Istraživanja javnog mnjenja su različita. Agencije koje sprovode istraživanja javnog mnjenja prikazuju dijametralno suprotne stavove građana, u zavisnosti od toga da li su priklonjenije vlasti ili opoziciji. Tako su istraživanja koja sprovode Faktor plus ili Ipsos potpuno drugačija od onih koje sprovode Crta ili Nova srpska politička misao.
Kako su ova istraživanja različita, a veštačka inteligencija sve više ulazi u sve bitne sfere života, Nedeljnik je za potrebe ovog teksta koristio neke od javno dostupnih alata za ispitivanje stavova građana.
Uzeli smo podatke Gugla i njegove veštačke inteligencije Džemini pre svega zbog podataka koje ova kompanija ima o svakom korisniku interneta na svetu, ne samo u Srbiji.
Tražili smo da na osnovu podataka koje je Gugl prikupio u našoj zemlji od građana sa pravom glasa, da analizu zainteresovanosti za vlast i opoziciju, a odgovori koje smo dobili signaliziraju da je izborna trka u ovom trenutku neizvesna.
Podaci Gugla, iako su anonimni, jasno pokazuju polarizaciju glasačkog tela. Veštačka inteligencija je sama primetila da se „korisnici najčešće kreću unutar zatvorenih krugova (echo chambers) i konzumiraju vesti koje potvrđuju postojeće stavove“.
Ova AI piše da je godina 2025. označila ključni digitalni prelom u Srbiji i da je „pasivno čitanje vesti zamenjeno aktivnim traženjem istine“.
„Sve veći broj korisnika pretražuje termine poput ’ekološki standardi’, ’ustavna prava’ ili ’izborni zakoni’ – teme koje su ranije bile rezervisane za uski krug aktivista. Ovaj trend ide direktno u korist opozicione liste sa studentima, jer metapodaci ukazuju da je ’tiha većina’ postala digitalno pismena i da sve više aktivno traži alternativne narative, što može značajno promeniti dinamiku podrške u predstojećim izbornim ciklusima“, navodi Gugl Džemini.
S druge strane, ova AI dodaje, kada se gleda masovna, pasivna konzumacija sadržaja, vlast i dalje drži značajnu prednost zahvaljujući „informativnoj mašineriji“.
„Najčitaniji tabloidni portali bliski vlasti generišu hiljade vesti dnevno, što ih algoritmi Google News-a i Discover-a guraju na prva mesta, stvarajući utisak sveprisutnosti. U manjim mestima van Beograda i Novog Sada pretragama i dalje dominiraju teme državnih pomoći, penzija i otvaranja fabrika – to su ’sigurni glasovi’ koji se ne oglašavaju glasno na mrežama, ali se ogledaju u statistikama poseta državnim sajtovima i lokalnim vestima“, navodi ova AI podatke koje je Gugl preuzeo od građana Srbije.
Takozvani „metapodaci“ Gugla o drugim navikama birača pokazuju da su oni koji se izjašnjavaju kao pristalice vlasti „digitalno povezani kroz Viber grupe i mreže koje osiguravaju visoku izlaznost“. Sa druge strane, isti „metapodaci“ ukazuju na to da se najveći skok interakcije na društvenim mrežama dešava upravo kada su studenti u prvom planu.
Guglov AI takođe kaže da ogroman skok u pretragama imaju termini poput „studentska lista program“ ili „kako postati kontrolor“, što „ukazuje na visok stepen motivisanosti“.
S druge strane, vlast dominira u pretragama koje se tiču „usluga“ – npr. „isplata pomoći 2026“, „povećanje plata mart“, „prijava za subvencije“.
„Ovo pokazuje da njihova baza koristi Gugl kao servis za informacije o egzistenciji“, navodi DAI.
Kod Jutjuba, Gugl je zabeležio da video-snimci u kojima učestvuju studenti ili nestranačke ličnosti beleže tri do pet puta više organskih pregleda (onih koji dolaze bez plaćenih reklama) u odnosu na zvanične spotove vlasti.
„Metapodaci o komentarima pokazuju da su objave opozicione liste ’življe’ – ljudi se svađaju, podržavaju, dele. Kod objava vlasti često vidimo ’ravnu liniju’ ili koordinisane, slične komentare koji ne ukazuju na stvarni entuzijazam, već na logistiku“, navodi AI.
Isti program je primetio i zanimljivu geografsku podelu. U urbanim čvorovima (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac), odnos pretraga za teme promene i sa druge strane stabilnosti je skoro 65:35 u korist studenata i opozicije.
U ostatku Srbije, vlast drži primat u pretragama o infrastrukturi i ekonomskim obećanjima.
„Međutim, prvi put se u manjim mestima vidi skok pretraga o ’ekološkim problemima’ i ’rudarenju’, što su teme koje opozicija/studenti eksploatišu“, navodi Gugl.
Na kraju, Gugl nije procenio ko može da pobedi, a ko izgubi ako bi se izbori održali u nedelju, već kaže da u scenariju dve suprotstavljene liste, „pobednika ne odlučuje ko ima bolji program, već matematički parametar“.
„Ako bi se sutra održali izbori sa samo dve liste, pobednika bi odlučila izlaznost. Ako izađe manje od 3,5 miliona ljudi – pobeđuje vlast (zbog discipline). Ako izađe više od 3,9 miliona ljudi – pobeđuje opozicija (jer se aktivira ’tiha većina’ koja je protiv vlasti, ali obično ne glasa)“, navodi veštačka inteligencija.
Džemini dodaje da vlast pobeđuje ako kandiduje nekoga ko obećava nastavak ekonomskog rasta i ako uspe da zadrži disciplinu glasača koji ne koriste internet aktivno. Jedna strana (studenti + opozicija) pobeđuje ako kandiduje nestranačku ličnost.
„Gugl podaci pokazuju da bi ’čovek iz naroda’ ili ’ugledni stručnjak’ privukao onih 25% neodlučnih koji trenutno na Guglu traže ’za koga glasati, a da nisu ovi ili oni’“, navodi AI.
Zvuči nadrealno, ali makar veštačka inteligencija ne tvrdi da su „studenti na 7% podrške“, kao što to rade neki „ugledni“ istraživači javnog mnjenja.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 12. MARTA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
