogu sami, sa dodatnih milion barela nafte dnevno, u značajnijoj meri uticati ni na globalno tržište nafte niti na kretanje cena na tom tržištu“, upozorava Stanojević.
snaga kartela
Problem je u tome što su cene, isplativost proizvodnje i uticaj na tržište teren na kome se OPEC ( i OPEC+) odavno dobro snalazi.
Stanojević podseća na dešavanja iz 2014. godine, kada je OPEC predvođen Saudijskom Arabijompreplavio tržište naftom toliko da je cena barela opala na 30 dolara.
Prema njegovim rečima, glavni motiv za takav potez bio je strateški obračun sa novom konkurencijom, jer su članice kartela htele da „uguše“ američke proizvođače nafte iz škriljaca.
„Ipak, taj plan se nije u potpunosti ostvario, pa su nakon godinu i po dana Rusi intervenisali sa porukom da je ‘dosta bilo takvog igranja’ i da je vreme da se usaglasi oko nove cene koja odgovara većini proizvođača nafte, što je i učinjeno“, objašnjava Stanojević.
Tada je osnovan OPEC+ kome pripadaju i Rusija, Kazahstan i Azerbejdžan.
mogu li uae da obore cene nafte?
Predsednik SAD Donald Tramp javno je podržao potez UAE, nazivajući ga sjajnim i ocenjujući da je predsednik Šeik Muhamed bin Zajed Al Nahjan veoma pametan jer „želi da ide svojim putem“.
Tramp veruje da će potez UAE pomoći u obaranju cena goriva koje su značajno porasle usled iranske blokade Ormuskog prolaza. Pri tome, kako piše New York Times, SAD razmatraju pružanje finansijske podrške Emiratima zbog štete koju su pretrpeli tokom sukoba na Bliskom istoku.
Ipak, profesor Stanojević upozorava na oprez jer podseća da UAE ne mogu sami da u tolikoj meri utiču na globalne cene nafte, jer njihov potvrđeni kapacitet od oko 3,2 miliona barela čak i uz potencijalno povećanje proizvodnje od milion barela dnevno nije dovoljno da izazove „cenovni rat“ i dovede do pojeftinjenja.
Naš sagovornik podseća i na „staru naftašku devizu“ da je bolje prodati manje nafte koja je skuplja, nego više koja je jeftinija, jer se radi o neobnovljivom resursu.
„Sečenje grane na kojoj sediš je otprilike poslednja stvar koju bi želeli da naprave“, ističe Stanojević, koji smatra da će Emirati, iako zvanično van kartela, verovatno morati da nastave neku vrstu koordinacije saOPEC-om kako ne bi potpuno obesmislili izlazak iz mone organizacije kako bi bolje zaradili na sopstvenim resursima.
