Prema najnovijoj makroekonomskoj analizi Rajfajzen banke, eskalacija sukoba na Bliskom istoku stvara nove rizike za domaću ekonomiju. s obzirom na to da je cena nafte na globalnim tržištima porasla na preko 100 dolara po barelu.
Zbog toga razrađuju moguće scenarije, pri čemu ističu da od toga koliko dugo će trajati sukob presudno zavisi i kakav će biti efekat energetske krize na globalnu i našu ekonomiju.
ukoliko rat potraje 4 nedelje…ili duže
U scenariju da sukob traje do četiri nedelje, analitičari Rajfajzen banke predviđaju da rast cena nafte ima privremen negativan efekat na rast inflacije i usporavanje industrijske proizvodnje.
Oni objašnjavaju da bi obim tog efekta bio umanjen, jer je Vlada već donela odluku o zabrani izvoza nafte i naftnih derivata marta i odluku o 20 odsto umanjenja akcize na naftne derivate.
Sa druge strane, u scenariju produženog trajanja sukoba, upozoravaju da je za očekivati da će doći do rasta inflacije, depresijacijskih pritisaka na dinar (koji će biti ublaženi deviznim intervencijama NBS) i značajnog pada industrije, osim ako se kupoprodajna transakcija MOL-a i NIS-a ne završi u prvom delu godine, što je za sada neizvesno.
šta će biti sa privrednim rastom?
Što se tiče BDP-a u drugom scenariju, očekuju dalje usporavanje, jer bi se, kako ističu u analizi, rast cena naftnih derivata prelio na pad potrošnje građana ali i privrede.
„Ali i tu imamo rezerve, jer očekujemo da će Vlada reagovati sa merama, kao što su puštanje nafte iz strateških rezervi ili programi podrške privredi primenjeni u slučaju prethodnih kriza poput pandemije COVID-19 i početka rata u Ukrajini“, ističu u analizi.
Podsećaju i da podaci kretanja BDP-a za četvrti kvartal prošle godine pokazuju da je došlo do intenziviranja infrastrukturnih investicija u vezi sa projektom EXPO 2027, s obzirom da se približava održavanje ove izložbe, što bi, kako ocenjuju, moglo ublažiti negativan efekat rasta cena nafte.
„Za sada zadržavamo projekciju rasta BDP-a od 2,75% što je bio konzervativan scenario i pre ove krize u odnosu na projekcije ostalih institucija, ali su korekcije naniže moguće“, naveli su u martovskom Ekonomskom izveštaju.
Zbog ovih rizika, autori istraživanja navode da nova energetska kriza pojačava potrebu vođenja restriktivne monetarne politike, usled čega za sada zadržavaju prognozu inflacije na 4,1 odsto za kraj godine.
inflatorna očekivanja privrede, građana i bankara
Sa druge strane, raspoloženje na domaćem tržištu, koje redovno meri Narodna banka Srbije kroz svoju anketu, pokazalo je da kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, drugi mesec zaredom, iznose 3,0 odsto i da se nalaze na centralnoj vrednosti cilja, koji je postavljen u rasponu od 1,5 do 4,5 odsto.
Sa druge strane, očekivana inflacija, izračunata preko kompozitne mere inflacionih očekivanja, povećana je sa 3,2 u januaru na 3,65 odsto u februaru.
Kada je reč o realnom sektoru, inflaciona očekivanja privrednika za narednih godinu dana snižena su sa 5,0 odsto u januaru na 4,0 odsto u februaru što, kako je istakla NBS, predstavlja najniži nivo od oktobra 2021. godine.
Kada je reč o građanima, centralna banka ističe da su oni uobičajeno pesimističniji u odnosu na očekivanja ostalih sektora, pa su u februaru ostali na januarskih 15 odsto.
